Država će, ukoliko bude morala, preuzeti Naftnu industriju Srbije (NIS) od Gasproma, kao većinskog vlasnika dok traju sankcije, a vratiti je kad prođu, naveo je u sredu predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Istakao je da će se takav čvrst ugovor napraviti samo ako bude neophodno i da država neće da „otima“.
Vlasnički udeo u NIS-u se menjao barem dva puta u poslednjih nekoliko godina, a poslednja promena je bila u maju ove godine kada je Gazprom Neft smanjila svoj udeo u NIS-u na 50 odsto sa 56,2 odsto. Pre toga, Gazprom Neft je 2009. godine kupio 51 odsto udela u NIS-u od Vlade Srbije. Kompanija je povećala svoj vlasnički udeo na 56,2 odsto u 2010.
Vlada Srbije trenutno poseduje 29,9 odsto kapitala NIS-a, dok ostali manjinski akcionari među sobom kontrolišu 14 odsto udela.
Maxim Samorukov, iz Carnegie centra, kaže za Bloomberg Adriju da je to je još jedna potvrda da ruske kompanije neće moći da posluju u Srbiji, "bez obzira na to da li se sama Srbija priključi sankcijama Zapada ili ne".
"Vučić sprovodi svoju proverenu strategiju - prikriva antiruske korake proruskom retorikom. Očigledno je da sankcije Zapada Rusiji neće biti gotove za mnogo godina, ako ne i decenija. To obećanje vraćanja NIS-a čini apsolutno praznim u praktičnom smislu. Na taj način Vučić pomaže Moskvi da sačuva obraz i izbegne poniženje, a da se i dalje prikazuje kao istinski prijatelj Rusije, koji je na takve korake primoran nepremostivim okolnostima", navodi Samorukov.
Bloomberg
Velimir Gavrilović, konsultant i energetski ekspert, kaže za Bloomberg Adriju da je ovakavo objavljivanje budućih poteza više marketing za domaću publiku, a da pritom štete Srbiji na međunarodnom nivou. Što se tiče načina kako bi se to moglo izvesti i u kojim koracima, Gavrilović kaže da postoji više oblika i načina promene vlasničke strukture, a da je potez logičan u situaciji kada cela Evropa ne želi da posluje sa kompanijama koje imaju 50 odsto i plus jednu akciju u vlasništvu Rusa.
"Mi smo navikli da ovakvi procesi budu netransparentni i bojim se da nećemo ni znati one detalje koji su bitni. Preuzimanje dela akcija ne bi trebao da bude problem, jer se NIS-ovim akcijama trguje, ali ono što može biti deo nekog ugovora je da, na primer, ruski vlasnik, iako postane manjinski, zadržava pravo odlučivanja ili privilegiju na donošenje ključnih odluka u kompaniji, ili zadrži "zlatnu akciju". Modela ima dosta, a to bi značilo da Rusi više nisu na papiru vlasnici, ali upravljačko pravo zadržavaju preko nekih drugih manje vidljivih odrednica ugovora. Kako dodaje, jedan od uslova ugovora može biti i "buy back" opcija.
Gavrilović dodaje da je jedino bitno da posle toga Srbija može da ima pristup terminalu na Krku ili Jadranskom naftovodu (JANAS), te da ova situacija za Srbiju jeste zaista bezizlazna.
Rusija, Irak i UAE
U svom braćanju u sredu, Vučić je naveo i da pojedini posrednici i trgovci iračke nafte kirkuk ne žele da rade sa većinskim ruskim vlasnicima.
Bloomberg
"Do sada smo taj problem rešavali, gledaćemo i ubuduće da razgovaramo sa Rusima ako zatreba da napravimo ugovor da dok traju sankcije da preuzmemo NIS i vratimo kad prođu", rekao je Vučić.
U međuvremenu većina kompanija iz Rusije koja se bavi sirovinama i energentima, iz Ženeve prebacuje svoje poslovanje najviše u Ujedinjene Arapske Emirate (UAE).
Prošlog meseca Bloomberg je javio da su rukovodioci ruskog državnog proizvođača nafte PJSC Rosneft bili u maju u Dubaiju da istraže ideju o izmeštanju poslovanja. U međuvremenu, Gazprom neft PJSC, treći po veličini proizvođač nafte u Rusiji, ali i vlasnik dela NIS-a, takođe želi da proširi svoje prisustvo u UAE, rekli su tada anonimni izvori.
Litasco SA, prodajni i trgovački ogranak ruskog energetskog giganta Lukoil PJSC, želi da preseli deo ruskog trgovinskog i operativnog osoblja u Dubai iz Ženeve. Očekuje da to postane novo centralno čvorište kompanije. Lukoil je drugi najveći proizvođač nafte u Rusiji.
.webp){kind=icon}
