Nemačka ima problem s vetroturbinama vredan 1,6 milijardi evra

Istorija kompanije Siemens ujedno je istorija električne energije. Nakon što je Werner von Siemens pokrenuo poslovanje u Berlinu 1847. godine, njegov poboljšani dizajn za električni telegraf omogućio mu je ugovor za izgradnju prve evropske kablovske veze na velikim udaljenostima.

Njegova kompanija postala je industrijski gigant koji proizvodi sve, od električnih sijalica do velikih turbina za pogone za proizvodnju struje.

Siemens je od nastanka u više navrata prolazio kroz promene, a u novije doba je pokrenuo je različite segmente poslovanja koji uključuju poluprovodnike, opremu za zdravstvene preglede i vetroturbina.

Poput drugih delova nemačke industrije, jedan od bivših sastavnih delova Siemensa suočio se s problemima u vreme kada zelena tranzicija menja globalno poslovanje.

Siemens je 2017. godine, kao jedan od većih igrača na tržištu morskih vetroturbina, kupio španskog konkurenta Gamesu i tako stvorio najveću svetsku kompaniju u toj oblasti. Tadašnji izvršni direktor Joe Kaeser rekao je tom prilikom da potez ima "jasnu i neodoljivu industrijsku logiku".

Poslovanje u oblasti energije vetra nastavlja da niže gubitke

Šest godina kasnije sigurna opklada na rastući apetit za strujom oslobođenom od fosilnih izvora skoro da se pretvorila u katastrofu. Greška na hiljadama vetroturbina ostavila je Siemens Energy, koju je matična kompanija izdvojila iz grupe pre tri godine, u situaciji da mora da pokrije popravke iznosom od najmanje 1,6 milijardi evra uz očekivani neto gubitak ove godine od 4,5 milijardi evra.

Najveći deoničar Siemens odlučio je da ne pruži finansijsku podršku kompaniji Siemens Energy, pa je ona odlučila da od nemačke vlade zatraži pomoć u visini od 16 milijardi evra. Istovremeno, nastavila je da radi na pronalaženju najboljeg načina da se problem s turbinama reši.

Odgovor investitora smanjio je za više od trećine vrednost Siemens Energyja, zbog čijeg debakla s vetroturbinama tamni oblaci se nadvijaju i nad druge profitabilne delove poslovanja, gde je knjiga narudžbina vredna 110 milijardi evra. Sada je zapravo bitno dobiti finansijske garancije kako bi se ostvarili veliki ugovori za izgradnju električne mreže ili gasnih turbina.

"Siemens Gamesa je tragičan slučaj, ali ne obeležava industriju energije vetra u celosti", rekla je Claudia Kemfert, stručnjak za energetiku na berlinskom Institutu za ekonomska istraživanja.

Finansijske garancije koje je Siemens Energy tražio od nemačke vlade ukazuju da banke nisu voljne da rade s tom kompanijom i da su troškovi kreditiranja u tom slučaju porasli. Nemački ministar privrede Robert Habeck rekao je da su razgovori s kompanijom bili "dobri i konstruktivni".

Iako je traženi iznos visok, on ne čini ni polovinu onoga što je nemačka vlada prošle godine dala za spašavanje gasnog giganta Unipera. Računica je tada iznosila 33 milijarde evra, a Uniper se sada sprema da vrati ono što je u njega uloženo.

Deo problema za Siemens Energy čine i opšte teškoće u industriji energije vetra, a on nije jedina kompanija u Nemačkoj koja posrće u zelenoj tranziciji.

Volkswagen, koji je u jednom trenutku obećao da će ostvariti najsnažniju proizvodnju električnih vozila na svetu, smanjio je ambicije nakon što određeni modeli nisu ostvarili očekivani uspeh.

Nemački lider u hemijskoj industriji BASF smanjuje nove investicije kod kuće nakon što je Rusija zavrnula slavinu za jeftini gas. S druge strane, prelazak Nemačke na obnovljive izvore u najmanju ruku trnovit. Ova država je prošle godine ugasila svoje poslednje nuklearne reaktore i smanjila veliku zavisnost od uglja. Ipak, podizanje na noge pogona na obnovljive izvore zaostaje u odnosu na vladin cilj od 80 odsto udela čiste energije u ukupnoj proizvodnji struje do 2030. godine.

Od preuzimanja Gamese, za Siemens Energy problemi su samo rasli. Dok je Siemens još od 2004. godine bio aktivan kada su vetroelektrane na moru u pitanju, s kopnenim vetroturbinama imao je malo iskustva. Korporativne kulture sukobile su se u isto vreme kada je industrija energije vetra počela da upada u teškoće iz kojih se još uvek s mukom izvlači.

Kako bi uspešno konkurisao suparnicima kao što je danski Vestas Wind Systems, Siemens Energy je brzao sa svojom novom kopnenom turbinom 5.X. To se pokazalo katastrofalnim jer je turbina sklona pucanju budući da se glavni elementi  u toku vremena izvijaju. Uprkos godinama rada na problemu, još uvek se nije došlo do zadovoljavajućeg rešenja.

U međuvremenu stižu i jeftiniji kineski proizvodi.

Cena akcija kompanije Siemens Energy ove godine je dva puta oštro pala