Trump objavio rat vetroelektranama, Equinor pomaže Orstedu u poslednjem trenutku

Danski energetski gigant Orsted, pionir u razvoju ofšor vetroelektrana (vetroelektrana na moru), za samo nekoliko dana je od najveće krize došao do tračka nade. Kako piše Bloomberg, prvo je stigao hladan tuš iz Vašingtona, a zatim ključna podrška iz Osla.

U petak je administracija Donalda Trumpa naredila obustavu radova na Revolution Windu, projektu vrednom 6,3 milijarde dolara kod obale Roud Ajlenda. Projekat je bio skoro 80 ​​odsto završen, turbine su već bile instalirane, kada je stiglo naređenje za obustavu. Navedeni razlog je bio "nacionalna bezbednost", bez daljeg objašnjenja.

Odluka nije samo potresla Orsted i njegove investitore. Operator mreže ISO New England upozorio je da će naredba o obustavi rada ugroziti bezbednost snabdevanja električnom energijom u regionu, ugroziti ekonomiju i povećati troškove za potrošače. Revolution Wind je, kažu, bio ključan za njihovu analizu pouzdanosti mreže, a kašnjenja u novim izvorima energije mogla bi takođe usporiti razvoj budućih industrijskih projekata poput data centara.

"Nepredvidivi rizici za velike projekte u završnoj fazi obeshrabriće buduća ulaganja", saopštio je ISO.

Danska kompanija Orsted gradi najveću flotu vetroelektrana na moru van Kine, ali projekti u SAD su je doveli na ivicu propasti./ Bloomberg

Blokada trese energetsku mrežu i radna mesta

Radnici su posebno pogođeni. Oko hiljadu ljudi je izgubilo posao na gradilištu kompanije Revolution Wind.

"Mnogo njih je glasalo za Trumpa i nije glasalo za smanjenje broja zaposlenih", rekao je za Bloomberg Patrick Crowley, predsednik sindikata Roud Ajlend AFL-CIO. Odluka administracije, tvrdi on, izazvala je negodovanje među članstvom.

Ovaj paradoks dodatno ističu sindikati, dok analitičari upozoravaju da blokada utiče upravo na radna mesta koja Trump često ističe u javnosti, kao i na lanac snabdevanja koji se proteže sve do američkog Juga i industrijskih centara poput Luizijane.

Bloomberg

Vest je stigla u najgorem mogućem trenutku za Orsted. Samo nekoliko dana ranije, kompanija je objavila povećanje kapitala od 60 milijardi danskih kruna (9,4 milijarde dolara) kako bi ojačala svoj bilans stanja. Tržište je burno reagovalo. Akcije su u ponedeljak pale za 16 procenata na najniži nivo ikada zabeležen, a Orsted je izgubio 86 procenata svoje tržišne vrednosti od svog vrhunca početkom 2021. godine.

Uoči vanredne skupštine akcionara zakazane za ovaj petak, na kojoj će upravni odbor tražiti odobrenje akcionara za izdavanje novih akcija, analitičari i investitori su otvoreno sumnjali da li će menadžment moći da okupi dovoljno poverenja. Danska država, koja poseduje 50,1 odsto udela, podržala je plan, ali su drugi veliki investitori ostali nemi.

Bloomberg

Equinor ulazi sa milijardu dolara i vraća deo poverenja u Orsted

Zato je vest u ponedeljak odjeknula tako snažno. Norveški Equinor, drugi najveći akcionar sa 10 odsto udela, potvrdio je da će učestvovati u rekapitalizaciji sa do šest milijardi kruna (940 miliona dolara). To je Orstedu dalo prvu veliku privatnu podršku uz dansku državu, što znači da je oko 60 odsto vlasničke strukture već spremno da prati plan rekapitalizacije.

 

Equinor je otišao korak dalje i najavio da će na sledećoj skupštini predložiti kandidata za nadzorni odbor Orsteda, a u saopštenju je dodao da veruje da će uslediti konsolidacija i novi poslovni modeli u oblasti energije vetra na moru.

"Bliža industrijska i strateška saradnja između Orsteda i Equinor može doneti vrednost svim akcionarima", saopštila je kompanija.

Vetroparkovi na moru su donedavno bili simbol rasta obnovljivih izvora, a danas su poprište najvećih političkih i tržišnih bitaka./ Bloomberg

Bloomberg podseća da su prošle godine vođeni preliminarni razgovori između Orsteda i Equinor o mogućem spajanju, ali su propali zbog promene menadžmenta. Equinor je tada odlučio da kupi 10 odsto udela preko tržišta. Ova investicija već nosi gubitak veći od milijardu dolara, ali norveška kompanija pokazuje spremnost da ostane uz svog danskog partnera.

Za Orsted, koji upravlja najvećom flotom vetroelektrana na moru van Kine, podrška Equinor mogla bi biti prekretnica. Kompanija i dalje ima 8,1 gigavata novih kapaciteta u izgradnji širom sveta, što bi trebalo da donese 11 do 12 milijardi danskih kruna godišnjeg prihoda do 2027. godine. Međutim, bez rešenja za američke projekte i jasnijeg plana za povratak poverenja na tržište, biće teško izbeći dalji pritisak.

Istovremeno, globalna slika pokazuje da se tranzicija ne zaustavlja, već se samo kreće. Prema podacima BloombergNEF-a, u prvoj polovini 2025. godine, globalna ulaganja u obnovljive izvore energije dostigla su 386,5 milijardi dolara, što je rekordno polugodište.

Bloomberg

Dok su investicije u SAD pale za 36 odsto nakon što je Bidenov paket stimulativnih mera ukinut, Evropa je skočila za 63 odsto na skoro 76 milijardi dolara, prvi put pretekavši SAD na drugom mestu iza Kine. Kompanije poput  TotalEnergiesa i RWE otvoreno premeštaju svoje planove iz SAD u Severno more. "Revolucija čiste energije ne gubi od Trumpa. Ona se jednostavno kreće, ostavljajući SAD iza sebe", napisali su analitičari BNEF-a.

Ova nedelja će stoga biti ključna, jer će vanredna skupština akcionara i detalji povećanja kapitala pokazati da li investitori veruju da Orsted, nekada simbol uspešne zelene tranzicije, i dalje može ostati lider u globalnoj energiji vetra ili će njegov kolaps u SAD poslužiti kao upozorenje celoj industriji.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar