Knez: Manje investicija u Hrvatskoj po ulasku u EU, ali se sve promenilo

Aktivnosti spajanja i preuzimanja (M&A) u Hrvatskoj su nakon njenog ulaska u Evropsku uniju pale sa 7,8 milijardi evra na 5,9 milijardi evra. Prosečna veličina M&A ugovora poslednjih deset godina je 25 miliona evra. U deset godina pre članstva u EU, ti ugovori su u proseku iznosili 58 miliona evra, naveo je Andrej Knez, glavni analitičar Bloomberg Adria analitičkog tima, u utorak na konferenciji Merge, Invest, Develop.

To ne znači da je Hrvatska neuspešnija nakon ulaska u Evropsku uniju, već su se 2000. godine preuzimali veliki konglomerati i to je teklo mnogo jednostavnije. Neka od najvećih preuzimanja nakon ulaska Hrvatske u EU bila su preuzimanja PBZ-a, TDR-a, Super Sport Groupa, prodaja Leda, Arena centra u Zagrebu, kao i višestruka prodaja udela u Rimcu.

Knez je istakao da se u poslednjih deset godina udeo investicija u BDP-u u Hrvatskoj smanjio, ali da je to slučaj u ostalim zemljama srednje i istočne Evrope. Dodatno, kao zanimljivost je istakao da se često smatra da se u Hrvatskoj mnogo ulaže u nekretnine, ali prema podacima, Hrvatska tu nije nikakva anomalija. "Hrvati ne kupuju ništa više nekretnina nego građani zemalja srednje i istočne Evrope", rekao je glavni analitičar BBA i dodao da se u susednoj državi mnogo ulaže u mašine i alate.

Do 2016. godine hrvatske firme su se uglavnom razduživale nakon ekonomske krize, ali usledilo je zaduživanje u svrhu investiranja, koje je bilo podstaknuto niskim kamatnim stopama. "Sada beležimo zaokret takvog trenda zbog skoka kamatnih stopa", istakao je Knez.

Što se tiče stranih investicija, Hrvatska je na istom nivou kao zemlje srednje i istočne Evrope i beleži pad u odnosu na 2000. godine kada su zemlje tog dela Evrope tek počele da se otvaraju za strana ulaganja, a efekat tih ulaganja bio veći. Ipak, u susednoj zemlji smatraju da mogu biti zadovoljni jer je struktura tih investicija takva da je veći udeo vlasničkih stranih ulaganja, a ne dužničkih ulaganja.

Private equity u zamahu

Najviše stranih investicija bilo je usmereno u bankarski sektor, proizvodnju hrane, kao i u automobilsku industriju, odnosno u Rimca.

"Private equity" investicije poslednjih godina uzimaju sve veći zamah, naveo je Knez, dodajući kako je u prvom tromesečju ove godine dotok privatnog kapitala u evrozoni bio rekordan. Primetno je i da su fondovi rizičnog kapitala počeli da se orijentišu ka profitabilnosti, ali više ne toliko na rast, što je tipično za trenutne ekonomske uslove.

"Prošle godine je prikupljanje kapitala od privatnih ulagača i rizičnih fondova bilo rekordno visoko, što pokazuje da ni vrlo visoka inflacija ni ostale krize nisu smanjile interes investitora za plasman kapitala", naglasio je Knez.

Uloga veštačke inteligencije

Naveo je i kako je hrvatski bankarski sistem po različitim pokazateljima rizika jedan od najstabilnijih među državama srednje i istočne Evrope jer su banke visoko kapitalizovane, spremne da plasiraju kredite, a to, kako kaže, anulira efekte poskupljenja kreditiranja Evropske centralne banke.

Glavni analitičar Bloomberg Adrije zaključio je da očekuje da će u rastu privrednih aktivnosti u idućih pet ili deset godina važnu ulogu imati veštačka inteligencija, baš kao što je to devedesetih imao internet, dvehiljaditih otvaranje finansijskih kanala, a 2010. godine uvođenje nužne regulacije s rekordno niskim stopama zaduživanja.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar