Rusi pune srpski budžet, porez plaća više od 6.000 firmi

Veliki broj ruskih državljana, preduzetnika, vlasnika visokotehnoloških firmi i IT profesionalaca koji su napustili Rusiju nakon početka rata, izabralo je Beograd ili Novi Sad za preseljenje i život. Ovde su počeli da kupuju nekretnine, otvaraju firme i plaćaju porez.

Dolazak Rusa ima pozitivan uticaj na srpsku privredu, zbog povećane potrošnje. Ako je unutrašnja potrošnja ključna komponenta bruto domaćeg proizvoda, a Rusi koji su pristigli su ujedno i potrošači, pritom i relativno pristojne kupovne moći, matematika je jasna. Rusi koji dolaze u Srbiju povećavaju ekonomsku aktivnost na nivou cele države.

Otvoreno 6.218 ruskih firmi

Desetine hiljada ruskih inženjera, programera, preduzetnika došlo je kod nas i otvorilo 6.218 firmi. Ta privredna društva i preduzetnici pretežno se bave trgovinom, programiranjem, informacionim tehnologijama i konsultantskim uslugama, kažu za Bloomberg Adriju u Agenciji za privredne registre. 

 

 

Te firme u Srbiji plaćaju i porez. Prema podacima Poreske uprave od februara prošle godine do sada je registrovano 5.760 poreskih obveznika čiji su osnivači, odnosno vlasnici, ruski državljani. Od tog broja 1.268 su pravna lica, obveznici poreza na dobit, a 4.492 čine preduzetnici, koji plaćaju porez na prihode od samostalne delatnosti.

Više od 4.000 tamošnjih preduzetnika posluje kod nas

"Od ukupnog broja preduzetnika, 1.101 njih plaća porez na prihode od samostalne delatnosti na oporezivu dobit, dok porez na paušalno utvrđeni prihod plaća 3.391 preduzetnik. Takođe, u sistemu PDV (obveznici poreza na dodatu vrednost) su 332 pravna lica i 24 preduzetnika", kažu u Poreskoj upravi za Bloomberg Adriju.

Osim toga, pravna lica i preduzetnici kao isplatioci prihoda plaćaju poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje po odbitku za prihode isplaćene fizičkim licima. 

Od državnih zvaničnika smo više puta čuli da "odliv mozgova" iz Rusije našoj zemlji donosi brojne koristi. Premijerka Ana Brnabić kazala je nedavno da srpska privreda ima koristi od priliva hiljada kvalifikovanih, obrazovanih Rusa koji su napustili svoju zemlju otkako je predsednik Vladimir Putin naredio invaziju na Ukrajinu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u nedavnom televizijskom intervjuu kazao da je u martu podneto rekordnih 10.000 zahteva ruskih državljana za boravišne dozvole, kao i da je do sada podneto 5.000 zahteva za radne dozvole.

Yandex zakupio 11 spratova u Skyline

Vučić je rekao da među tim ljudima ima dosta stručnjaka i naveo primer ruskog Yandexa čiji bi roboti uskoro trebalo da raznose stvari po Beogradu na vodi. Kako se nezvanično može čuti, ova ruska tehnološka kompanija je zakupila 11 spratova u zgradi Skyline u centru Beograda, u kojoj će smestiti 1.200 njihovih inženjera i programera, jer kako su i ranije najavili, u Beograd će preseliti razvojni centar iz Rusije. Takođe, Ruski IT gigant Luxoft je ovde krajem prošle godine otvorio razvojni centar i već je zaposlio hiljadu inženejra, a zaposliće ih još toliko tokom ove godine

 

Pitanje je koliko dugo će se ovde zadržati jer ako je suditi prema podacima MUP-a, objavljenim sredinom aprila, u Srbiju je do sada došlo 357.352 Rusa, ali samo 27.559 njih je zatražilo boravak.

 

Mihailo Gajić, programski direktor istraživačke jedinice Libeka, naglašava da je kratkoročno najveća korist od njih što novac koji zarađuju u inostranstvu troše ovde u Srbiji. Najveći broj ruskih državljana koji su došli rade u IKT sektoru i imaju prihode koji su daleko iznad prosečnih prihoda za našu zemlju. To su mladi i obrazovani ljudi, koji su neto punioci budžeta kroz poreske prigode. Zbog svog profila, budući da je reč o mladim ljudima, oni manje koriste socijalne usluge, kao što su obrazovanje za decu ili zdravstveno i penzijsko osiguranje, nego što je to naša prosečna populacija. Konkretno, kaže naš sagovrnik, Srbija ima korist od Rusa koji dođu ovde i plaćaju porez, a ne koriste puno državne usluge, koje se finansiraju iz samog poreza.

Poslednji podaci o stanju države kase pokazuju da je deficit u prvom kvartalu znatno niži od očekivanja. U prvom tromesečju iznosio je nešto više od 28 milijardi dinara, dok je plan bio da bude 46 milijardi dinara, u čemu udeo verovatno imaju i prihodi ostvareni dolaskom ruskih državljana.

Rusi odvojeni od srpske privrede

"Oni su trenutno u nekom svom ekosistemu koji je odvojen od domaće privrede. Drugim rečima, najveći broj njih radi sa već postojećim klijentima iz inostranstva, sa kojima su poslovali i ranije preko mreže. Ali ukoliko budu ostali u Srbiji na duži vremenski period, jer su zasada ovde nastanjeni privremeno usled rata u Ukrajini, nemogućnosti plaćanja preko interneta, straha od mobilizacije i slanja na front, doći će do prelivanja na srpsku privredu. Dosta njih je nastavio dalje, otišli su za Argentinu ili Tajland. Ukoliko ove koji su ostali uspemo da zadržimo, neki će možda da osnuju svoje firme, zaposle domaću radnu snagu, donesu znanje, kreiraju nove proizvode i usluge koje će da izvoze iz Srbije, pošto je njihovo tržište svetsko, a ne domaće. To zapravo ima multiplikativni efekt na ostatak privrede", kaže Gajić.

Bloomberg Adria

 

Na pitanje da li bi Srbija trebalo da liberalizuje dobijanje radnih dozvola kako bi zadržala te ljude, odgovara potvrdno. Srbija, kaže, ima ozbiljne demografske probleme. Veliki broj ljudi se iseljava svake godine, a osim toga imamo deficit redna snage u IKT oblasti.

“Nama su potrebni ljudi koji imaju znanje i veštine da se dalje razvija IKT sektor. Poželjno bi bilo da Rusi svoje veštine i znanje prenose kroz ekosistem koji postoji u Srbiji. Oni lakše mogu da se uključe u naše društvo nego ljudi sa drugih geografskih oblasti kao što su Bliski istok, Afrika i slično. Lakše će će naučiti jezik, a imali smo iskustvo sa ruskom emigracijom posle Prvog svetskog rata. Oni su ostavili veliki pečat na razvoj Beograda, Srbije i Kraljevine Jugoslavije između dva svetska rata, upravo zbog toga što su mnogo lakše mogli da se uključe u naše društvo, imajući u vidu te kulturološke bliskosti”, smatra Gajić.

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar