Da bi se investiralo u budućnost, ne treba više gledati striktno napred, već visoko prema gore. Budućnost poslovanja je u svemiru. Tajanstveni, beskonačni prostor na pragu Zemlje sve više osvajaju mali, komercijalni sateliti, a kompanije sve više prepoznaju otključani potencijal univerzuma. Sita Sonty, partner i direktor za aeronautiku i odbranu u Boston Consulting Groupu, rekla je za Bloomberg Adriju kako kompanije osvajaju kosmos.
Investitore i kompanije zanima kako doći do svemira jer nam je on sve bliži i bliži. Nekome se još može činiti da je taj prostor van domašaja, ali je tehnološki napredak olakšao pristup svemiru i njegovu demokratizaciju, istakla je Sonty na početku razgovora, napominjući da proces demokratizacije nije završen jer nemaju svi narodi znanje ili razvijene tehnologije za pristup svemiru, ali smo, kako tvrdi, sve bliže tome.
Civilizacija se decenijama približava svemiru - od prvih istraživačkih i suborbitalnih i orbitalnih probnih letova, preko svemirske trke u periodu Hladnog rata kada je razvoj svemirske tehnologije finansiran državnim ulaganjima, do međunarodne saradnje u civilnim i akademskim programima koja je rezultirala osnivanjem Međunarodne svemirske stanice (ISS). Svemirska industrija je sada ušla u novu fazu, eru 4.0.
"U eri 4.0 kosmos se komercijalizuje. Privatne kompanije ulažu u razvoj svemirske industrije, a rezultat je agilniji i brži razvoj komercijalnih svemirskih tehnologija koje postaju jeftinije. To takođe čini prostor dostupnijim svima, bilo da se radi o transportu tereta, satelita ili posade u orbitu. Sve je više pružalaca usluga i, kao posledica toga, prostor se demokratizuje. To je karakteristika svemirske ere 4.0, koja zahteva inovativnost i kreativnost u poslovnoj zajednici", objašnjava Sonty, koja je tri godine svog života provela u Hrvatskoj kao ataše za kulturu i obrazovanje u američkoj ambasadi nadomak Zagreba.
Boston Consulting Group
Novo svemirsko doba se oseća i na Zemlji, jer se kompanije iz raznih sektora polako okreću svemirskoj industriji. To se ne dešava spontano, već proizvođači svemirske tehnologije nastoje da prošire bazu kupaca i inoviraju proizvode kako bi se mogli koristiti i u komercijalne svrhe. S druge strane, sami investitori i kompanije pokušavaju da shvate kako da iskoriste prednosti ovih tehnologija da smanje rizik i poboljšaju svoje usluge.
"Mi bukvalno idemo u svemir da razmišljamo van okvira svemira. To je uzbudljivo", komentariše Sonty.
Svemirsko povezivanje
Svemirske tehnologije se već stidljivo koriste u poslovanju, a potencijala je još mnogo. Navigacioni sistemi i meteorologija su već na "ti" sa satelitima, baš kao i razne državne službe. Ali da ne bismo ulazili u neke oblasti jer mi nismo agenti 007, navešćemo banalniji primer kako se univerzum može spojiti sa korporacijama.
Na primer, sateliti se mogu koristiti za praćenje erozije tla usled klimatskih promena, ali razvojem drugih tehnologija kao što su mašinsko učenje i veštačka inteligencija, to se može dodatno poboljšati ne samo da posmatra situaciju u realnom vremenu već i da koristi prediktivna analitika. Takve informacije o potencijalnoj eroziji tla u narednih šest meseci mogu biti važan poslovni uvid za kompanije koje imaju luke u ugroženim područjima, upravljaju udaljenim rudarskim lokacijama ili se bave vađenjem nafte i gasa, objašnjava Sonty i, da nam to približi, dodaje da ovi alati bi takođe mogli pružiti ključne poslovne informacije LNG terminalu u Omišlju.
"Postoje sektori vansvemirskih tržišnih segmenata kao što su energetika, rudarstvo, poljoprivreda, šumarstvo i logistika. To su sve veliki komercijalni tržišni segmenti, vrednost nekih od njih se procenjuje u milijardama dolara, koji žele da smanje troškove i rizik i uspešno predvide da li je infrastruktura u koju su uložili ranjiva", navodi neke poslovne mogućnosti koje se iz zemaljskih sektora nude ovom svemirskom.
Sve je to još uvek u ranoj fazi, ali su počeci ozbiljne saradnje već vidljivi. Svetski poznati proizvođač poljoprivrednih mašina John Deere objavio je na jesen konkurs za rešenja za satelitsku komunikaciju kako bi svoju flotu pametnih traktora i prikolica povezao širom sveta. "To je višemilionska investicija koja će biti realizovana u narednih deset godina", prokomentarisala je Sonty.
Poljoprivredni E.T.-jevi
Boston Consulting Group u svojoj nedavno objavljenoj publikaciji "Unlocking the Value of SatCom Market", navodi da će se upotreba satelitske komunikacije drastično povećati. Prema njihovim predviđanjima, svemirska ekonomija bi trebalo da poraste sa 416 miliona dolara u 2020. godini na čak bilion dolara do 2040. godine. Najveći udeo će pasti na usluge i rešenja koje kompanije mogu da pruže putem satelita, a ovaj segment svemirske industrije trebalo bi da poraste tri puta – sa procenjene 241 milijarde dolara u 2020. na 687 milijardi dolara u 2040. godini.
"Verujemo da će satelitska povezanost otključati značajne mogućnosti u poljoprivredi, omogućavajući poljoprivrednicima da koriste inovativne tehnologije zasnovane na informacijama u realnom vremenu. Na primer, autonomni traktori će imati koristi od komunikacije u realnom vremenu sa našim operativnim centrom, a poljoprivrednici će moći da koriste aplikaciju za uključivanje i zaustavljanje mašine, nadgledanje rada i odlučivanje šta mašina treba da uradi ako naiđe na prepreku", rekao je Lane Arthur, potpredsednik za podatke, aplikacije i analitiku u John Deere, u saopštenju za štampu o potrazi za partnerima u toj inovaciji.
Satelitska povezanost omogućiće veću efikasnost i produktivnost, a samim tim povećati proizvodnju hrane i vađenje ulja, objasnili su u kompaniji koja je odlučila da propagira preciznu poljoprivredu, a povezanost je ključna za to. U njihovom obrazloženju se navodi da 25 odsto površina sa usevima pšenice u SAD nije pokriveno 3G, 5G ili LTE mrežom, a u Brazilu čak 50 odsto. Stoga su u John Deereu pribegli satelitskoj komunikaciji, što bi moglo, kako navode, da rezultira povećanjem vrednosti poljoprivredne proizvodnje merljivom milijardama dolara samo u SAD i Brazilu. Prema procenama, tržišna vrednost precizne poljoprivrede će rasti 15 odsto godišnje, a do 2025. godine trebalo bi da dostigne vrednost od 13 milijardi dolara.
Međutim, nema sumnje da će John Deere neko vreme biti neka vrsta poljoprivrednog E.T. jer su zemaljske telekomunikacione mreže ipak znatno finansijski dostupnije. Iako ne pokrivaju sva ruralna područja, okeane i pustinje, oni će još neko vreme imati primat. Sa prodorom sve većeg broja malih, komercijalnih satelita u orbitu, satelitske komunikacije postaju sve povoljnije, tako da smo svedoci otvaranja nove etape u evoluciji civilizacije.
U tome do sada prednjače SAD, koje su, pored velikih satelita, u orbitu poslale više od polovine do sada lansiranih nanosatelita. Prema podacima sa sajta Nanosats.eu, do 1. januara 2023. godine u orbitu je poslato 2.138 nanosatelita i 1.960 takozvanih kockastih satelita. Nanosatelite je lansiralo 80 zemalja, a u narednih šest godina planirano je lansiranje još 2080.
Sa grafike Nanosats.eu možete pročitati da je Italija do sada lansirala 22 nanosatelita, Slovenija dva, a da je Nemačka šampion Evrope sa 50 nanosatelita. Globalno gledano, SAD sa 1.390 nanosatelita zaista nemaju konkurenciju, najveći rival im je Kina sa njih 85.
SAD ne lansiraju samo nanosatelite, kompanija Elona Muska SpaceX do sada je u nisku Zemljinu orbitu lansirala oko tri hiljade Starlink satelita koji omogućavaju brzu internet vezu čak i u najudaljenijim oblastima. Nedavno je i kompanija Virgin Orbit milijardera Richarda Bransona pokušala da pokrene prvu komercijalnu misiju iz Zapadne Evrope. Ali misija "Start Me Up", koja je poletela iz engleske svemirske luke Cornwall, nije uspela da isporuči devet malih satelita na njihovo radno mesto. Pokušaće ponovo, nije im prvi put. Do sada je kompanija uspešno postavila više od 30 malih satelita u nisku orbitu.
Tokom ove nedelje je takođe objavljeno da se bugarski Vivacom popeo na vrh liste Svetske asocijacije za teleport (WTA) i da je prvi u svetu po rastu prihoda od satelitskih usluga za poslovne klijente. Koliko je ova oblast propulzivna, govori i podatak da je Vivacom u proteklih deset godina u razvoj satelitskih usluga za poslovne klijente uložio više od 10 miliona evra.
Evropska svemirska ulaganja
Uglavnom, cela Evropa se uzburkala i aktivirala da obezbedi svoje mesto pod zvezdama. Da ne bi morala da koristi američke ili kineske usluge, Evropska unija ima ambiciju da napravi sopstveni satelitski komunikacioni sistem u koji će uložiti 2,4 milijarde evra. Kako se navodi u tom planu, nova konstelacija treba da bude u sinergiji sa postojećim evropskim sistemima Galileo i Copernicus i fokusirana na nacionalnu bezbednost i odbrambene službe.
Podsećanja radi, Galileo je evropski navigacioni sistem koji pruža tačne informacije o lokaciji i vremenu pametnim telefonima, autonomnim i povezanim vozilima, vozovima i avijaciji. Copernicus je sistem vredan 5,42 milijarde evra koji se koristi za posmatranje Zemlje – praćenje kopna, atmosfere i mora, klimatskih promena; za upravljanje krizama i bezbednosne svrhe.
Trenutno je u orbiti više od 30 evropskih satelita, a planirano je lansiranje više od 25 novih u narednih 15 godina, navodi se na sajtu Saveta Evropske unije. Evropska svemirska industrija je druga po veličini u svetu i procenjuje se da vredi između 53 i 62 milijarde evra. Ulaganja u svemir se isplate. Evropska svemirska agencija procenjuje da se na svaki evro potrošen u svemirskom sektoru stvara šest evra za dobrobit društva.
Privatno vs. državno vlasništvo
Interesuje nas da li će doći do nove podele vlasti s obzirom na veliku nadmoć SAD. Sonty upozorava da se, zbog sve većih ulaganja privatnog sektora u svemir, zemlje sve više oslanjaju na njihove komercijalne usluge. Stoga je teško govoriti o premoći države.
"Komercijalni subjekti sada poseduju satelite, a vlade su njihovi klijenti i koriste njihove usluge. To je zanimljiv trend koji se dešava širom sveta."
Kako bilo, prostor se polako puni. Sve je više negodovanja da će, ako Starlinkovi sateliti u niskoj orbiti nastave da rastu ovom brzinom, uskoro sprečiti nesmetan pristup satelitima u višim orbitama. U Boston Consulting Groupu se već bave drugim hitnim pitanjima u svemiru, koji takođe uključuju odraz "prizemnih" zelenih politika.
Budućnost svemira na zemlji
"Nedavno smo se bavili kohezivnim međunarodnim normama koje bi omogućile da se prirodni resursi u orbiti efikasno distribuiraju, ali i da definišemo međunarodne odgovornosti u sprečavanju stvaranja svemirskog otpada. Veoma smo angažovani na upravljanju životnom sredinom na Zemlji, a sada se moramo fokusirati i na otpad u svemiru i naučnim metodama odrediti gde možemo da ga skladištimo. Neophodno je kreirati norme kako bi kompanije koje žele da koriste satelite umanjile njihov štetan uticaj. Pokušavamo da pronađemo odgovore na pitanja koja će biti postavljena", objašnjava Sonty.
Naša sagovornica iz Boston Consulting Groupa provela je 17 godina u diplomatiji. Nakon toga radila je u oblastima nacionalne bezbednosti, ali i prodaje svemirskih putovanja. Između ostalog, bila je direktor prodaje svemirskih letova u SpaceX-u, gde je prodala prve privatne letove do Međunarodne svemirske stanice na Crew Dragonu, a kreirala je i globalnu tržišnu strategiju za širenje Starlinka. Stoga je bilo nekako prirodno da se na trenutak, pre nego što prekinemo video-poziv, osvrnemo na još jednu industriju koja je shvatila da se može "odvojiti" od Zemlje – turizam. Pitali smo se da li ćemo uskoro otići na medeni mesec na Mesec.
"Ideja o putovanju na Mesec biće realnost, a ne samo ideja. Programi koje je NASA razvila u partnerstvu sa međunarodnim konzorcijumima dokaz su da to nije samo hipotetika. Svemirski turizam će takođe biti prilika za naučna istraživanja za dobrobit čovečanstva, a svemirske agencije se tome raduju", zaključila je Sonty.
.webp){kind=icon}
