.webp){kind=icon}
Preusmeravanje na tržište privatnog kapitala štiti mnoge najveće svetske ulagače od poremećaja izazvanih visokom inflacijom i rastućim kamatnim stopama.
Veliko pitanje koje se sada nadvija nad velikim ulagačima poput kineskog državnog investicijskog fonda vrednog 1,2 biliona dolara ili kalifornijskog javnog penzionog fonda, najvećeg u SAD, jeste koliko će dugo ta privatna ulagačka sfera ostati relativno izolovana od sve lošijih privrednih izgleda.
Deset najvećih globalnih fondova, koji imaju udele i na tržištima koja nisu u javnoj sferi, od globalne finansijske krize udvostručili su svoju imovinu u fondovima privatnog kapitala i tamo se sada nalazi oko četvrtina njihovog ukupnog portfelja, otkriva analiza Bloomberga.
Promena je u velikoj meri došla na račun akcija i obveznica za ulaganja vredna 7,7 biliona dolara, koja obuhvataju penzione fondove od Japana do Kanade i državne fondove od Norveške do Bliskog istoka.
Najdrastičniji pomak je napravio državni imovinski fond China Investment Corp. koji je svoju izloženost privatnoj imovini i hedž fondovima povećao s gotovo nule u 2008. na skoro polovinu svojih udela.
Rast udela ulaganja velikih svetskih investicijskih fondova u privatni kapital
Imovinu u fondovima privatnog kapitala može biti teže prodati, ali takvo ulaganje je pomoglo da se nadoknade negativni gubici na javnim tržištima jer su potezi centralne banke u borbi protiv inflacije praktično izbrisali četvrtinu vrednosti svetskih akcija i petinu vrednosti obveznica ove godine, ali tu nije kraj.
Prema Blackrocku, ulaganje u američki privatni kapital u narednoj deceniji trebalo bi da donese mnogo veći prinos od drugih oblika imovine.
"Akcije bi mogle da nastave da padaju, ali obveznice bi takođe mogle da pate kako kamatne stope rastu. Imati više različitih vrsta imovine u portfelju može stvoriti veći prinos kada tradicionalni oblici ulaganja ne funkcionišu dobro", rekla je Kim Bowater iz Frontier Advisorsa, koja savetuje investitore sa imovinom vrednom skoro 400 milijardi dolara.
Dobitak od 7,1 odsto od ulaganja u nekretnine pomogao je norveškom državnom fondu da ograniči svoj ukupan gubitak na 14,4 odsto u prvoj polovini ove godine. Poređenja radi, svetske akcije su tokom tog perioda izgubile 21 odsto vrednosti, a obveznice izgubile 14 odsto.
Korejski nacionalni penzioni fond smanjio je gubitke na osam odsto kroz alternativna ulaganja. Japanski gigantski državni penzioni investicioni fond zabeležio je rast od 21,4 odsto na ulaganjima privatnog kapitala u finansijskoj godini koja je završena u martu.
Infrastruktura i hedž fondovi ove godine imaju bolje rezultate od akcija i obveznica
Međutim, mora se reći da bolji učinak fondova privatnog kapitala nije sasvim sigurna opklada. Na primer, trošak duga za preuzimanje većinskog udela u kompanijama u problemima takođe je počeo rasti, a imovina koja nije izlistana na berzi teže se može vrednovati, pa svoju privlačnost često dobija na veštački način.
"Činjenica da tržište ne vrednuje privatni kapital može prikriti probleme", rekao je David Elms iz Janus Henderson Investors.
Međutim, za imovinu kao što su putevi gde se naplaćuje putarina ili aerodromi, cene se mogu relativno lako prilagoditi i tako ponuditi atraktivnu zaštitu od inflacije.
Globalne infrastrukturne kompanije koje trguju na berzi ove su godine pretrpele otprilike polovinu gubitka svetskih akcija.
China Investment Corp. u svoju imovinu je uključio tursku luku, a norveški državni fond uložio je u infrastrukturu obnovljivih izvora koja uključuje jednu od najvećih vetroelektrana na svetu.
"Odjednom, diverzifikacija se isplati", rekao je Rich Nuzum, glavni globalni investicioni strateg za Mercer Inc., i pritom zbog očekivanog daljeg monetarnog stezanja preporučuje ulaganje u privatni kapital umesto javnog tržišta kapitala.
Strukturni pomak prema privatnoj imovini kojom se retko trguje ipak može imati neželjene i ne tako bezazlene posledice za tržišta budući da ulagači prodaju svoju likvidnu imovinu, obično akcije i obveznice, i time dodatno pojačavaju pritisak na berzama.
To se dogodilo upravo prošlog meseca, kada su britanski penzioni fondovi za dlaku izbegli katastrofu.
Kako se vrednost britanskog duga urušavala sa kontroverznim fiskalnim planom, fondovi su morali da prodaju obveznice kako bi osigurali kolateral za potporu svojih pozicija u hartijama od vrednosti, što je onda centralnu banku nateralo da sprovede hitan program otkupa obveznica.
Investitori ostaju na oprezu jer slične situacije u težim finansijskim uslovima, rat u Evropi i usporavanje rasta svetske privrede nisu isključeni.
