Izazovi u sektoru osiguranja i nove metode procene rizika

Poplave u Evropi postale su najskuplja prirodna katastrofa, tvrdi konsultantska kuća za životnu sredinu iz Ujedinjenog Kraljevstva JBA Risk Management. Poplave reka svake godine uzrokuju trošak od 7,8 milijardi evra, a očekuje se da će taj iznos rasti, budući da privrede u područjima s visokim rizikom od poplava i dalje rastu, dok klimatske promene uzrokuju više i intenzivnije padavine.

Klimatski faktor i priroda sve više utiču na poslovne modele i odluke kompanija i organizacija. Takođe, istorijske poplave utiču i na poslovne rezultate i profit nekih osiguravajućih društava. O izazovima u sektoru osiguranja, novim metodama procene rizika, usklađivanju premija i implementaciji novih tehnologija možete da saznate na konferenciji Bloomberg Adrije "Finance & Insurance Industries Trends 2025" 25. marta u Beogradu, koja će biti otvorena intervjuom sa guvernerom NBS Jorgovankom Tabaković.

Vremenske nepogode koje su do pre nekoliko godina bile nezamislive, sada su sve češća pojava i na području Zapadnog Balkana, pa tako i u Srbiji. Olujni vetrovi, jake kiše, grad, ali i visoke temperature ostavljaju poražavajuće posledice -razrušene krovove kuća, otpale fasade, uništene automobile, kao i desetkovane poljoprivredne useve. Podatak Udruženja osiguravača Srbije (UOS) da je samo 15 odsto građana Srbije osiguralo nekretnine i useve polisom osiguranja od različitih rizika, nije optimističan.

U UOS-u su ranije za Bloomberg Adriju naveli da je prethodnih nekoliko godina primetan rast osiguranja imovine, pre svega nekretnina i obradivih površina, ali da je taj iznos i dalje jako mali.

Katastrofalne poplave širom Evrope

Da stvar bude ozbiljnija, ukazuju i podaci da katastrofalne štete, posebno usled superćelijskih oluja, rastu širom sveta, po godišnjoj stopi od preko 20 odsto. Osiguravači zbog toga naglašavaju da od različitih rizika građane i privredu čuva jedino polisa osiguranja. U Srbiji se, prema navodima osiguravača, izdvajaju ogromna budžetska sredstva za pomoć ugroženim građanima, posebno ratarima, koji nisu osigurani.

Ciklon Boris koji je krajem leta 2024. zahvatio centralnu Evropu prouzrokovao je velike štete u Austriji, Češkoj, Poljskoj, Rumuniji i Mađarskoj. Setimo se poplava u Nemačkoj prošlog maja/juna, junskih poplava u Italiji, a u novembru u Španiji, gde je poginulo više od 200 ljudi. Portugaliju su u septembru prošle godine pogodili požari.

AP Photo/Krzysztof Zatycki/Beta

 

Mnogi procenjuju da su to bile najteže poplave u poslednjoj deceniji i da će privredama naneti enormne štete merene milijardama evra. Poljska, rumunska i austrijska vlada oslobodile su prošle godine stotine miliona evra sredstava za hitne slučajeve, dok je češka vlada razmatrala izmenu budžeta za 2024. godinu zbog štete prouzrokovane poplavama.

Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen izjavila je prošle godine nakon poplava u septembru da bi za pomoć pogođenim državama moglo biti izdvojeno do 10 milijardi evra iz kohezionih fondova. 

Posledice poplava odražavaju se i na finansijske izveštaje osiguravajućih društava. Na primer, u Sloveniji, koja se 2023. godine suočila s poplavama kakve se događaju jednom u 100 godina, osiguravači su saopštili da imaju 17 odsto veće prihode od premija za osiguranje od požara i elementarnih nepogoda. "Ljudi su u prvim mesecima nakon nesreće skloniji da prošire pokriće, ali taj trend brzo splasne", komentarisali su iz Zavarovalnice Sava.

Prihodi Allianza porasli za 11,2 odsto

Segment neživotnih osiguranja, koji obuhvata imovinska i osiguranja nezgoda, doneo je Allianz osiguranju 2023. godine rast poslovne dobiti od 1,2 odsto, dok su prihodi porasli za 11,2 odsto. Analitičari Bloomberg Adrije objasnili su da je tome delimično doprinela inflacija, ali i učinak prirodnih katastrofa koje su Allianz koštale 2,3 milijarde evra, što je 30 odsto više nego prethodne godine.

Poslovanje u 2024. pokazuje da su martovske poplave u južnoj Nemačkoj imale negativan učinak u drugom tromesečju, u iznosu od 642 miliona evra. 

Bloomberg Mercury

 

Slična situacija je i kod drugog evropskog osiguravača Generalija. Njegovo poslovanje je u 2023. negativno pogođeno prirodnim katastrofama koje su ga koštale 1,1 milijardu evra, što je 70 odsto više nego prethodne godine. U 2024. godini, prema rečima analitičara, priča se ponavlja: "U drugom tromesečju, zbog poplava u Nemačkoj i Austriji, zabeležen je rast negativnog uticaja prirodnih katastrofa od 40 odsto (250 u poređenju sa 178 miliona evra)."

Valja istaći i Zurich Insurance Group, koji je u prvoj polovini 2024. ostvario viši kombinovani odnos, a kao glavni razlog većeg udela troškova u prihodima navodi upravo prirodne katastrofe, čiji se postotak povećao s 1,8 odsto premija u prvoj polovini 2023. na 2,4 odsto u prvoj polovini 2024. godine.

Na konferenciji Bloomberg Adrije na jednom od tri panela biće reči o izazovima u sektoru osiguranja u jeku klimatskih promena sa sve češćim i ekstremnijim vremenskim nepogodama. Ovaj panel će se baviti načinima na koje se osiguravajuće kompanije prilagođavaju novim realnostima klimatskih promena, analizirajući efekte rekordnih temperatura i prirodnih nepogoda na njihove poslovne modele. Diskutovaće se o novim metodama procene rizika, usklađivanju premija i implementaciji tehnologija poput AI-ja i IoT-a, kao i o tome kako osiguravači mogu razviti održive proizvode koji odgovaraju na izazove savremenog društva.

Konferencija Bloomberg Adrije "Finance & Insurance Industries Trends 2025" okupiće vodeće predstavnike biznisa, kao i lidere finansijskih i osiguravajućih institucija, koji će rasvetliti pravac u kome će se kretati ti sektori, objašnjavajući sa kojim idejama i izazovima su ušli u 2025, kao i koji će ključni faktori opredeljivati njihove odluke u ovoj godini.

Za učešće na konferenciji Bloomberg Adrije možete se direktno prijaviti preko linka: https://live.bloombergadria.com/event/30

- Tekst je napisan uz pomoć Aleksandra Lukića.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar