Kako će uvođenje evra u Hrvatskoj uticati na srpsko tržište

Hrvatska je u utorak dobila zeleno svetlo za uvođenje evra od januara sledeće godine, a zemlja se ubrzano sprema i za ulazak u šengensku zonu. I dok jedna od najmlađih članica EU samo utvrđuje svoju poziciju u savezu, Srbija se, barem prema istraživanju javnog mnjenja, sve više udaljava od te ideje. Prema rečima analitičara i onih koji posluju u obe zemlje, ne bi trebalo da veliki deo trgovine i poslovanja između Srbije i Hrvatske oseti ovaj prelazak.

Robna razmena između Srbije i Hrvatske godinama jača i prošle godine iznosila je 1.337 milijardi evra, što predstavlja rast od 268,3 miliona evra, odnosno za oko 25 odsto više u odnosu na 2020. godinu, prema podacima republičkog statističkog zavoda. Tendencija se nastavia, te je u prvom tromesečju ove godine razmena zabeležila rast od 38,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Hrvatska je 14. spoljnotrgovinski partner Srbije, prema podacima Privredne komore Srbije (PKS).

Iz Atlantic grupe za Bloomberg Adriju kažu da uvođenje evra u Hrvatskoj neće imati nikakvog posebnog efekta na njihovu konkuretnost u Srbiji, niti će se cene zbog toga u Srbiji menjati.

"Hrvatska je visoko evroizirana država u kojoj građani još uvek više štede u evrima nego u kunama, te su svi sektori privrede većim delom zaduženi u stranoj, a ne u domaćoj valuti. Udeo deviznog javnog duga Hrvatske veći je od 70 odsto. Najveća prednost koju ćemo dobiti od uvođenja evra je ukidanje valutnog rizika koji je izrazito prisutan zbog zaduženosti u devizama", objašnjava Neven Vranković, potpredsednik Atlanitic Grupe za korporativne aktivnosti.

I odlazeći hrvatski ministar finansija Zdravko Marić obećao je ranije ovog meseca da će učiniti sve da evro ne donese nova poskupljenja.

Bloomberg Adria

Mate Jelić, analitičar iz Erste banke, kaže da uvođenje evra u Hrvatskoj ne bi trebalo da ima posebne negativne uticaje na postojeće trgovinske odnose sa Srbijom, budući da spomenute zemlje nisu ni dosad koristile istu valutu.

"Posmatrano iz aspekta Srbije, mogući su i određeni pozitivni efekti, budući da su zemlje Evrozone, čijem prostoru Hrvatska pristupa, među najznačajnijim trgovinskim partnerima Srbije. Nadalje, s obzirom na izuzetno stabilan devizni kurs EUR/RSD koji u Srbiji održava Narodna banka Srbije, praktično su eliminisani kursni rizici", kaže Jelić za Bloomberg Adriju.

Rast cena hrvatskih proizvoda koji se plasiraju na tržištu Srbije ne očekuju ni trgovci, ni bankari, jer prema rečima Jelića, Hrvatska nije ni dosad praktikovala politiku deprecijacije domaće valute kako bi u kratkom roku učinila svoja dobra konkurentnijim, već je kroz dugi niz godina održavala kurs kune stabilnim u odnosu na evro.

Određeni manji troškovi

Iz Atlantic grupe kažu da će određeni manji troškovi u vezi sa prelaskom na evro biti minorni u odnosu na beneficije koje će ova država Balkana steći ulaskom u Evrozonu.

"Svakako prelazak na evro donosi i određeni trošak za svaku kompaniju, tako i za Atlantic grupu, ali on je jednokratnog karaktera (prilagođavanje softvera) i u poređenju sa benefitima smanjenih kamatnih stopa je zapravo zanemarljiv", objašnjava Vranković.

Bloomberg

Za Hrvatsku, prema rečima analitičara, prelazak na evro će doprineti boljoj percepciji rizičnosti države, a posledično i kompanije, što će između ostalog uticati na smanjenje kamatnih stopa, tj. povoljnije zaduživanje svih sektora hrvatske privrede.

"Nestaće neizvesnost kretanja valutnog kursa, kao i troškovi prisutni zbog zamena valuta, te će se lakše upoređivati cene, što je posebno važno zbog turističkog značaja Hrvatske. Takođe, ulaskom u evropodručje, Hrvatska će poput ostalih država koje se koriste evrom imati pristup sredstvima Evropskog mehanizma za stabilnost (ESM), koji pruža pomoć u uslovima krize", kaže Vranković.