Novinari u šopingu: Kakve su razlike u ceni 16 namirnica u regionu

Svakim odlaskom u prodavnicu, uz neminovni spisak osnovnih prehrambenih namirnica, potreban je sve "dublji džep" ili finansijski dobro potkovana kartica za plaćanje. Uz potrošačku inflaciju koja je na vrhuncu ili blizu vrhunca u ovim mesecima, u celoj Adria regiji, s istim budžetom kao ranije, u korpama je sve manje osnovnh životnih namirnica.

Rast cena ne opterećuje samo potrošače već i trgovačke lance, kojima kratkoročno rastu prihodi, ali izložena roba postaje sve nedostupnija finalnoj potrošnji. Na srednji i dugi rok to može biti ozbiljan problem za sve kompanije. Istovremeno, trgovci su već mesecima suočeni sa ograničenjem cena pojedinih životnih namirnica. Iako se postepeno poskupljenje s vremenom dopuštalo pa se stavljala nova zabrana na povećanje cena, bilo je nestašica. Takođe, administrativnim odlukama su pojedine trgovačke marže smanjene.

Uporedili smo 16 osnovnih prehrambenih proizvoda u naših pet zemalja. Obišli smo markete sa najvećim prihodima u svakoj državi - u Sloveniji je to Mercator, u Hrvatskoj Konzum, u Srbiji Delhaize (Maxi), u Bosni i Hercegovini Bingo i u Severnoj Makedoniji KAM.

Svesni smo da naša metodologija ima nedostataka. Cene hrane variraju po gradovima, zavise i od veličine trgovine, i ponekad se cene pojedinih proizvoda menjaju tokom dana.

Stoga ističemo da smo u marketima sa najvećim prihodima tražili najjeftinije proizvode odabrane hrane. Naši novinari iz celog regiona posetili su najveću prodavnicu u blizini redakcije Bloomberg Adria u sredu (28. septembra) tačno u 13 sati. Kad su popisivali hranu, tražili su najjeftinije namirnice u sastavljenoj korpi.

Brašno, šećer, ulje... gde je najeftinije, a gde najskuplje

Kao što nas istorija uči, na svaki pomen krize, građani panično idu u nabavku brašna, ulja, soli i šećera. Upravo tako ćemo započeti i naš spisak.

U imaginarnom svetu, u kome bismo mogli obilaziti Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju, Severnu Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu radi namirnica, za brašno bi najisplativija bila S. Makedonija i trgovina KAM. Naime, jedan kilogram brašna tip 500 u Skoplju košta 0,59 evra. Prate ga Zagreb, Beograd i Ljubljana sa cenama većim za dva, tri ili šest centi. U Sarajevu je potrebno izdvojiti 18 centi više (0,77 evra za jedan kilogram). 

 

 

Nastavljajući po spisku, suncokretovo ulje je najjeftinije u Srbiji, gde jedan litar možete kupiti za 1,58 evra. Ako ste u Ljubljani, potrebno vam je evro i 11 centi više (2,69 evra), a u Skoplju 0,36 evra više (1,94 evra). Sarajevo i Zagreb su u zlatnoj sredini sa 2,10 i 2,12 evra po litru.

Za kilogram soli najviše novca je potrebno u BiH (0,49 evra), dok građani S. Makedonije istu količinu mogu dobiti za upola manje novca (0,23 evra). Ako već stavljamo so na ranu, potreban je i slatki predah. Ako pravite kolače i potreban vam je šećer - Beograd je najpovoljniji. Kilogram košta 0,88 evra, dok je ista namirnica u Ljubljani 1,49 evra.

Sa poslednjim nestašicama mleka u Srbiji, ne iznenađuje da je litar kravljeg mleka i najskuplji u regiji (1,25 evra). U isto vreme, u Hrvatskoj možete pronaći litar za nepuni evro (0,97 evra). Međutim, situacija se menja ukoliko želite kupiti jedan litar punomasnog jogurta. Hrvati kupuju najskuplji litar jogurta u Adria regiji (1,39 evra).

Nastavljajući niz mlečnih proizvoda, maslac (250 g) najskuplji je u BiH (3,36 evra). Visoku cenu tog proizvoda možete pronaći i u Srbiji (3,23 evra), dok preostala tri suseda beleže cene ispod tri evra, sa S. Makedonijom kao najpovoljnijom (2,6 evra).

Bloomberg

Tradicionalni doručak Adria regiona ne može proći bez jaja, bilo kuvanih ili prženih. Za kutiju od 10 komada u Skoplju vam je potrebno 1,61 evro, a u Ljubljani 2,35 evra. BiH je bliža južnim cenama Adria regije, pa 10 jaja možete kupiti za 1,77 evra, a u Srbiji je potrebno 10 centi više (1,87 evra). Hrvatska je u rangu svojih suseda iz EU i istu količinu možete obezbediti za 2,18 evra.

Bez ugljenih hidrata se ne može. Tako je za hleb u proseku potrebno izdvojiti oko 0,75 evra, a za pola kilograma testenine oko 0,85 evra. Najviše novca za testeninu je potrebno u Hrvatskoj (1,06 evra), a najmanje u Srbiji (0,63 evra). Hleb je pak najskuplji u Sloveniji (0,87 evra), a najjeftiniji u S. Makedoniji (0,62 evra).

A kad smo kod tradicije, krompir i meso su neizbežni deo nedeljnog ručka. Kilogram krompira je oko 0,68 evra osim Slovenije, gde je potreban evro i sedam centi. Za celo sveže pile, najmanje novca je potrebno u Srbiji (2,55 evra po kilogramu), dok je Slovencima potrebno skoro duplo (4,99 evra po kilogramu).

Ista korpa hrane, a ukupna cena... 

Za voće i povrće smo izdvojili banane, paradajz i paprike. Cene banana su u celoj regiji manje-više jednake, dok se kilogram paradajza drastično razlikuje. U S. Makedoniji jedan kilogram košta 0,6 evra, u Hrvatskoj 1,33 evra, BiH 1,67 evra, Sloveniji 1,69 i Srbiji 1,8 evra. Manja razlika je u cenama kilograma paprike. S. Makedonija je opet najpovoljnija (1,17 evra), a Slovenija najskuplja (2,49 evra).

Pošto živimo u realnosti, a ne u imaginarnim svetovima gde je sve lakše, kada se sve sabere, za 16 osnovnih namirnica u Sloveniji je potrebno 30,48 evra, u Hrvatskoj 25,51 evro, Bosni i Hercegovini 23,35 evra, Srbiji 22,24 evra i S. Makedoniji 19.23 evra. 

Visina kupovne moći se, pored potrošačke korpe, treba posmatrati i kroz prizmu prosečnih plata, koje su u Sloveniji u julu ubedljivo bile najviše, pa su iznosile oko 1.304 evra. U Hrvatskoj je prosečna plata bila oko 1.007 evra, u Srbiji oko 623 evra, u BiH 581, a u S. Makedoniji 516 evra.

 

Uz pomoć Hana Stevović

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar