OPEC saopštio pad proizvodnje nafte, Kazahstan najzaslužniji za to

Proizvodnja nafte u okviru alijanse OPEC+ znatno je pala prošlog meseca usled gubitaka u Kazahstanu, Venecueli i Iranu, saopštila je ta organizacija.

Dvadeset dve zemlje članice proizvele su prosečno 42,448 miliona barela na dan u januaru, odnosno za 439.000 barela dnevno manje nego prethodnog meseca, prema kopiji mesečnog izveštaja grupe do koje je došao Bloomberg. Više od polovine pada pripisuje se Kazahstanu.

U izveštaju nisu precizirani razlozi za opšti pad, ali je proizvodnja u Kazahstanu pala u periodu kad je zemlja obustavila rad na svom najvećem naftnom polju Tengiz. Posao koji vodi konzorcijum predvođen kompanijom Chevron počeo je da obnavlja proizvodnju na tom polju krajem prošlog meseca.

Pored toga, izvozne operacije venecuelanske nafte bile su poremećene usled američke blokade tokom svrgavanja bivšeg predsednika Nicolasa Madura, dok Iran i dalje trpi posledice američkih sankcija.

Saudijska Arabija i nekoliko drugih ključnih zemalja zadržali su stabilnu proizvodnju u januaru, dok su Organizacija zemalja izvoznica nafte i njeni saveznici započeli tromesečno zamrzavanje proizvodnje kako bi ublažili sezonski pad potrošnje. Planiraju da se sastanu putem video‑veze 1. marta kako bi razmotrili nivoe proizvodnje za april i kasnije.

Prema izveštaju, OPEC je zadržao nepromenjene prognoze za svetsku ponudu i potražnju nafte za ovu i narednu godinu.

Osim navoda iz izveštaja OPEC-a, investitori na naftnom tržištu pomno prate tenzije na Bliskom istoku, koje su u drugi plan potisnule bojazan da na tržištu postoji višak ponude. O stanju na naftnom tržištu i o tome šta nas očekuje, za Bloomberg Adria TV govorio je osnivač i portfolio menadžer kompanije Bison Interests Josh Young. Kako je rekao, postojale su procene da bi u prvom kvartalu ove godine višak ponude mogao da iznosi čak četiri miliona barela dnevno. "Očigledno je da to trenutno ne vidimo, s obzirom na rast cena nafte. U januaru smo zapravo zabeležili pad zaliha od gotovo milion barela dnevno. Taj trend se sada menja jer je proizvodnja u Venecueli bila van pogona, a u Kazahstanu delimično obustavljena. Kako se ta proizvodnja bude vraćala, mogli bismo da se približimo višku od oko milion barela dnevno, što je zapravo u skladu sa sezonskim kretanjima i ne predstavlja značajan disbalans." Na pitanje koliko tenzije između Irana i Sjedinjenih Američkih Država imaju na naftno tržište, Young ističe da ova priča privlači najviše pažnje i puni naslove, ali najvažniji faktor bio bi eventualni direktan sukob. "Ukoliko bi Sjedinjene Države napale Iran, to bi imalo ozbiljan i materijalan uticaj na tržište nafte i moglo bi značajno da poremeti snabdevanje. U tom scenariju, potencijalno bi moglo da bude ugroženo i do deset miliona barela dnevno, ili čak više, u zavisnosti od toga gde bi došlo do prekida isporuka. To bi snažno poguralo cene naviše. Ipak, važno je istaći da se trenutno nalazimo u situaciji u kojoj je višak ponude znatno manji nego što je tržišni konsenzus očekivao. Zbog toga smatram da su trenutne cene nafte opravdane, pa čak i da imaju prostora za rast, i bez uračunavanja dodatnih geopolitičkih rizika." Ceo razgovor poslušajte u videu na početku članka.