Da li će kartel OPEC+ povećati proizvodnju nafte - predstoje dva bitna sastanka

Naftno tržište je pod sve većim geopolitičkim pritiskom. Cene nafte su najniže od kraja pandemije 2021. godine, a dodatnu nestabilnost izazivaju sukobi unutar organizacije OPEC+, trgovinski rat američkog predsednika Donalda Trumpa i strahovi od sukoba na Bliskom istoku.

Poslednja majska nedelja je posebno važna za naftno tržište, jer članice OPEC+ imaju dva sastanka - u sredu će se održati virtuelni sastanak svih članica organizacije na kojem će se raspravljati o zajedničkoj strategiji, a u nedelju će se sastati osam članica, takozvanih V8, koje su u poslednjim godinama najviše ograničavale proizvodnju. Organizacija će odlučivati o povećanju proizvodnje nafte.

U vreme pisanja ovog članka, cena severnomorske nafte brent za barel od 159 litara iznosila je nešto više od 64 dolara, dok je američka nafta WTI bila iznad 61 dolara. Poslednjih nedelja cene su porasle zahvaljujući trgovinskom dogovoru između Pekinga i Vašingtona, te nagađanjima da će Izrael izvesti napad na iranska nuklearna postrojenja. Ali potom su iznova pale zbog novih pretnji američkog predsednika Evropskoj uniji (EU) i nagađanjima da bi OPEC+ na nedeljnom sastanku mogao da poveća proizvodne kvote.

 

Analitičari Bloomberg Adrije ističu da je OPEC+ u maju i junu ukupno povećao dnevnu proizvodnju za 822.000 barela. "Ta odluka je, zajedno s pooštravanjem trgovinskih mera koje je uvela američka administracija, dovela do pada cene brenta na oko 60 dolara po barelu, što je najniži nivo od 2021. godine", navode.

Niske cene nafte privremeno su porasle nakon što su ukinute neke trgovinske mere i kontramere između SAD i Kine na 90 dana, međutim, trenutni razvoj događaja ukazuje na više rizika nego optimizma, smatraju analitičari Bloomberg Adrije.

Prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA), globalna potrošnja nafte bi trebalo da padne sa 990.000 barela dnevno u prvom kvartalu 2025. na 650.000 barela kasnije tokom godine. Istovremeno, IEA predviđa porast globalnih zaliha nafte za 1,6 miliona barela dnevno, najviše iz zemalja koje nisu članice OPEC-a. SAD su, kao jedan od vodećih proizvođača i izvoznika nafte, krajem 2024. dosegnule istorijski vrhunac proizvodnje, a trenutni nivo nije daleko od toga.

Bloomberg

Sukobi u kartelu

Dodatnu nestabilnost na tržištu stvara i sukob unutar kartela OPEC+, posebno sa Kazahstanom, koji proizvodi više od dogovorenog. Iako je Kazahstan glavni prekršilac, kvote krši i Irak. Prema Reutersu, Kazahstan je u maju izjavio da će nacionalni interesi imati prednost nad obavezama prema OPEC-u.

Proizvođači predvođeni Saudijskom Arabijom u aprilu su pokušali da - povećanjem proizvodnje - disciplinuju članice koje proizvode previše, međutim, Kazahstan je nastavio s normalnim nivoima proizvodnje na svojim najvećim poljima.

Kazahstanski ministar energetike Erlan Aqkenjenov je krajem aprila odbacio pritiske da uskladi proizvodnju s kvotama, rekavši kako "zemlja ne može da značajno smanji proizvodnju, te da će dati prednost nacionalnim interesima". Reuters navodi da Kazahstan čak razmatra ponovno ocenjivanje svog članstva u OPEC+.

Geopolitički rizici

Na volatilnost cene nafte uticala je i diplomatska sapunica oko novog iranskog nuklearnog sporazuma između Vašingtona i Teherana, koji je započeo u aprilu. Trumpova administracija po svaku cenu želi da postigne novi dogovor s Iranom, ali stavovi dveju strana ostaju izrazito različiti. Vašington, na primer, želi da se Iran potpuno odrekne programa obogaćivanja uranijuma, čak i u civilne svrhe, dok Teheran to kategorički odbija.

Iransko i američko izaslanstvo su prošle nedelje u Rimu zaključili peti krug pregovora, a iako su se pojavili znaci ograničenog napretka, i dalje postoji mnogo nesuglasica koje je teško prevladati, posebno kada je reč o obogaćivanju uranijuma u Iranu, izveštava Reuters.

Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Esmail Baghaei na konferenciji za novinare je odgovorio na pitanje o medijskim navodima da bi Iran mogao da zamrzne obogaćivanje uranijuma na tri godine radi postizanja sporazuma: "Iran to nikada neće prihvatiti".

Takođe je odbacio mogućnost privremenog nuklearnog sporazuma sa SAD i odbio tvrdnje medija da se o takvom sporazumu razmišlja kao o "prelaznoj etapi prema konačnom dogovoru".

"Iran čeka dodatne pojedinosti od posrednika iz Omana u vezi s vremenskim okvirom za šesti krug pregovora", izjavio je.

U kontekstu američko-iranskih pregovora, kojima se naročito protivi Izrael, američka televizijska mreža CNN je sredinom prošle nedelje izvestila da se Tel Aviv priprema za napad na iranska nuklearna postrojenja. Takav napad predstavljao bi drastičan otklon od predsednika Trumpa, izjavili su američki zvaničnici za CNN. Takođe bi mogao da izazove širu regionalnu eskalaciju na Bliskom istoku, što SAD pokušavaju da izbegnu otkako je rat u Gazi podstakao napetosti koje traju od 2023. godine. Prema izveštaju CNN-a, cena nafte je porasla.

Ákos Stiller/Bloomberg

Treće povećanje proizvodnje?

Zemlje članice OPEC+ će ove nedelje raspravljati o trećem uzastopnom povećanju proizvodnje nafte u julu. Među opcijama koje su na stolu nalazi se i povećanje od 411.000 barela dnevno u julu, što je tri puta više od prvobitno planiranog, iako konačan dogovor još nije postignut, kazali su delegati za Bloomberg. Odluka bi trebalo da bude donesena na sastanku 1. juna.

Analitičari očekuju da će zemlje članice V8, koje se sastaju u nedelju, povećati proizvodnju u julu za 411.000 barela dnevno, dok je prethodni plan predviđao povećanje od samo 137.000. Takav potez dodatno bi mogao da snizi cenu sirove nafte.

OPEC+ se, pritom, suočava i s pritiskom američkog predsednika, koji zbog domaće političke dinamike želi niže cene nafte. Trump je sredinom maja boravio na turneji po Zalivu, a prema podacima banke Goldman Sachs koja se poziva na internu analizu njegovih objava na društvenim mrežama, predsednik preferira da cena američke nafte bude između 40 i 50 dolara po barelu.

On je krajem januara izjavio da će od Saudijske Arabije i ostalih članica OPEC-a zatražiti "smanjenje cene nafte". Mnogi analitičari smatraju da je promena stava o povećanju proizvodnih kvota rezultat upravo Trumpovog pritiska, uz interne sporove unutar organizacije.

"Trump je uvek bio usmeren na naftu i američku dominaciju u energetici, budući da je imao gotovo 900 objava o toj temi", navodi se u izveštaju analitičara među kojima je i Daan Struyven. Po njihovim rečima, "njegova preferirana cena za WTI je između 40 i 50 dolara po barelu, jer je u tom rasponu broj njegovih objava o cenama nafte najmanji", prenosi Bloomberg.

Kakve su prognoze

"Najveći rizik za cene nafte je pad potražnje zbog usporavanja globalne privrede, koje ugrožava geopolitičke neizvesnosti. Međunarodni monetarni fond (MMF) je ovog aprila smanjio svoju prognozu globalnog rasta za 2025. godinu na 2,8 odsto, što je za 0,5 postotnih bodova manje od januarske prognoze", ističu analitičari Bloomberg Adrije, uz napomenu da i dalje postoje određeni faktori koji podupiru cene nafte.

Bloomberg

"Američke zalihe nafte smanjuju se već treću godinu zaredom i trenutno su blizu nivoa iz 2005. godine. Osim toga, najavljena je mogućnost dodatnih američkih sankcija, koje bi mogle ograničiti izvoz nafte iz Venecuele i Irana. Pojačane sankcije na ruski izvoz, uključujući sankcije brodovima za koje se sumnja da učestvuju u zaobilaženju embarga EU i Ujedinjenog Kraljevstva, dodatno podupiru cenu brenta. Ograničavanje izvoza iz tih država otvara prostor za dodatno povećanje proizvodnje unutar OPEC+", navode analitičari.

Analitičari Bloomberg Adrije očekuju da će cena nafte brent tokom cele godine ostati blizu 60 dolara po barelu. "Novo, potencijalno OPEC-ovo povećanje proizvodnje moglo bi sniziti cene, ali bi zaoštravanje geopolitičkih napetosti, posebno zbog neuspeha u postizanju trgovinskog sporazuma između SAD i Kine, zajedno s usporavanjem globalne privrede, moglo pogurati cenu nafte ispod tog nivoa", zaključuju.