Više od 200 finansijskih institucija odustalo od kreditiranja uglja

Institut za ekonomiju energetike i finansijske analize (IEEFA) utvrdio je da su globalno značajne finansijske institucije posvećene bržem napuštanju industrije uglja. Bilo je potrebno skoro šest godina da prvih 100 institucija usvoji politiku isključenja uglja, a onda se taj broj udvostručio u naredne tri godine.

Više od 200 značajnih finansijskih institucija (banke, osiguravajuće kuće, fondovi, kreditne agencije) uspostavilo je politiku isključenja kreditiranja uglja, pri čemu se taj zamah ubrzao u poslednje dve godine uprkos rekordnom profitu koji su uživale kompanije uglja nakon energetske krize, navodi se u novom "Biltenu" Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS).

Čelnica sektora IEEFA na tržištu duga za Aziju i Pacifik Christina Ng kaže da su mnoge finansijske institucije sve oštrije oko toga šta će finansirati, dok su ugalj označile kao rizično ulaganje. "Oni vide klimatski rizik kao finansijski rizik."

Evropske finansijske institucije prednjače u udaljavanju od uglja sa strožim politikama od onih u drugim regionima, pri čemu Francuska, Velika Britanija, Nemačka, Holandija, kao i SAD, Japan, Južna Koreja i Australija imaju najveći broj finansijskih institucija sa formalnom politikom izlaska iz uglja.

EBRD zbog Srbije napravio presedan

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je u martu ove godine Srbiji kredit od 300 miliona evra, a sredstva će biti namenjena poboljšanju likvidnosti Elektroprivrede Srbije (EPS). Upravo je namena samog ugovora izuzetak u praksi EBRD.

Naime, stav EBRD poslednjih godina je da ne finansira projekte u vezi sa ugljem, ni u Srbiji, niti u bilo kojoj drugoj zemlji.

EPS

S obzirom na to da se predloženi kredit odnosi na poboljšanje likvidnosti EPS-a, ne treba zaboraviti da je i dalje glavni izvor za proizvodnju struje u Srbiji ugalj, i da se posao EPS-a zasniva na preradi i sagorevanju uglja, bilo proizvedenog u zemlji ili uvezenog. Postavlja se pitanje i da li je struja koju Srbija uvozi baš sva dobijena iz hidroenergije, ili je određenim delom dobijena iz lignita.

Banke imaju rupe u zakonu za finansiranje uglja, pokazuje studija

I jedna ranija studija pokazala je da banke imaju rupe u zakonu i tako nastavljaju da finasiraju industriju uglja. "Evropske banke i dalje imaju rupe u zakonu koje bi im omogućile da nastave da finansiraju projekte u vezi sa ugljem, uprkos potpisivanju klimatskih saveza koji ciljaju na neto nultu emisiju gasova", pokazala je studija neprofitne organizacije ShareAction.

Istraživanje politika u 25 evropskih banaka otkrilo je da ova industrija premalo izveštava o podršci visokougljeničnim sektorima uopšte. Ista studija je pokazala da većina banaka ne meri rizike po biodiverzitet kada procenjuje klijente i projekte u koje treba da investira. Studija nije identifikovala konkretne projekte uglja koje finansiraju banke.

Bloomberg

Izvan Evrope, banke su nastavile da finansiraju projekte uglja. Banke, uglavnom sa sedištem u Kini, pomogle su kompanijama za proizvodnju uglja da prikupe 9,9 milijardi dolara putem zajmova i prodaje obveznica, prema podacima koje je prikupio Bloomberg u martu prošle godine. To je dvostruko više od 4,4 milijarde dolara prikupljenih tokom prva tri meseca 2021.

ShareAction je rangirao banke u smislu njihove ekološke politike za sve, od klimatskih rizika, do strategije biodiverziteta i angažmana sa zainteresovanim stranama. Tri francuske banke - BNP Paribas, Societe Generale i Credit Agricole - dobile su najviše ocene. Commerzbank iz Nemačke, Danska banka i nemački kreditor DZ banka dobili su najniže ocene.

Potrošnja uglja će dostići novi vrhunac sledeće godine

Svetska potrošnja uglja će verovatno dostići vrhunac do sledeće godine. Iako ekonomske i klimatske strategije pomeraju svet ka čistijoj energiji, nekoliko "prljavih igrača" odrediće koliko dugo će najprljavije fosilno gorivo opstati, naveo je BloombergNEF u izveštaju u martu ove godine.

Proizvodnja električne energije iz uglja se povećavala u poslednje dve godine, jer su se Kina i Indija borile sa nestašicom struje, a Evropa pokušavala da zameni ruski prirodni gas. BNEF je modelirao dva scenarija - čisto ekonomski i onaj koji je vođen politikom dostizanja neto nulte emisije do 2050. godine. U oba će potražnja za ugljem porasti na rekordnu vrednost sledeće godine pre nego što će početi da pada, navodi se u izveštaju BNEF.

Bloomberg

U oba scenarija postoji nekoliko "prljavih igrača" koji mogu uticati na to koliko sporo ili brzo opada upotreba fosilnih goriva. To uključuje veću potražnju za električnom energijom nego što se očekivalo, društvenu reakciju protiv gubitka rudarskih poslova i lobiranje vlasnika postrojenja. Kineska politika čiste energije, ekonomska podrška energetskim tranzicijama siromašnim zemaljama i cene su drugi ključni faktori.

BloombergNEF smatra da će upotreba uglja opstati do sredine veka, čak i pod jakim politikama nulte neto emisije gasova.