Zahlađenje odnosa SAD i Saudijske Arabije pogađa tržište nafte

Pre samo tri godine, kada su članice OPEC+, odnosno Rusija i Saudijska Arabija ratovale oko cena nafte, Sjedinjene Američke Države su se našle u ulozi mirotvorca. Sada se čini da se SAD pretvorio u metu OPEC-a.

Naftni savez između Rusije i Saudijske Arabije potencijalno bi mogao da izazove niz poteškoća za američku privredu, pa i za kampanju za reizbor Joea Bidena za predsednika.

Prema tome, odluka o smanjenju proizvodnje koju je OPEC+ doneo ovog meseca bi, drugi put od Bidenove posete Saudijskoj Arabiji prošlog leta, mogla tek biti početak.

Najnovija odluka o smanjenju proizvodnje podigla je cenu barela nafte za oko pet dolara, a to znači da su recesijski rizici sada veći jer će potrošači više trošiti na energiju nego na ostalu robu, kao i da bi inflacija mogla biti viša. Istovremeno, ruski predsednik Vladimir Putin dobija više sredstava za finansiranje svoje ratne mašinerije.

Ipak, mnogo je značajnije ono što potez koji je napravio OPEC+ govori o mogućem kretanju cene nafte u predstojećim godinama.

U današnjem svetu geopolitičkih promena, čini se da Saudijska Arabija izlazi iz Vašingtonove orbite. Saudijci su odredili obim proizvodnje nafte u koordinaciji s Rusijom. Kada su želeli da ublaže tenzije s regionalnim suparnikom Iranom, za posredovanje su se obratili Kini, ostavivši SAD po strani. Zapadni uticaj na naftni kartel je na najnižem nivou u poslednjih nekoliko decenija.

 

 

Osim toga, svaka članica grupe OPEC+ ima svoje prioritete i svaki dodatni prihod zbog više cene nafte pomaže.

Američki Stejt department ističe da je Bidenova administracija usredsređena na suzbijanje rasta domaćih cena energije i energetsku bezbednost, te dodaje da smanjenje proizvodnje ne vidi kao dobrodošlo s obzirom na trenutnu volatilnost tržišta, ali i da će pažljivo pratiti sledeće poteze grupe zemalja koje proizvode naftu.

U međuvremenu, opasnost od američke konkurencije u proizvodnji nafte iz škriljaca je smanjena, a uprkos globalnim nastojanjima da se smanji upotreba fosilnih goriva u cilju postizanja nulte emisije gasova staklene bašte, to ostaje više kao dugoročna ambicija nego kratkoročna realnost.

Bloomberg 

Većina analitičara sada prognozira da bi cene nafte u predstojećim godinama mogle biti iznad 80 dolara po barelu, što je poprilično iznad proseka od 58 dolara u periodu između 2015. i 2021.

U proteklih skoro godinu i po dana tržište je bilo volatilno, pa je nakon ruskog napada na Ukrajinu cena barela prvo dostigla 120 dolara, nakon čega je zabrinutost u vezi sa recesijom u Evropi, rastom kamatnih stopa u SAD i kineskim restrikcijama zbog kovida, snizila cenu na oko 75 dolara u decembru. Od tada potražnja raste, uglavnom zbog otvaranja Kine, dok je sada, nakon odluke OPEC, cena na oko 85 dolara.

Analiza Bloomberga pokazuje da za svaki rast cene od pet dolara po barelu američka inflacija raste za 0,2 procentna boda.

Dogovor "nafta za sigurnost" između SAD i Saudijske Arabije decenijama je bio okosnica energetskog tržišta. Međutim, sve to je sada prilično nestabilno.

Naime, nakon ubistva saudijskog disidenta Jamala Khashoggija u Istanbulu, odnosi dve zemlje su počeli da se kvare, a Biden je tokom predizborne kampanje 2019. zapretio da će Saudijsku Arabiju izopštiti i da će zaustaviti prodaju oružja. Pre dve godine Biden je objavio izveštaj u kome se navodi da je tamošnji prestolonaslednik i defakto vladar princ Mohamed odgovoran za ubistvo.

"Saudijci smatraju da bi bilo neodgovorno ne tražiti način da se zaštite od onoga što vide kao američku nepredvidivu politiku. Nepredvidivim smatraju radikalne promene u politici SAD u periodima Baracka Obame, Donalda Trumpa i Bidena“, kaže Jon Alterman iz Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.

Promene cene barela nafte od kraja 2021.

Saudijci tvrde da je najnoviji potez stvar nacionalnih prioriteta i da nije uslovljen nekim diplomatskim razmatranjima.

Vađenje nafte u Saudijskoj Arabiji je jeftino i kraljevstvu su potrebne cene između 50 i 55 dolara po barelu da bi finansiralo uvoz i nadoknadilo odliv sredstava stranih radnika.

Ipak, da bi uspostavilo ravnotežu proračuna, potrebna mu je cena od 75 do 80 dolara, uzimajući u obzir da vlast ima skup društveni ugovor s građanima prema kojem im je obećano blagostanje u zamenu za političku podršku. Zbog toga vlada mora da investira u industrije koje nisu povezane s naftnom kako bi većina Saudijaca mogla da nađe posao. To plaćaju petrodolari.

S druge strane, državni investicioni fond isto tako planira da troši 40 milijardi dolara godišnje za potrebe domaće ekonomije, što, recimo, uključuje izgradnju futurističkog grada Neom u pustinji. Ta ulaganja nisu deo proračuna i za njih je kraljevstvu potrebna cena nafte bliža 100 dolara za barel.

U Rusiji Putin računa na prihode od nafte za finansiranje vojske. Za Kremlj bi najbolja cena bila takođe oko 100 dolara.

Učinci različitih cena nafte na SAD, Rusiju, Saudijsku Arabiju i Irak

Konsenzus među analitičarima je da bi cena barela ove i sledeće godine u proseku mogla biti između 85 i 90 dolara.

Eventualna nova odluka o smanjenju proizvodnje, recimo, sledeće godine uoči američkih izbora, ozbiljno bi poljuljala izborne izglede Bidena, ali i pogurala inflaciju prema četiri odsto prema kraju 2024. u odnosu na sadašnju prognozu od 2,7 odsto.

Iako bi takav udarac američkoj ekonomiji povećao rizike od recesije širih razmera, kao protivteža stoje velike uvoznice nafte poput Indije i Kine.

Izvesno je da visoke cene nafte imaju tendenciju da zasade seme budućeg pada jer kompanije intenzivno ulažu u proizvodnju kako bi ugrabile priliku za što veći profit.

Osim toga, ne postoji garancija da će Saudijska Arabija, Rusija i ostale članice OPEC+ biti sposobne da zadrže jedinstvo. To je lakše učiniti kad su cene visoke.

Zasad ipak ostaje činjenica da se cena ključne svetske robe određuje u zemlji na koju SAD više ne može da računa kao na prijateljicu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar