Hlađenje inflacije u SAD i situacija u Kini pogurali cenu zlata

Cena zlata je porasla i ponovo prešla prag od 1.800 dolara nakon što je Kina napravila još jedan zaokret u svojoj strategiji za borbu protiv pandemije. To je dovelo do rasta vrednosti akcija, što je dodatni pritisak stavilo na dolar.

Od početka januara, za putnike koji dolaze u Kinu neće biti obavezan karantin, odlučile su vlasti azijske države. Još jedna od promena pristupa sprečavanju širenja virusa doprinela je da investitori postanu optimističniji po pitanju druge najveće privrede sveta.

Na sličan način su delovale i vesti o usporavanju inflacije u Sjedinjenim Američkim Državama, kao i o manjoj ličnoj potrošnji među stanovništvom. Takav razvoj bi mogao da olakša posao Federalnim rezervama, koje možda ne bi morale da monetarnu politiku pooštre koliko se ranije mislilo da će biti neophodno.

Samo u toku ovog kvartala, cena zlata je uvećana za osam odsto, a slabljenje dolara je, pored okolnosti koje se tiču Federalnih rezervi, doprinela rastu vrednosti plemenitog metala.

Posmatrano po vremenu u Šangaju, cena zlata je oko 10 sati nakon rasta od oko 0,4 odsto dostigla 1.804,6 dolara. Bloombergov dolarski indeks je izgubio 0,3 odsto svoje vrednosti i blizu je nivoa iz juna. Vrednost srebra, paladijuma i platine je takođe porasla.