.webp){kind=icon}
Vlada Republike Srbije usvojila je uredbu kojom se subvencioniše proizvodnja šećerne repe u 2023. godini, ali bi ta mera imala većeg efekta u nešto drugačijim tržišnim uslovima.
Kako su iz Vlade saopštili u petak, proizvođači šećerne repe dobiće finansijsku pomoć od 35.000 dinara za svaki zasejani hektar.
Nužno udruživanje
Takve mere pomažu poljoprivrednicima, ali bi se njihov pun efekat ostvario kada bi došlo do udruživanja poljoprivrednih proizvođača, smatra profesor Poljoprivrednog fakulteta Vitomir Vidović.
"Ako bi šećerane bile vlasništvo malih pa i velikih farmera, premiranje bi bilo opravdano", rekao je Vidović za Bloomberg Adriju i dodao da u tom slučaju možda do potrebe za dodatnim sredstvima ne bi ni došlo.
Bloomberg Mercury
Po trenutnom modelu, profit poljoprivrednog proizvođača je znatno smanjen zahvatanjima uvoznika hemijskih sredstava i đubriva, kao i prerađivača i maloprodajnih objekata, smatra Vidović.
Najviše 500 hektara, prinos najmanje 50 tona
Pravo na dodatna sredstva imaće proizvođači koji ostvare prinos od najmanje 50 tona šećerne repe po hektaru, a maksimalna površina zemljišta na koju je moguće ostvariti subvencije je 500 hektara, saopšteno je iz Vlade.
"Poljoprivredni proizvođač ima pravo na korišćenje finansijske podrške ako je celokupan ostvareni prinos šećerne repe na ugovorenim površinama isporučio proizvođačima šećera", dodaje se u uredbi.
Dodatni uslovi su da je proizvođač upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava, da se nalazi u aktivnom statusu, i da je zemljište prijavljeno kao površina pod šećernom repom.
Prema poslednjim podacima koje je objavio Republički zavod za statistiku, površina pod šećernom repom je za trećinu manja u odnosu na desetogodišnji prosek. U poređenju sa prošlom godinom, ta kultura je zasejana na 11,9 odsto manjoj površini.
