Centralne banke ugrabile gomilu zlata u turbulentnom prvom tromesečju

Centralne banke povećale su zalihe zlata najbrže u više od godinu dana u prvom tromesečju, jer je pad cena podstakao talas kupovine koji je više nego nadoknadio prodaju nekolicine institucija.

Neto kupovine zvaničnog sektora iznosile su ukupno 244 tone u ta tri meseca, što je porast u odnosu na 208 tona u prethodnom tromesečju, prema procenama World Gold Councila, industrijskog tela. Poljska, Uzbekistan i Kina bili su najveći prijavljeni kupci, iako neke druge kupovine nisu bile prijavljene.

Cene zlata ove godine su snažno oscilirale, dostigavši rekord krajem januara, pre nego što su pale u martu nakon izbijanja američko-iranskog rata. Među faktorima koji su vršili pritisak na plemeniti metal bile su rastuće cene energije, što je povećalo očekivanja da će centralne banke zadržati troškove zaduživanja stabilnim ili ih čak povećati kako bi obuzdale inflaciju. To predstavlja prepreku za metal koji ne nosi kamatu.

"Ovo je prvi put posle mnogo vremena da smo videli pristojnu korekciju cene zlata", rekao je John Reade, glavni strateg u londonskom World Gold Councilu. "To je omogućilo centralnim bankama koje su se možda uzdržavale, čekajući upravo ovu priliku, da uđu na tržište i zgrabe gomilu."

Skok u neto akumulaciji posebno je izražen s obzirom na to da je nekoliko centralnih banaka smanjilo svoje zalihe. Turska, Rusija i Azerbejdžan pridružili su se nizu drugih manjih banaka i državnih investicionih fondova u prodaji procenjenih 115 tona tokom tog perioda. U to vreme ti potezi izazvali su zabrinutost oko neprestanog apetita institucija za zlatom, trenda koji je bio ključni pokretač njegovog višegodišnjeg rasta.

Svaka banka imala je sopstvenu motivaciju za prodaju: Turska kako bi zaštitila svoju valutu i privredu od efekata rata; Rusija kako bi pokrila budžetski deficit; a u slučaju Azerbejdžana, kako bi vratila zalihe unutar dozvoljenih granica.

Cena zlata na promptnom tržištu iznosila je nešto manje od 4.600 dolara po unci neposredno pre izveštaja WGC-a. Cene su dostigle vrhunac na rekordnih blizu 5.600 dolara 29. januara, a zatim su u martu pale za 12 odsto, što je bio najveći mesečni pad od 2008. godine.

 

Veliki deo kupovine centralnih banaka uključenih u podatke WGC-a nije javno objavljen niti uključen u statistiku Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Konsultantska kuća Metals Focus Ltd. izračunava procenjene kupovine u ime WGC-a koristeći kombinaciju javnih podataka, trgovinske statistike i istraživanja na terenu.