Trumpov rat pokreće krizu helijuma, 'nevidljive' sirovine bez koje nema čipova

U ratu koji vode SAD i Izrael protiv Irana, svet je najviše usmeren na naftu i gas, pa tako propušta jedan veoma bitan i u očima tržišta često "nevidljiv" resurs - helijum. Geopolitika je u proteklim nedeljama ozbiljno poremetila energetske tokove i transport kroz Ormuz, čineći helijum "novim" uskim grlom globalnih lanaca snabdevanja.

Iako se ovaj hemijski element najviše vezuje za balone, njegova primena je, zapravo, mnogo važnija u industriji visoke tehnologije (proizvodnja čipova, magnetna rezonanca, nauka i svemir) nego u industriji zabave. Trenutna nestašica helijuma na tržištu rezultat je preklapanja nekoliko faktora - od geopolitike do strukturnih ograničenja ponude.

Sukob u Iranu i širem regionu direktno pogađa logistiku iz Katara, jednog od ključnih izvoznika, jer se isporuke odvijaju kroz Ormuski moreuz, pa i manji poremećaji u transportu dovode do kašnjenja i smanjenja ponude. Dodatno, helijum je tesno povezan sa tečnim prirodnim gasom (LNG), jer se dobija kao nusprodukt njegove prerade, pa stoga svaki zastoj ili pad proizvodnje gasa automatski smanjuje i dostupne količine helijuma.

Istovremeno, ponuda je globalno ograničena i sporo se širi, dok tražnja intenzivno raste - pre svega zbog razvoja veštačke inteligencije (AI), data centara i stabilne potrošnje u medicinskom i svemirskom sektoru. U takvim uslovima, tržište helijuma bez značajnih zaliha i s ograničenim alternativnim izvorima brzo i lako ulazi u deficit, pa i relativno mali poremećaj prerasta u globalnu nestašicu.

Evropa je uveliko zabrinuta, budući da EU učestvuje sa oko 20 odsto globalne potrošnje helijuma, ali gotovo potpuno zavisi od uvoza, jer ima minimalnu domaću proizvodnju. Za razliku od energije, gde je Unija nakon 2022. i rata u Ukrajini delimično diverzifikovala snabdevanje gasom, kod helijuma praktično nema tu opciju: proizvodnja je koncentrisana u malom broju zemalja, a to su dominantno SAD, Katar, Alžir i Rusija, kao "suvi" neprijatelj Unije.

U novom izveštaju "Makroekonomske analize i trendovi" navodi se da eskalacija sukoba na Bliskom istoku već deluje kao negativan šok kroz rast cena energije i povećanu neizvesnost, što pogađa i industriju evrozone.

Rezervoari helijuma (levo) u laboratoriji Diam Concept u Parizu / Bloomberg

Pored aluminijuma i sumpora, helijum važi za veoma bitan sekundarni proizvod, sa relativno malim udelom u globalnom BDP-u, ali ga njegova ograničena dostupnost čini kritičnim za generisanje i proizvodnju. Katar je drugi najveći svetski proizvođač helijuma, sirovine bez koje nema proizvodnje poluprovodnika i optičkih kablova, što znači da njegov nedostatak direktno potkopava i najnapredniju tehnološku proizvodnju.

Industrijski grad Ras Lafan, koji je inače najveće svetsko postrojenje za proizvodnju helijuma, pretrpeo je oštećenja od projektila početkom marta, te Vlada Katara sada procenjuje da će biti potrebno do čak pet godina da se Ras Lafan potpuno oporavi. Zbog poremećaja u Ormuzu, koji je Donald Trump sredinom aprila "začinio" i američkom pomorskom blokadom iranskih luka, brodski transport je sveden na minimum - prevoznici su neke vrste robe slali rutama oko Rta Dobre Nade (mnogo duža, ali rasterećena ruta), ipak, to nije održiva opcija za helijum. Taj element se mora slati u specijalizovanim kontejnerima, jer se tokom dugih putovanja neizbežno zagreva i počinje da ključa.

Prema Nicholasu Snyderu, direktoru North American Heliuma, helijum je nezamenljiv jer hladi procese i sprečava greške u proizvodnji čipova, a kao najmanji atom u prirodi vrlo efikasno prenosi toplotu.

"Video sam procene da najnapredniji čipovi nove generacije troše i do deset puta više helijuma po čipu u odnosu na starije tehnologije. Helijum je znatno ređi od prirodnog gasa, ali većina svetske ponude dolazi upravo kao nusproizvod eksploatacije gasa", istakao je Snyder u Bloombergovom podkastu "Odd Lots", dalje objašnjavajući da proces razdvajanja gasa funkcioniše tako što se, zapravo, uklanja sve ostalo - kako bi se na kraju dobio helijum.

Višestruka uloga helijuma u industriji poluprovodnika:

• koristi se za hlađenje ekstremno precizne litografije (EUV mašine);

• omogućava kontrolisanu inertnu atmosferu (bez hemijskih reakcija) u proizvodnji čipova;

• ključan je za optička vlakna (fiber optics) i proizvodnju silicijumskih pločica (wafers).

Za razliku od većine sirovina, helijum se ne može sintetički proizvesti u obimu koji je potreban industriji. Nastaje kao nusprodukt raspada radioaktivnih elemenata i eksploatiše se zajedno sa prirodnim gasom, a to znači da njegova dostupnost zavisi od geologije, energetike i geopolitike - kombinacije koja ga ujedno čini izuzetno rizičnim resursom.

"U svetu postoji tek nekoliko nalazišta, a jedno od ključnih u Alžiru već beleži pad proizvodnje. Strateške rezerve su dosad omogućile da sačuvamo resurs koji bi inače bio trajno izgubljen", dodaje Snyder.

Tržište zavisno od nekoliko geografskih tačaka

Tržište helijuma je izrazito koncentrisano, u svega nekoliko država sveta: SAD (posebno Teksas) važe za, tradicionalno, najvećeg proizvođača, a slede ih Katar, Alžir i Rusija. Najveći problem sa helijumom jeste što su glavna logistička čvorišta upravo u regionu pod konstantnim tenzijama. Katar, koji učestvuje sa oko četvrtinom globalne proizvodnje, izvozi helijum kroz Persijski zaliv - isti prostor u kojem se nalazi Ormuski moreuz.

Usred sukoba kakvom svedočimo već skoro dva meseca, čak i bez direktnog uništenja infrastrukture, tržištu helijuma ne treba mnogo da uđe u deficit: dovoljni su rast premija osiguranja za brodove, ograničenja plovidbe ili privremeno zatvaranje rute.

Već viđena ili nikad viđena kriza?

Helijum je već prolazio kroz nekoliko globalnih poremećaja u snabdevanju (poznatih kao Helium Shortage 3.0 i 4.0), ali je sadašnja situacija složenija jer tržište istovremeno oseća pritisak sa tri strane:

• Tražnja raste dugoročno i stabilno - razvoj veštačke inteligencije (AI) i data centara povećava potrebu za čipovima, medicinska oprema poput MRI uređaja ostaje konstantan "potrošač" helijuma, a svemirski sektor dodatno širi tržište.

• Ponuda ostaje ograničena i nedovoljno diverzifikovana, jer novi projekti kasne, a ruski kapaciteti su pod sankcijama.

• Ključna proizvodna i logistička čvorišta nalaze se u geopolitički osetljivim regionima, pa kombinacija Bliskog istoka i transportnih ruta kroz uska grla poput Ormuza nose dvostruki rizik - po proizvodnju i isporuke.

Od malog šoka do globalnog zastoja

Za razliku od nafte, tržište helijuma nema jedinstvenu referentnu cenu i funkcioniše kroz dugoročne ugovore i ograničenu spot-trgovinu (trenutnu kupovinu po važećim cenama), što dodatno pojačava volatilnost u periodima krize. Aktuelni podaci Imarc Groupa pokazuju da su cene u aprilu 2026. godine premašile 163 dolara po kubnom metru u Severoistočnoj Aziji, 60 dolara u Evropi i 68 dolara u Severnoj Americi.

Cene su ovog meseca, u odnosu na mart iste godine, najviše skočile u Evropi (+16,8 odsto), a zatim u Severoistočnoj Aziji (+7,2 odsto), dok su u Severnoj Americi pale (-1,4 odsto).

 

Istorijski gledano, u periodima nestašica helijuma cene su znale da porastu i višestruko, a industrija u tim okolnostima prelazi na "režim alokacije" - umesto slobodne kupovine, helijum se raspodeljuje prioritetnim sektorima. To znači da tržište reaguje kao okidač za prekide proizvodnje: već sada izvršni direktori upozoravaju da je nestašica počela da utiče na tehnološke lance snabdevanja.

Helijum je ključna sirovina u proizvodnji najnaprednijih čipova / Bloomberg

Zašto se o helijumu malo govori

Iako vidimo da je reč o veoma važnoj sirovini, postoji nekoliko razloga zašto helijum ostaje "ispod radara": tržište je netransparentno i s ograničenim pristupom (zasnovano na ugovorima), nema spot-cene kao kod nafte ili gasa, koristi se u malim količinama (iako s ogromnim značajem). Dakle, helijum je u savremenoj industriji ono što Amerikanci slikovito opisuju frazom "picks and shovels" - ulaganje u dobavljače ključnih resursa, a ne u proizvođače finalnih proizvoda.

Dok se pažnja usmerava na čipove, veštačku inteligenciju i tehnološke gigante, treba istaći da realna osnova tog rasta dolazi iz "pozadine" - od sirovina koje omogućavaju proizvodnju. Helijum je jedna od njih: nema ga u finalnom proizvodu, ali bez njega nema ni proizvodnje tih traženih proizvoda (npr. čipova), pa se njegov značaj prepoznaje tek u trenucima nestašice.

Ako Ormuz ostane duže blokiran, kao ključno usko grlo, posledice se neće videti samo na pumpama, već i u fabrikama čipova - i na kraju, u cenama svega što danas nazivamo digitalnom ekonomijom, a ona je svuda oko nas.