Ne očekuje se da ECB smanji kamatne stope

U sredu počinje dvodnevno zasedanje Evropske centralne banke (ECB), a u četvrtak će zvaničnici saopštiti svoju odluku o visini ključnih kamatnih stopa. Šta predviđaju analitičari? Šta muči članove saveta ECB? Hoće li se ECB usred sezone godišnjih odmora odlučiti za pauzu? Šta se dešava sa kamatnom stopom euribor?

Zvaničnici ECB prate različite ekonomske pokazatelje evrozone na osnovu kojih donose odluku o kamatnim stopama. Analitičari su skoro saglasni da će savet ECB ovog puta kamatne stope ostaviti nepromenjene, dakle čeka nas pauza. Zvaničnici ostavljaju otvorenu mogućnost dodatnog kasnijeg snižavanja kamatnih stopa do kraja godine. Tržišta ove godine očekuju još jedno snižavanje ključnih kamatnih stopa. Analiza kamatnih stopa stambenih i potrošačkih kredita koje nude slovenačke banke, pokazala je da su one ponovo porasle.

Na tržištima nisu saglasni oko toga da li će smanjenje uslediti u septembru ili decembru. Dodatnu neizvesnost predstavljaju carine koje najavljuju SAD i koje bi, ako strane ne postignu trgovinski sporazum, trebalo da stupe na snagu 1. avgusta. Uvođenje carina od 10 do 15 odsto bi od ECB zahtevalo više od jednog smanjenja kamatnih stopa. Ako bi Donald Trump uveo carine od 30 odsto, kao što je prethodno najavio, kamatne stope bi trebalo sniziti još jednom, jer bi se rast evrozone smanjio za 0,5 procentnih poena, pisao je Reuters.

 

 

 

Inflacija se očekivano smiruje

Cene osnovnih životnih namirnica su u junu, na godišnjem nivou, porasle za dva odsto, dok je u maju inflacija iznosila 1,9 odsto, izvestio je prošle nedelje Eurostat. Osnovna inflacija je u skladu sa očekivanjima ostala nepromenjena na 2,3 odsto, pažljivo praćen pokazatelj indeks cena usluga porastao je na 3,3 odsto.

 

 

Rast tražnje kompanija za kreditima

Tražnja kompanija za kreditima se u drugom kvartalu povećala, pokazuju podaci ECB. Preduzeća su češće uzimala kredite uprkos geopolitičkim pretnjama i trgovinskim napetostima. Za treći kvartal predviđa se novo povećanje kreditne tražnje, posebno kod velikih kompanija u evrozoni, sa većim interesovanjem za kratkoročne nego za dugoročne kredite. Niže kamatne stope podsticale su kreditno zaduživanje, dok je trgovinski rat sa SAD delovao ograničavajuće, naveli su iz ECB.

Dok kamatne stope padaju, kompanije su u posebnoj anketi ECB izvestile o povećanju troškova povezanih sa zaključivanjem kreditnog ugovora. To je pokazala i naša. Zapisnik sa poslednje sednice članova saveta ECB pokazao je da među članovima postoje različiti nivoi zabrinutosti u vezi sa ekonomskom situacijom. Ona je u prvom kvartalu porasla zbog preuranjene realizacije porudžbina u SAD, kako bi se preduhitrilo uvođenje carina, piše Bloomberg.

Zaustavljen pad euribora

Kamatna stopa euribor, po kojoj banke uzajamno pozajmljuju sredstva, pokazala je nestabilnost u proteklih mesec i po. Iako je više od godinu dana beležila pad, on se usled pauziranja u snižavanju kamatnih stopa ECB zaustavio.

Šestomesečni euribor, koji za računanje kamatne stope koristi većina slovenačkih banaka, u poslednjim nedeljama ustalio se na 2,05 odsto. U julu je zatim usledio pad na dva odsto, nakon čega je ponovo porastao na 2,08 odsto. Trenutno je na 2,05 odsto.

 

 

Zašto jačanje evra brine ECB

Zvaničnike ECB, pored carina, brine i snažan evro. Jačanje valute negativno utiče na evropske izvoznike, jer su njihovi proizvodi na svetskom tržištu skuplji i posledično manje konkurentni, što ograničava rast i inflaciju. Potpredsednik ECB Luis de Guindos rekao je da je vrednost evra od 1,2 dolara zabrinjavajuća, izvestio je Reuters. Vrednost evra je od februara do početka jula ojačala za skoro 17 odsto i dostigla najviši nivo od 2021. godine, i to 1,18 dolara. U međuvremenu se vrednost, što je ECB dočekala sa olakšanjem, malo snizila, na 1,17 dolara za evro.

 

 

Analitičari predviđaju da će evro sledeće godine dostići vrednost od 1,2 dolara. ECB je u svojim proračunima za naredne dve godine uzela u obzir vrednost evra od 1,13 dolara. Upravo zbog snažnog evra BNP Paribas od ECB očekuju snižavanje kamatnih stopa na septembarskom zasedanju. U investicionoj banci Morgan Stanley predviđaju da će evro do 2027. godine porasti na 1,25 dolara, što bi inflaciju trebalo da smanji za 0,3 procentna poena ispod ciljnog nivoa, na 1,7 procenata, preneo je Reuters.