Bitcoin u 'divljoj vožnji': cena nakon godinu dana ponovo na početku – šta se dešava?

Za bitcoinom (i investitorima) je divlja godina, puna uspona i padova. Tik pred završetak godine, cena je ponovo na nivou koji je bitcoin dostigao u decembru prošle godine. Šta se dogodilo? I kakve su prognoze za budućnost?

Cena bitcoina se trenutno kreće oko 92.000 do 93.000 dolara, što je oko 27 procenata niže od rekorda postavljenog u oktobru ove godine (126.000 dolara za jedan bitcoin).

Nakon poslednjeg pada cene, bitcoin je krajem novembra pao na nešto manje od 85.000 dolara, ali se od tada cena lagano povećava. Trenutno se nalazi na nivou koji je bitcoin već dostigao pre godinu dana.

"S obzirom na institucionalno usvajanje bitcoina i drugih kriptovaluta, Trumpovo javno koketiranje sa kripto-tržištem i, na kraju krajeva, apetit za zaradom na Wall Streetu, trenutno stanje je razočaranje", direktan je Domen Kregar, analitičar brokerske kuće Ilirika.

Pad još ne znači kraj bikovskog trenda

Umesto očekivanog rasta cene pred kraj godine po scenariju četvorogodišnjih ciklusa, investitori su doživeli "hladan tuš" padom cena u oktobru, koji je potpuno promenio dinamiku na tržištu. "Od tada su kriptovalute jedan od najslabijih sektora u svetu investiranja", kaže Kregar.

 

Bitcoin nakon oktobarskog sloma, doduše, pokazuje znake oporavka i cena unutar bikovskog trenda više puta doživljava približno 30-odstotne korekcije, pa sama po sebi trenutna korekcija ne znači nužno i kraj bikovskog trenda, upozorava Kregar.

"Međutim, manevarskog prostora je veoma malo. Svaka iole ozbiljnija korekcija na tržištu akcija vrlo bi verovatno značila pravu malu katastrofu za cene kriptovaluta. Iz tog ugla, kriptovalute su trenutno na udaru šire sklonosti investitora ka izbegavanju rizika."

Odstupanje od uobičajenog četvorogodišnjeg ciklusa

Bitcoin ove godine nije pratio klasičnu "post-halving" dinamiku koju smo videli u prethodnim ciklusima, primećuje analitičar Tilen Šarlah iz kompanije Acex. Umesto eksplozivnog rasta nakon prepolovljenja nagrade za rudare bitcoina, cena je ostala iznenađujuće stabilna i danas se kreće praktično na istim nivoima kao početkom godine.

Razlog za takvo kretanje cene Šarlah vidi u visokoj korelaciji sa berzanskim indeksima, pre svega sa Nasdaqum i S&P 500, kod kojih su akcije ove godine bile bar malo pod pritiskom zbog nagađanja o visini kamatnih stopa, geopolitike i niže likvidnosti.

"Bitcoin je u poslednjim mesecima trgovao kao "tech beta", a ne kao nezavisno digitalno zlato, kako se često opisuje", odgovorio je Šarlah. Razlog je i usporavanje priliva u bitcoin ETF, što je smanjilo kupovni pritisak koji je početkom godine podsticao rast.

"Tržište je zrelo, institucionalni kapital deluje opreznije, pa se zato volatilnost smanjuje", kaže dobar poznavalac finansijskih tržišta.

Lani pohlepa, letos strah "Ako je cena bitcoina ovih dana veoma slična ceni bitcoina pre godinu dana, pogled na podatke Indeksa straha i pohlepe na kripto-tržištu pokazuje sasvim drugačiju sliku. Sada se sentiment na tržištu kreće u zoni straha, tik iznad zone ekstremnog straha, u koju je potonuo tokom nedavnih padova. Pre godinu dana, indeks straha i pohlepe kretao se na suprotnoj strani raspona, između zone pohlepe i ekstremne pohlepe, pokazuju podaci sa veb-stranice Coinmarketcap."

 

 

Tilen Šarlah je za 2026. godinu "delimično optimističan". Smatra da ima znatno manje prostora za brze i snažne skokove cene, a više za postepeni rast podstaknut institucijama.

Ako se kamatne stope smanje i američki indeksi ojačaju, bitcoin bi mogao ponovo da dobije momentum, jer korelacija funkcioniše u oba pravca, kaže Šarlah. Ako, međutim, stanje na tržištu akcija bude negativno, bitcoin će trpeti još snažnije.

Kretanje cene bitcoina će, prema Šarlahovom mišljenju, u budućnosti biti manje ciklično, a više fundamentalno potkrepljen trend, zavisan od makrookruženja, institucionalnih tokova i regulacije, a ne više od klasične "halving magije".

Godišnje poređenje ne prikazuje celu sliku

"Ako izuzmemo same cene digitalnih valuta i bitcoina, prošla godina je za kripto-tržište bila izuzetno snažna", ocenjuje Strahinja Savić, šef analiza na finansijskoj platformi FRNT.

Bitcoin sada ima institucionalnu, političku i regulatornu podršku koja je do pre kratkog vremena bila gotovo nezamisliva, kaže Savić. Otvorena podrška Trumpove administracije u SAD dodatno je legitimisala čitav sektor, a trend se širi i na druge države, primeri Luksemburga i Češke pokazuju da se bitcoin sve ozbiljnije uključuje u dugoročne finansijske strategije zemalja.

Poređenje cene bitcoina s cenom pre godinu dana, prema mišljenju Strahinje Savića, preusko je. "Takve jednogodišnje ili šestomesečne analize često su arbitrarne i ne odražavaju kompletnu sliku", rekao je Savić za Bloomberg Adriju.

Veliki deo rasta cene bitcoina desio se prošlog leta, kada je Trump, tada još kandidat za predsednika SAD, snažno podržao bitcoin, uključujući i nastup na bitcoin konferenciji u Nešvilu, kao i njegovu pobedu na izborima u novembru.

Na Wall Streetu snižavaju prognoze   Najveći zagovornici bitcoina na Wall Streetu smanjuju svoje kratkoročne prognoze nakon nedavnog pada cena, ali njihova dugoročna uverenja ostaju nepromenjena, prenosi Bloomberg. Standard Chartered, dugogodišnji pristalica kriptovaluta, prepolovio je svoje prognoze za cenu bitcoina. Razlog je pad potražnje takozvanih trezorskih kompanija koje gomilaju kriptovalute, a oslabele su i prilivi preko ETF-ova. Banka sada očekuje da će bitcoin do kraja 2026. godine dostići cenu od 150.000 dolara, što je upola manje od prethodne projekcije od 300.000 dolara do kraja 2026. Dugoročni cilj od 500.000 dolara premešten je sa 2028. na 2030. godinu. Analitičari Bernsteina takođe predviđaju da će bitcoin do kraja naredne godine dostići 150.000 dolara, a do kraja 2027. oko 200.000 dolara. Iako ih je nedavni pad cena naterao da povuku raniju prognozu o vrhuncu od 200.000 dolara ove godine, i dalje smatraju da je bitcoin prevazišao svoju istorijsku četvorogodišnju cikličnu dinamiku, što ukazuje na održiviji rast cene u budućnosti, prenosi Bloomberg.

"Po njegovoj [Trumpovoj] pobedi na izborima u novembru, odnosno decembru, još pre nego što je formalno stupio na dužnost, bitcoin je dostigao psihološki izuzetno važan nivo od 100.000 dolara. To jasno pokazuje da se veliki deo snažnog rasta dogodio upravo u periodu pre Trumpovog dolaska na vlast, dok poslednjih dvanaest meseci u suštini predstavlja fazu konsolidacije tog prethodnog uspona", analizira Savić.

 

Zbog toga, vremenski okvir od tačno jedne godine, po rečima Savića, donekle iskrivljuje stvarnu sliku, jer zanemaruje snažnu rastuću dinamiku između proleća i kraja 2024. godine, kada je tržište snažno reagovalo na izuzetno pozitivan politički impuls i očekivanja u vezi sa izborima.

"Ako bitcoin posmatramo iz dvogodišnje ili petogodišnje perspektive, dobijamo znatno realniji kontekst, u kojem je jasno da i dalje spada među najbolje investicije tog perioda. Iako je poslednja godina sa čistog cenovnog aspekta možda delovala razočaravajuće, bitcoin se šire i dugoročno gledano i dalje pokazuje kao izuzetno uspešna investicija", smatra Savić.

Kakvi su izgledi za budućnost

Osnovna investiciona teza bitcoina se u praksi svakako ostvaruje. "Živimo u svetu sve nesigurnijeg globalnog poretka, sa rastućom makroekonomskom i geopolitičkom neizvesnošću, a upravo ti faktori daju bitcoinu kao imovini snažan vetar u jedra."

"U poređenju sa zlatom i drugim oblicima tzv. sigurnih utočišta, bitcoin je i dalje relativno mali, što znači da ima značajan prostor za dalji rast, posebno u svetu koji sve više potvrđuje njegovu osnovnu investicionu tezu."