Matanović: Rudarite bitcoin i spasite planetu

Iako je uvreženo mišljenje da rudarenje bitcoina šteti okolini, osnivač i izvršni direktor kripto-menjačnice ECD Aleksandar Matanović poručuje upravo suprotno: "Rudarite bitcoin i spasite planetu".

Baš tim rečima zaključio je svoje obraćanje u petak na Tomorrow Conferenceu u Beogradu. Ali kako se došlo do takvog zaključka? Evo na koji način je on to objasnio.

"Kada se tema posmatra površno, lako se da zaključiti da je rudarenje bitcoina štetno za okolinu, jer troši isuviše energije, a što se više energije troši za nešto - to je ono štetnije za životnu sredinu. Takođe smo skloni tome da pravimo katastrofične prognoze o budućnosti koje su potpuno neutemeljene", naveo je on.

Tako su, na primer, predikcije iz 2017, objavljene na sajtu Svetskog ekonomskog foruma, kazivale da će do 2020. godine rudarenje bitcoina pojesti ogromnu količinu struje. "Do 2020. rudarenje bitcoina bi moglo godišnje da troši istu količinu električne energije koju trenutno koristi ceo svet", kaže se u tadašnjem izveštaju. Ovo, istakao je Matanović, samo pokazuje koliko eksperti - ili oni koji sebe vole tako da nazivaju - mogu da pogreše, a stvar potom završi u sadržaju jednog od izvora koji se smatra pouzdanim.

"A evo nas u 2023, i dalje smo na nivou ispod 0,2 odsto od ukupne proizvodnje energije i na bitcoin otpada samo oko 0,55 odsto protraćene energije – one koja se proizvodi, ali je ne koristimo. Oni koji misle da će zabrana rudarenja bitcoina – a ima zemalja koju su takvog stava – rešiti ekološke probleme, verovatno bi trebalo da se fokusiraju na preostalih 99,45 odsto protraćene energije i vide kako da se to zadrži, jer je to verovatno mnogo lakše", poručio je on na događaju.

Bacanje energije

Zašto se toliko energije gubi? "Jedan od razloga je što je jako teško balansirati između ponude i tražnje", rekao je on. To znači da potrošači očekuju da će imati struju kad god požele da uključe neki od električnih uređaja, a da bi snabdevač tako nešto mogao i da obezbedi, on obično mora da proizvede više energije nego što ljudi zaista iskoriste.

Bloomberg

 

"Ovo je naročito teško sa obnovljivim izvorima energije, jer ne možete uvek da predvidite autput. Sa postrojenjima na ugalj ili nuklearnu energiju možete vrlo precizno da napravite prognozu, ali sa vetroturbinama je to nemoguće, jer ne znate kada će vetar duvati, niti koliko jako. Višak energije može biti jednako loš kao i manjak, jer nema lakih i efikasnih rešenja za skladištenje energije", naveo je.

Što se energija duže negde skladišti i što veću razdaljinu mora da pređe, to se više nje izgubi. Takođe, većina uređaja nije optimalno podešena kada je u pitanju utrošak energije, napomenuo je osnivač kripto-menjačnice.

Ukazao je i na praksu da snabdevači plaćaju potrošačima da koriste višak energije u slučajevima kada se proizvede više nego što je potrebno, jer bi im zadržavanje iste na mreži naštetilo više nego da jednostavno plate da se ona iskoristi. Na pojedinim mestima na planeti je to naročito izraženo, rekao je on, dodajući da bi se stvar samo pogoršala ako bi se proizvodilo više energije iz obnovljivih izvora.

"Verovali ili ne, rešenje može biti rudarenje bitcoina. Zašto? Zato što može da pretvori višak energije u novac direktno na samom izvoru", kazao je Matanović. "Zamislite da imamo vetroturbine i da vetar duva kao lud, te imamo više energije nego što možemo da prodamo. Onda postavite tu rudare bitcoina i kad god imamo višak energije možete im je besplatno dati, što je bolje od plaćanja potrošačima." To potom ostavlja i prostora da, zbog ostvarene uštede, snadbevači građanima prodaju struju po nižoj ceni.

Bloomberg

 

Ovakav sistem već je oproban u praksi. "Postoji barem jedna kompanija u Sjedinjenim Američkim Državama koja je specijalizovana u rudarenju uz pomoć tog viška energije, a operacija im se nalazi u Teksasu."

Kao još jedan od benefita koji se mogu izvući iz rudarskih aktivnosti jeste ugledanje na rešenja koja su dovela do toga da je u proteklih 10 godina energetska efikasnost rudarenja bitcoina povećana čak 500 puta. Slični modeli mogli bi da se sprovedu i u nekim drugim industrijama, smatra Matanović.

Kako inflacija pomaže zanemarivanju životne sredine

Ljudi se obično u načelu izjašnjavaju kao oni kojima je stalo do životne sredine, ali svojim delima trenutno pokazuju suprotno, primećuje. Glavni razlog za to može biti što direktne, krupne posledice štetnog dejstva verovatno neće u skorijem periodu osetiti na sopstvenoj koži, ako ih uopšte i dožive. Jedna od stvari zbog kojih smo tako kratkoročno orijentisani je, između ostalog, inflacija, tvrdi on.

"Ona je karakteristika sistema, nije bag u njemu i vlade vole da je drže na nivou od dva do tri odsto. Uvreženo je mišljenje modernih ekonomista, posebno onih u vladama i centralnim bankama, da inflacija nije samo poželjna, već i neophodna da bi privreda rasla, jer, kažu, ako cene ne rastu, to motiviše ljude da odlože potrošnju. Mi često kupujemo stvari ne zato što su nam potrebne, nego jer su jeftinije sada nego što će biti za mesec ili godinu", rekao je Matanović na konferenciji.

Depositphotos

 

Ta teorija, prema njegovom mišljenju, ne pije vodu, jer razvijene zemlje tokom većine 19. veka i početkom 20. nisu beležile inflaciju, a to je vreme tehnoloških bumova koji su iznedrili vozove, automobile, avione, telegrafe i telefone. "Neke zemlje su imale čak deflaciju - među njima i Engleska, koja je bila najmoćnija država u to vreme."

Skoro sve države su, dodao je, funkcionisale na principu zlatnog ili srebrnog standarda.

"Mislim da nikad nećemo zaista brinuti o okruženju dokle god imamo inflatorni novac, jer on podstiče kratkoročno razmišljanje. Potreban nam je deflatorni novac koji ne možemo samo da doštampamo kad god se ukaže prilika i mislim da bi bitcoin mogao da bude rešenje", kazao je Matanović.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar