Institucionalni ulagači dominiraju kripto-tržištem - šta je s malim investitorima?

Bitcoinu je od početka marta porasla vrednost gotovo 25 odsto, ali za razliku od prethodnih oporavaka cene, ovog puta izostaje klasična euforija malih ulagača. Podaci pokazuju da tržištem trenutno dominiraju veliki, institucionalni igrači, dok su mali, barem zasad, ostali po strani.

O tome da li se menja struktura kripto-tržišta iz temelja, da li može bitcoin do novog rekorda bez masovne podrške segmenta malih investitora i šta to znači za njegovu budućnost, za Bloomberg Adria TV govorio je Nikola Škorić, direktor Electrocoina.

Veliki igrači preuzeli dominaciju

Analize pokazuju da transakcije ispod hiljadu dolara čine manje od jedan odsto ukupnog volumena, dok gotovo 70 odsto otpada na one veće od milion dolara. Prema Škoriću, ovakva situacija nije iznenađenje, već logična posledica događaja u poslednjih nekoliko godina.

"Dolaskom bitcoin ETF-a i ostalih ETF-ova na tržište tradicionalnih finansija, otvorena su vrata tradicionalnim investitorima i institucionalnim ulagačima. Čak su i pojedini svetski penzioni fondovi počeli da ulažu u kriptovalute i to je u principu otvorilo branšu", objasnio je Škorić. Dodao je da najveće svetske finansijske institucije sve više ulaze u bitcoin i druge kriptovalute. "To je nešto što se naprosto moralo dogoditi i sada vidimo rezultate toga. Institucionalni investitori preuzeli su dominaciju na tržištu."

Ulazak velikog kapitala fundamentalno menja ulogu bitcoina kao imovinske klase. Dok je u ranijim ciklusima rast bio podstican entuzijazmom i strahom od propuštanja prilike (FOMO) kod malih ulagača, sada cenu primarno formiraju institucije.

"Na svim ostalim segmentima finansijskog tržišta cenu formiraju institucionalni investitori. Cenu zlata ne formira ritejl, deonice ne formira ritejl, naftu ne formira ritejl. Kripto je u principu samo postao normalna investiciona klasa gde se cene formiraju onako kako se formiraju i na ostatku tržišta", ističe Škorić. Za kripto to znači da je postao ozbiljna investiciona klasa koja je, kako Amerikanci kažu, "here to stay". Budućnost kripta je u njegovoj integraciji u tradicionalno finansijsko tržište, što se, prema Škoriću, već događa.

Neizvesna budućnost i kraj starih pravila

Iako je u svakom dosadašnjem ciklusu bitcoin nadmašio prethodni maksimum, ovog puta je rast sporiji, a cena je i dalje znatno ispod rekorda od oko 126.000 dolara iz oktobra prošle godine. Škorić upozorava da je nezahvalno predviđati budućnost na osnovu prošlih ciklusa, pogotovo sada kada se struktura tržišta promenila.

"Apsolutno smatram da je moguće da se desila promena, da više nemamo te četvorogodišnje cikluse i da nas čeka nešto potpuno novo", kaže on. "Ako nas čeka još jedan normalan četvorogodišnji ciklus, onda se možemo nadati još jednom ozbiljnijem padu u sledećih godinu dana. A ako se situacija potpuno promenila, onda apsolutno ne znamo što nas čeka."

Zašto 'mali' stoje po strani?

Mali ulagači, koji su nekada bili srce i duša kripto-tržišta, sada se jedva čuju. Prema Škoriću, razlog nije nužno prelazak na druga tržišta, poput sve popularnijih platformi za klađenje na ishode, već jednostavno - umor.

"Trgovanje kriptovalutama je izrazito stresno. Kripto je u poslednjih par meseci od septembra pao preko 50 odsto, a zatim u poslednja tri meseca porastao za nekih 40 odsto", objašnjava Škorić. Ta volatilnost iscrpljuje ljude, ne samo finansijski, već i emotivno. "To je ono što je sada vidljivo na kripto Twitteru, koji je najbolji indikator emocija. Vidimo ljude koji su umorni, koji su odustali i koji su razočarani."

Ipak, podseća da ovo nije prvi put da vlada pesimizam. "Krajem 2022, na dnu medveđeg tržišta, situacija je bila ista. Svi su računali da je kripto gotov, da je propao. Isto je bilo i 2013. godine. Pa znamo da se ta budućnost vratila još snažnija i još tehnološki naprednija", zaključuje Škorić.

 

- Celi razgovor pogledajte u videu.