Tržišni darvinizam - zašto aktivni menadžeri izumiru, a ETF-ovi vladaju svetom

Godina 2025. ostaće zapamćena kao još jedna u nizu u kojoj je pasivno ulaganje putem ETF-ova nadmašilo veliku većinu aktivnih menadžera. Tržišni rast, nošen na leđima svega nekoliko tehnoloških divova poznatih kao "Magnificent Seven", postavio je pred investitore, ali i profesionalce iz industrije, ključno pitanje: ima li aktivno biranje akcija (stock picking) više smisla?

U jeku rasprave u kojoj se aktivno upravljanje često naziva "prodavanjem magle", broker i investicioni savetnik u OptimTraderu Ivan Stojanović nudi drugačiju perspektivu. Umesto da se fokusira na binarnu podelu aktivno protiv pasivnog, on naglašava da je ključ uspeha u samospoznaji i kreiranju individualne strategije.

Pasivno vs. aktivno - više od puke statistike

Statistika je neumoljiva i Stojanović je ne negira. Podaci koji pokazuju da između 85 i 95 odsto profesionalnih ulagača u razdobljima od deset do petnaest godina ostvaruje slabije prinose od indeksa S&P 500 govore sami za sebe. Strategija "kupi, drži i dodaj" kroz pasivne ETF-ove pokazala se istorijski najprofitabilnijom za većinu. Međutim, Stojanović upozorava da se iza ovih brojeva kriju nijanse.

"Ne treba zaboraviti da su indeksi imali svojih perioda od pet ili više godina stagnacije, čak i američko tržište", ističe Stojanović, podsećajući da se Nasdaq od vrha iz 2007. oporavio tek 2015. godine, dok se hrvatski Crobex nije oporavio do danas. 

"Nema univerzalnog recepta za sve jer svaki ulagač ima neki svoj karakter i motivaciju koja ga pokreće. Strategiju treba prilagođavati tome", objašnjava on, sugeririšući da slepo praćenje indeksa nije uvek optimalno rešenje za svakoga, pogotovo ako tržište uđe u dugotrajnu lateralnu fazu.

Opasnost kratkog roka i psihologija ulagača

Jedan od temeljnih problema finansijskog tržišta, prema mišljenju Stojanovića, jeste opsednutost kratkoročnim rezultatima. Investitori često donose pogrešne odluke vođeni emocijama, kupujući imovinu koja je već značajno narasla i prodajući onu koja je u padu. "Već je Graham pisao o tome u svom 'Inteligentnom investitoru' kao o jednom problemu, jer ljudi idu u ono što raste, a beže iz onoga što pada", kaže Stojanović.

Kao ilustraciju navodi primer Alphabeta (Google), koji je godinama zaostajao za indeksom S&P 500, da bi mu se cena u svega 12 meseci više nego udvostručila. Investitor fokusiran isključivo na Google godinama bi beležio slabije prinose od tržišta, ali strpljenje bi mu se na kraju isplatilo.

Stoga Stojanović savetuje ulagačima da razluče dve stvari: cenu deonice i vrednost kompanije. "Većinu ljudi zanima promena cene, ne zanima ih biznis. Dugoročni i strpljivi ulagači gledaju biznis. Kad kupite akciju, treba da shvatite da ste kupili biznis i da učestvujete u njemu kroz dugi period", naglašava.

Svet izvan 'Magnificent Seven'

Na pitanje šta učiniti ako investitor ne želi da bude izložen tehnologiji koja je u prenaduvanom balonu niti preuzimati egzotične rizike, a ipak ne želi zaostajati za tržištem, Stojanović odgovara jednostavno: "Na finansijskom tržištu ima svega za svakoga, samo treba znati šta tražite." On odbacuje ideju da je ulaganje postalo binarno, odnosno svedeno na izbor između ekstremne koncentracije u nekoliko tehnoloških akcija i ulaganja u rizične "small cap" deonice.

Za one koji smatraju da je tehnološki sektor precenjen, postoje brojne alternative. Stojanović izdvaja ETF pod nazivom "Global Dividend Aristocrats", koji i sam poseduje u svom pasivnom portfelju.

"To je jedan lep ETF u kojem se nalazi osamdesetak kompanija koje svake godine, već minimalno 25 godina u nizu, povećavaju dividendu. Jedne godine kad kompanija ne poveća dividendu, jednostavno izleti iz indeksa i uđe druga", objašnjava. Takvi proizvodi nude stabilnost i rastući prihod od dividendi, što može biti privlačno konzervativnijim ulagačima.

Uz to, postoje i drugi proizvodi, poput S&P Value ETF-ova, koji imaju manju izloženost tehnološkim kompanijama i nižu volatilnost.

Ključ uspeha - individualna strategija

Na kraju krajeva, poruka Ivana Stojanovića svodi se na jedno - najvažnija je individualizacija pristupa. Najveća greška koju mali ulagač može napraviti jeste da kupuje nešto na osnovu tuđe preporuke, bez razumevanja zašto to radi i uklapa li se ta investicija u njegovu strategiju.

"Svako mora imati neku svoju investicionu strategiju koja je prilagođena osobi, investicionom horizontu, prinosima koje očekuje i, naravno, riziku", kaže Stojanović.

 

Tolerancija na rizik presudan je, ali često zanemaren faktor. "Neko ne može da spava kad mu portfelj padne za pet odsto, a nekome ne smeta ni minus od 30 odsto. Sve je to stvar individualne strategije, ali bez toga jednostavno ne ide", zaključuje.

Dok se rasprave o nadmoći pasivnog ili aktivnog ulaganja nastavljaju, pravi odgovor za svakog investitora leži u poznavanju samog sebe i odabiru alata s tržišta koji najbolje odgovaraju njegovim ciljevima.