U redovima 20 najuspešnijih svetskih berzi ove godine, svaki drugi indeks je evropski. To je dostignuće koje je region uspeo da ostvari samo tri puta ranije i predstavlja svedočanstvo obnovljenog poverenja investitora u Evropu, gde su se izgledi za rast konačno poboljšali. Takođe je predstavljalo iznenađenje, jer je većina stratega predviđala da će godina doneti skromne dobitke, dok se očekivalo da će američka ekonomija podstaći bolju izvedbu na Wall Streetu.
Sa preostalim jednim mesecom trgovanja u 2025. godini, tržišta uključujući Mađarsku, Sloveniju i Češku porasla su za više od 60 odsto u odnosu na dolar. To ih svrstava među 10 najboljih globalnih performera. Španija, Poljska i Austrija koja je odmah iza, dok je Nemačka, kao jedno od najvećih tržišta u regionu, skočila za 20 odsto u evrima i 34 odsto u dolarima. Napomena: Podaci prikazuju 20 najboljih globalnih performera među 92 berzanska indeksa koje prati Bloomberg.
Bloomberg
Kako se širi indeks Stoxx 600 približava najvećem nadmašivanju S&P 500 od 2006. godine u dolarima, neki investitori smatraju da izgledi za Evropu sve više rastu. Inflacija ostaje niža nego u SAD, Nemačka se sprema da otvori fiskalne slavine, a očekuje se i oporavak korporativnih zarada. Najnovija mesečna anketa Bank of America Corp. pokazala je da su investitori sada neto preteženi u evropskim akcijama, dok su blago potteženi u američkim.
"Na početku godine ljudi su bili veoma skeptični prema evropskom rastu, a onda su bili primorani da uđu u njega zbog nadmašivanja", rekao je Nick Laux, šef međunarodnog trgovanja akcijama u Bank of America Corp., dodajući da region ima prostor da dodatno nadmaši naredne godine.
U godini potresenoj trgovinskim ratom predsednika Donald Trumpa, evropske zemlje koje najviše novca zarađuju kod kuće, poput Italije i Španije, pokazale su se kao favoriti investitora. Relativno manja izloženost regiona trgovini veštačkom inteligencijom takođe je bila veliki plus u trenutku kada rastu zabrinutosti zbog još jednog američkog tehnološkog balona.
Ukupno gledano, 10 od 20 tržišta koja su najviše porasla ove godine nalazi se u Evropi, podvig postignut samo 2004, 2015. i 2023. u podacima koji datiraju do stvaranja evrozone. Iako su indeksi Nemačke i Francuske niže na listi, na 34. i 53. mestu, i dalje znatno ispred S&P 500, koji je na 63. mestu u dolarima među 92 globalna indeksa koje prati Bloomberg.
Bloomberg
Deo nadmašivanja pripisuje se jačoj evri. Valuta je ojačala 12 odsto u odnosu na dolar ove godine pošto je Nemačka obećala da će potrošiti milijarde na odbranu i infrastrukturu, oživljavajući lokalnu ekonomiju. Nemački zakonodavci trebalo bi ovih dana da odobre potrošnju od 2,9 milijardi evra (3,4 milijarde dolara) na vojne nabavke, uključujući dronove, puške i rakete, u ugovorima koji će najvećim delom ići domaćim proizvođačima, izvestio je Bloomberg u petak.
Inflacija se takođe vratila u ciljani raspon, što je omogućilo Evropskoj centralnoj banci da spušta kamatne stope brže nego Federalne rezerve. U međuvremenu, dolar je oslabio jer su Trumpove istorijske carine podstakle zabrinutosti oko kraja takozvane američke izuzetnosti.
Snažan učinak
To ne znači da su američke akcije imale lošu godinu. Referentni S&P 500 porastao je 16 odsto u 2025, prateći treću uzastopnu godinu dvocifrenih dobitaka. I dok postoje određene zabrinutosti da se tehnološki rast pregreva, investitori su uglavnom uvereni da ekonomski izgledi ostaju otporni. Ipak, evropski indeksi uspeli su da se održe čak i kada se mere u lokalnim valutama, vođeni sektorima poput bankarstva, odbrane i obnovljivih izvora energije.
"Evropa je trenutno na veoma dobrom mestu", kaže Florian Ielpo, šef makrostrategije u Lombard Odier Investment Managers. "Kad god postoje sumnje u američki rast, Evropa je tu da vas zaštiti jer zapravo nije preopterećena tehnološkim sektorom", dodaje.
Bloomberg
Evropske bankarske akcije su bile na čelu rasta sa dobitkom od 67 odsto, a investitori se klade da će nastaviti da briljiraju zahvaljujući snažnim zaradama, većoj M&A aktivnosti i izgledima za stabilne kamatne stope.
Akcije u odbrambenom sektoru, uključujući Rheinmetall AG i Leonardo SpA, takođe su skočile u očekivanju viših vojnih izdataka u godinama koje dolaze, dok su akcije obnovljivih izvora energije skočile zbog snažne potražnje za napajanjem AI infrastrukture.
Stvari izgledaju bolje i za ključni luksuzni sektor, pri čemu su giganti poput LVMH nagovestili oporavak potrošačke tražnje nakon nekoliko tromesečja slabosti. U međuvremenu, rastuća potražnja za metalima u energetskoj tranziciji i ograničene zalihe pretvorili su evropske rudarske akcije u "obavezno držanje", a čak je i defanzivni zdravstveni sektor počeo da privlači investitore, jer popuštanje zabrinutosti oko cena lekova i carinskih rizika dopunjuje privlačne valuacije.
Podsticaj zaradama
Analitičari očekuju da rast evropskih zarada konačno može da zatvori jaz sa SAD nakon zaostajanja još od 2023. Kompanije iz indeksa Stoxx 600 očekuju skok profita od 11 odsto sledeće godine, dok se za zarade S&P 500 predviđa rast od 13 odsto u 2026, prema podacima koje je prikupio Bloomberg Intelligence.
Međutim, neki učesnici tržišta kažu da je optimizam u vezi Evrope možda otišao predaleko. Tu su pretnje od trajne političke neizvesnosti u Francuskoj, pitanja oko efekata nemačkih podsticaja i rastuće konkurencije iz Kine u ključnim industrijama poput potrošačke robe i automobila.
"Evropske akcije suočavaju se sa visokim rizikom u pogledu očekivanja zarada naredne godine", rekla je Marina Zavolock, glavni evropski strateg za akcije u Morgan Stanley. "Smatramo da su projekcije analitičara previsoke i da postoji visok potencijal za snižavanje procena", dodaje.
Privlačnost valuacije
Dobra vest za evropske akcije jeste da i dalje ostaju relativno jeftine čak i nakon ovogodišnjeg rasta. Indeksom Stoxx 600 trguje se uz popust od 35 odsto u odnosu na S&P 500 na osnovu odnosa cene i očekivane zarade. To znači da bi čak i mali rast zarada nakon gotovo nultog rasta u 2025. mogao biti dovoljan da tržište pogura ka novim vrhuncima.
Bloomberg
Tokovi kapitala takođe ukazuju da investitori ostaju optimistični. Evropski akcioni fondovi privukli su oko 52 milijarde dolara ove godine, što je oštar zaokret u odnosu na odlive od 66 milijardi dolara prošle godine, prema podacima Bank of America, pozivajući se na EPFR Global.
"U januaru će biti određene alokacije na tržišta van SAD", rekao je BofA-ov Laux. "Međutim, nakon toga sve će zavisiti od performansi. Ako Evropa može da pokaže uverljive rezultate, novac će doći", zaključuje.
.webp){kind=icon}
