Pre nekoliko dana, na portalu South China Morning Post objavljen je članak pod naslovom "Dok se kinesko stanovništvo smanjuje, robotska vojska od trista hiljada članova održava fabrike u pogonu". U članku autori nastoje da istaknu dve stvari koje u velikoj meri sažimaju prednosti i probleme kineske privrede, odnosno, šire gledano, njenog razvojnog modela.
S jedne strane, Narodna Republika Kina može se pohvaliti najvećim brojem industrijskih robota na svetu, što odražava njen impresivan tehnološki napredak. U kineskim fabrikama već radi više od dva miliona robota, a prema najnovijem izveštaju Međunarodne federacije za robotiku, više od polovine od ukupno 542.000 novih robota instaliranih prošle godine postavljeno je upravo u kineske pogone.
Opširnije
Zašto kineski proizvođači električnih vozila propadaju
Kina je donedavno bila sinonim za masovnu proizvodnju jeftinih modela ograničenih tehnoloških mogućnosti, uglavnom lošijeg kvaliteta i kopija zapadnih originala.
23.09.2025
Kina zatrpava svet jeftinom robom posle Trumpovih carina
Uz ograničen pristup američkom tržištu, kineski proizvođači pokazuju da ne odustaju: kupovine Indije u avgustu dostigle su istorijski maksimum, isporuke Africi idu ka godišnjem rekordu, dok su prodaje u jugoistočnoj Aziji premašile vrhunac iz pandemijskog perioda.
23.09.2025
Akcije CATL-a porasle za skoro 75 odsto
Akcije CATL-a su porasle za skoro 75 odsto aprila, dok kompanija ostaje najjeftiniji globalni proizvođač baterija.
19.09.2025
Kineski ekonomski balon i američka igla
Prema nedavno objavljenim podacima Generalne uprave carina Kine, ukupni rast kineskog izvoza usporio je na 4,4 odsto, što je najniže u poslednjih šest meseci, iako kineski izvoznici robu preusmeravaju iz SAD ka Evropskoj uniji, članicama Asocijacije zemalja jugoistočne Azije i ka Africi.
16.09.2025
Međutim, članak ujedno upozorava na izazov koji autori izveštaja "Kineska ekonomska tranzicija: dug, demografija, deglobalizacija i scenariji za 2035" (Dinny McMahon i Andrew Polk) smatraju jednim od tri glavna problema s kojima će se Kina morati suočiti u budućnosti. Pored prekomerne zaduženosti zemlje i sve šire deglobalizacije, koju je pokrenuo trgovinski rat Donalda Trumpa, azijsku velesilu muči i nepovoljna demografska slika.
Kina se, između ostalog i zbog restriktivne politike, od 2022. suočava s padom broja stanovnika. Prošle godine prirodni priraštaj se smanjio za čak 1,39 miliona ljudi, što, naravno, s druge strane pojačava pritisak na ekonomski rast, jer nedostatak radne snage primorava državu da traži alternative, odnosno robote. "Peking pokušava da se preusmeri ka novom modelu rasta", primećuju autori analize CSIS i dodaju da je pitanje kakav će taj model biti jedno od velikih pitanja našeg vremena.
Od sistemskih problema do rekorda
Dok se druga najveća svetska ekonomija pita kako dalje, suočavajući se s padom radne snage, nezaposlenošću mladih, slabom domaćom potrošnjom, deflacijom, velikim državnim dugom koji je često "skriven" u bilansima lokalnih vlasti, ali i izazovima državnog kapitalizma, čiji je simptom petogodišnja kriza nekretnina, a odnedavno i tzv. involucija, kineska tržišta kapitala od prošle jeseni doživljavaju renesansu.
Šta se dogodilo prošlog septembra da je referentni indeks Shanghai Composite u godinu dana porastao čak 40 odsto? Za poređenje, američki S&P 500 porastao je za oko 18 odsto, dok je evropski STOXX Europe 600 zabeležio rast od 9,6 odsto.
Pokretači i okidači
"Pre otprilike godinu dana Kina je počela da uvodi niz stimulativnih mera, monetarnih i fiskalnih, koje su pripremile teren za ponovni rast akcija", objašnjava Matej Gosar, menadžer za upravljanje imovinom u NLB Skladi.
Tada je svetska zvezda finansijske industrije, David Tepper iz hedž-fonda Appaloosa Management, izgovorio čuvenu rečenicu: "Kupujte sve što je kinesko." Preduslove za uzlet tržišta kapitala stvorio je ustaljeni scenario fiskalne i monetarne intervencije centralne vlade i tamošnje centralne banke u poslednjih nekoliko godina. Njime rukovodstvo pokušava da u drugoj polovini godine ostvari na početku postavljen cilj rasta, čime političke elite potvrđuju legitimitet jednostranačkog sistema. Tako je bilo i prošle godine, kada su centralni bankari smanjili kamatne stope i obavezne rezerve banaka, dok su finansijski regulatori doneli mere koje su kompanijama olakšale otkup sopstvenih akcija.
Preduslove za uzlet tržišta kapitala, dakle, stvorio je ustaljeni scenario fiskalne i monetarne intervencije centralne vlade i tamošnje centralne banke poslednjih godina.
"Bio je potreban još i okidač za rast", dodaje Gosar. Taj okidač pojavio se krajem prošle godine, kada je svet iznenadio četbot kineske kompanije DeepSeek, koji je sa znatno manjim tehnološkim i finansijskim ulaganjima bez problema konkurisao američkim gigantima u oblasti veštačke inteligencije (AI), poput Googlea, kao i popularnim startapovima poput OpenAI.
Kineski četbot pokazao je da kompanije iz istočne Azije, "uprkos tehnološkom zaostatku i manjim sredstvima za razvoj AI, mogu da postignu rezultate uporedive s američkim firmama", dodaje stručnjak. Vredi napomenuti da Kina, u poređenju sa SAD, mnogo uspešnije sprovodi praktičnu integraciju veštačke inteligencije u proizvode, što direktno utiče na poslovanje kompanija.
Prošlog meseca, Shanghai Composite indeks premašio je 3.800 poena prvi put u poslednjih deset godina, prenosi Bloomberg. Uprkos rastu, to je i dalje daleko od euforije iz 2015. godine, kada je indeks dostigao 5.166 poena pre nego što je balon pukao.
Uloga geopolitike
Dok su država i stimulativne mere pripremile teren, a DeepSeek odigrao ulogu okidača, geopolitika je bila ta koja je održala trend.
Najpre je kratkotrajni rat između Indije i Pakistana u maju skrenuo pažnju na sposobnosti kineskog oružja. Pakistanski borbeni avioni J-10, kineske proizvodnje, ostvarili su zapaženu pobedu u sukobu s modernim francuskim avionima Rafale, koje koristi Indija. To je s jedne strane pokazatelj tehnološkog razvoja kineske vojne industrije, a s druge dokaz njenog značaja u širem ekonomskom sistemu.
"Akcije kineskih oružarskih kompanija deo su takozvanog strateškog kapitalizma", izjavio je profesor ekonomije Rok Spruk, "u kojem ratni rizik ili konflikt, kao što se pokazalo u slučaju posredne uloge Kine u sukobu Indija–Pakistan, podstiču finansijska očekivanja." Tome je doprinela i septembarska vojna parada povodom 80. godišnjice poraza Japana, na kojoj je predsednik Xi Jinping ugostio ruskog kolegu Vladimira Putina i ponosno prikazao najmoderniju vojnu tehnologiju – od hipersoničnih raketa do pametnih dronova zasnovanih na veštačkoj inteligenciji. Indeks korpe kineskih odbrambenih kompanija banke Goldman Sachs porastao je od januara do septembra za 44 odsto.
Četbot DeepSeek pokazao je da kineske kompanije mogu da postignu rezultate ravne američkim, a Kina se, u poređenju sa SAD, pokazala uspešnijom u praktičnoj primeni AI u proizvodima.
Drugi faktor rasta kineske berze usko je povezan s prvim jačanjem kineske samodovoljnosti u proizvodnji naprednih čipova potrebnih za razvoj veštačke inteligencije. To je reakcija na višegodišnje pokušaje ograničavanja kineskog tehnološkog napretka putem američkih restrikcija na izvoz visoke tehnologije. Međutim, ta strategija ima suprotan efekat: nakon što je američka vlada u avgustu prošle godine privremeno dozvolila izvoz Nvidia i AMD čipova u Kinu, kineske vlasti su ubrzo preporučile kompanijama da prestanu da ih koriste i na kraju ograničile njihovu upotrebu.
"Ograničenja pristupa naprednim čipovima i tehnologijama mogu usporiti razvoj nekih strateških sektora, poput superračunara i AI-ja, ali ne mogu potpuno zaustaviti domaći razvoj", izjavio je Sašo Šmigić, član uprave Generali Investmentsa. "Najnoviji podsticaj za rast akcija kineskog tehnološkog sektora pojavio se nakon vesti da je regulator naredio kineskim kompanijama da prestanu da kupuju Nvidia čipove i otkažu postojeće porudžbine", dodaje Gosar.
Kina se, u nastojanju da osigura tehnološku autonomiju, snažno oslonila na domaće kompanije. Rast indeksa sada pokreću upravo proizvođači čipova, poput Huaweija, SMIC-a i Xiaomija. Iako mnogi, poput Huaweija, nisu listirani na berzi, oni i dalje doprinose rastu potražnje za akcijama u tehnološkom sektoru.
Među zvezdama tržišta izdvaja se kompanija Cambricon, proizvođač čipova poznat kao "kineska Nvidia" i glavni Huawei-jev rival u AI trci. Od početka trgovinskog rata sa SAD i preusmeravanja domaćih potrošača, akcije Cambricona porasle su čak 93 odsto. Prema podacima Bloomberga, njihova akcija je prošlog meseca nekoliko dana bila najskuplja na kineskom kopnenom tržištu (bez Hongkonga), nakon što je kompanija u prvoj polovini godine zabeležila rekordan profit od 144 miliona dolara.
"Očekivano povećanje potražnje za domaćim čipovima i nova ulaganja u razvoj tih tehnologija izazvala su snažan rast kineskih tehnoloških akcija", kaže Gosar. Ipak, upozorava na preterani optimizam: "Cenovna nestabilnost akcija kineskih proizvođača čipova najverovatnije će ostati visoka".
Upozoravajući znaci
Zabrinutost izaziva i rastući udeo kupovina uz finansijsku polugu, što podseća na stanje pre pucanja balona 2015. godine. Prema Bloombergu, procenat akcija kupljenih na kredit prošle nedelje dostigao je najviši nivo od tada i sada je svega 10 odsto ispod rekordne vrednosti. "Potrebni su veliki oprez i fokus na kompanije koje imaju dokazanu putanju rasta prihoda i pozitivan novčani tok", upozorava Gosar.
Regulatori su, zabrinuti da se berzanski "bik" pretvara u novi balon, početkom jeseni upozorili banke da obrate pažnju na zloupotrebe kredita za kupovinu akcija. Deo euforije pripisuju i uticaju društvenih mreža, pa su vlasti pozvale platforme da uklanjaju obmanjujuće objave o rastu indeksa.
Ipak, rast berze se, na žalost državnog rukovodstva, ne preliva na realnu ekonomiju. Deflacija ostaje ukorenjena – cene fabričkih proizvoda padaju već tri godine. Usled mogućeg pada izvoza u SAD i nastavka krize nekretnina, usporavanje ekonomije postaje realna mogućnost. Ipak, čak i u tom scenariju ima mesta za optimizam: što se više Kina bude udaljavala od planirane stopе rasta od pet odsto, to će vlada biti prinuđenija da sprovodi labaviju fiskalnu i monetarnu politiku.
Rast s potencijalom
Razumevanje uloge finansijskih tržišta u Kini bitno se razlikuje od zapadnog modela, što je jedan od razloga što su strani investitori i dalje oprezni. Kako je za Bloomberg Adriju izjavio profesor Zheng Changzhong, direktor Centra za partijski i državni razvoj na Univerzitetu Fudan, berza u Kini je "u službi realnog sektora".
"Kinesko rukovodstvo još od reformskog perioda posmatra berzu i finansijsku industriju kao podršku realnoj ekonomiji. Po mom mišljenju, takvo razumevanje će se zadržati i u budućnosti", rekao je on, dodajući da država stalno nastoji da "kontroliše i ograničava rizike".
Prema podacima CNBC-ja, strane direktne investicije (FDI) pale su sa rekordne 334 milijarde dolara iz 2021. godine na odliv od 154 milijarde dolara prošle godine, što je najniži nivo u više od dve decenije, što pokazuje da su strani investitori svoj kapital preusmerili drugde.
Kineski berzanski optimizam stoga je domaćeg porekla, što je, s obzirom na nepovoljne ekonomske i geopolitičke okolnosti, iznenađujuće. Broj malih investitora koji svoje rekordno visoke uštede (u kojima je više od 30 odsto bogatstva domaćinstava) ulažu u akcije, stalno raste. Kako navodi The Economist, broj novih trgovačkih računa u Kini do kraja septembra premašio je 30 miliona.
Iako su se i domaći i strani ulagači u Kini već više puta "opekli", analitičari smatraju da su ulaganja u tehnološku samodovoljnost i veštačku inteligenciju, zajedno s fiskalnim i monetarnim merama i naporima države da ublaži rat cena u ključnim industrijskim sektorima, dovoljno čvrsti katalizatori za održavanje pozitivnog trenda. "Uvereni smo da ovaj rast ima potencijal", izjavio je Wang Huan, menadžer fonda u Shanghai Zige Investment Managementu, za Bloomberg.
.webp){kind=icon}
