Kako je Trump pokrenuo bikovsko tehnološko tržište

Krajem prošlog vikenda došlo je do važnog telefonskog razgovora između lidera dve vodeće države i ekonomije, Donalda Trumpa i Xi Jinpinga. Centralna tema razgovora bila je, kao i uvek, tehnologija, pre svega prodaja aplikacije TikTok, čiji je vlasnik kineski gigant ByteDance. Jasno je da je za Trumpa u tom slučaju ulog mnogo veći nego za Xija. 

"Pristao je na pregovore i posao u vezi sa TikTokom je u naprednim fazama", izjavio je Trump nakon razgovora u pobedničkom tonu, čime je prisvojio zasluge za uredbu koju je prethodno doneo Joe Biden.

Međutim, lideri su pored toga ugovorili i dugo očekivani bilateralni susret u Južnoj Koreji planiran za kraj oktobra. Na Korejskom poluostrvu će se održati pregovori za postizanje istorijskog sporazuma, kojim bi države postigle primirje u trgovinskom hladnom ratu. Ipak, sve se više postavlja pitanje da li je u trci naprednih čipova i veštačke inteligencije (AI) Narodna Republika i dalje u deficitu po pitanju tih tehnologija, i da li je stoga spremna na kompromis, koji bi Trump označio kao najveći uspeh tokom svog mandata. Kineske berze ukazuju na to da se Trumpova agenda neće realizovati.

Imunost kineskog tehnološkog sektora

Tek nekoliko dana nakon najave istorijskog susreta, koji mnogi porede sa posetom bivšeg američkog predsednika Richarda Nixona legendarnom Maou Zedongu, situacija se komplikuje. Susret je pomeren za početak sledeće godine. To odlaganje, po proceni analitičara, koristi Kini, budući da SAD imaju više razloga za žurbu, poput zatvaranja poglavlja u vezi sa TikTokom i ograničavanja izvoza fentanila, te postizanja dogovora koji bi američkim tehnološkim gigantima ponovo otvorio profitabilno kinesko tržište. Kako je pokazalo nedavno otkazivanje porudžbina čipova američkih kompanija Nvidia i AMD od kineske vlade, Kina je imuna na Trumpove pokušaje ograničavanja njenog tehnološko-ekonomskog razvoja.

 

Kini suverenitet obezbeđuju sistematska i opsežna ulaganja u širenje domaćih kapaciteta za proizvodnju najsavremenijih čipova za pokretanje veštačke inteligencije, koja Peking podstiče počev od 2014. godine, kada je osnivan takozvani veliki fond za postizanje samoodrživosti u proizvodnji čipova. Taj fond je pre godinu dana ostvario već treće finansiranje, i to od 48 milijardi dolara, sa strateškim ciljem razvoja litografskih mašina, u čemu Kina najviše zaostaje za SAD i gde je najranjivija.

Pored toga, ove godine se završava ključna strategija "Made in China 2025", kojom se do kraja godine predviđa postizanje 70 odsto kineske autonomije u sektoru čipova. Kinesko političko rukovodstvo je krajem avgusta ponovo javno istaklo svoju posvećenost i podršku razvoju veštačke inteligencije, inteligentnih vozila i robota, za koje su napredni čipovi nužnost.

"Kinezima se ne žuri sa postizanjem sporazuma, veoma su zadovoljni trenutnom dinamikom pregovora", ocenio je za Reuters analitičar Craig Singleton, viši saradnik tink-tenka Foundation for Defense of Democracies iz SAD.

 

Uspon kineskog bika 

Kako su čipovi važno geostrateško oružje u ekonomskom sukobu između supersila, postaju privlačni i investitorima u proizvođače čipova kotirane na berzi. Dok svima poznate američke kompanije, poput Nvidije, beleže vrtoglave vrednosti vrednovanja, sa manje poznatim kineskim kompanijama to nije slučaj.

 

"Kao i druge akcije kineskih kompanija, i tehnološke su bile, u poređenju sa američkim, prilično niže vrednovane", stanje koje je prethodilo letnjem procvatu kineskih tehnoloških akcija rezimira Matej Gosar, menadžer imovine u NLB Skladi. On navodi da je takvo stanje bilo posledica "specifičnosti kineskog tržišta i ekonomije, povezanih sa deflacionim kretanjima i poteškoćama na tržištu nekretnina".

Pojavi bikovskog tehnološkog tržišta u Kini prethodilo je ispunjenje dva uslova, odnosno sprovođenje monetarnih i fiskalnih mera vlasti, koje je Peking po ustaljenoj praksi ostvarivanja najava o  privrednom rastu od pet odsto uveo prošle jeseni. One su, prema proceni menadžera imovine, pripremile odgovarajući teren za ponovni rast akcija.

Povećana likvidnost je povećala i apetite aktera na berzanskim tržištima. Nakon neočekivanog uspeha kineskog četbota, DeepSeek je višak sredstava preusmerio u profitabilni tehnološki sektor. Time je ispunjen drugi preduslov. Rast akcija trenutno pokreće trgovinski rat sa SAD, kao i težnje ka ograničavanju pristupa naprednoj tehnologiji od strane SAD. Da bi postigla autonomiju, Kina se snažno oslanja na domaća tehnološka preduzeća, kada je reč o pregovorima sa SAD, čiju je nezavisnost prethodno strateški razvijala.

 

Zato je kineska konkurencija, pored zaoštravanja trgovinskog rata, drastično porasla i počela sukcesivno da najavljuje nove proizvode i investicije. Gigant Huawei je prošlog vikenda javno predstavio svoj trogodišnji plan za razvoj čipova, pri čemu se pohvalio razvojem čipova "super grozdovi", koji zajedničkim radom nadmašuju one koje za kinesko tržište proizvodi Nvidia.

Xiaomi je pak predstavio ambiciozan plan za izradu naprednih čipova veličine 3 nm, u koju će naredne tri godine uložiti sedam milijardi dolara. "Najnoviji podsticaj za rast akcija kineskog tehnološkog sektora usledio je nakon navoda da je kineski regulator kompanijama naložio prestanak snabdevanja Nvidijinim čipovima i otkazivanje postojećih narudžbina", objašnjava Gosar.

Kineska Nvidia

Najspektakularniji rast akcija zabeležila su manje poznate kompanije, kao što je Cambricon, poznata kao kineska Nvidia. Akcije te kompanije, koju stručnjaci smatraju glavnim rivalom kompanije Huawei u kineskoj trci na polju veštačke inteligencije, poskupela je od početka trgovinskog rata sa SAD i nakon preusmeravanja domaćih potrošača za čak 93 odsto. Kako pokazuju podaci Bloomberga, te akcije su prošlog meseca nekoliko dana bile najskuplje na berzanskim tržištima kontinentalne Kine (izuzev Hongkonga), budući da je kompanija u prvom polugodištu zabeležila rekordnu dobit od 144 miliona dolara.

 

Za ulagače je spoj dobrog poslovanja i državne direktive o prekidu snabdevanja američkim čipovima bila naznaka da je kineski tehnološki sektor na prekretnici. Iz navedenog razloga se akcijama te kompanije trenutno trguje po ceni koja više od 150 puta nadmašuje prihode od prodaje kompanije. Tržišna vrednost kompanije je u međuvremenu premašila 80 milijardi dolara.

Međutim veliki uspeh sa sobom nosi i značajne rizike, a to se odnosi i na druge kineske tehnološke kompanije, smatraju stručnjaci. "Treba biti oprezan i uzeti u obzir kompanije koje imaju dokazanu putanju rasta prihoda i generišu pozitivan novčani tok", upozorava Gosar. Veliki rast zabeležio je i Semiconductor Manufacturing International Corp. (SMIC), proizvođač čipova iz Hongkonga, čije su akcije za tri meseca poskupele za 87 odsto, dok su se cena akcija kompanije Hua Hong Semiconductor više nego udvostručile.

Prema podacima koje navodi Bloomberg, ukupni tehnološki indeks Hang Seng Tech (koji ujedinjuje 30 tehnoloških kompanija) od kraja avgusta je ostvario 240 milijardi dolara tržišne kapitalizacije. Gosar, međutim, upozorava da se rast praćen geopolitičkim potresima, takođe, može brzo zaustaviti.

"Da li će se rast ovih akcija nastaviti, najviše zavisi od geopolitičkih odluka obe zemlje", objašnjava i dodaje: "Ako ograničenja izvoza američke tehnologije u Kinu ostanu na snazi, to će se sigurno pozitivno odraziti na kineske proizvođače."

Međutim, pored spoljašnjih faktora, dinamika domaćeg tržišta će biti ključna. Gosar navodi da je ključno pratiti da li će se izdaci za investiranje velikih platformi, kao što su Alibaba, Tencent i ByteDance, preusmeriti ka lokalnim dobavljačima. To je, inače, s obzirom na stanje antagonističkih odnosa između velikih sila, veoma verovatno. Druga pozitivna naznaka je i nova verzija pomenutog četbota DeepSeek, za koji proizvođač tvrdi da je upravo namenjen radu i učenju na čipovima domaćih dobavljača.

Međutim, kineski proizvođači čipova, poput kompanije SMIC, prema navodima lista "Financial Times", suočavaju se sa velikim izazovima u nastojanju da obezbede i održavaju kvalitet izrade, što je kod osetljivih proizvoda, poput čipova, utoliko teže garantovati.