Scholz i Macron nezadovoljni EU izborima, ali nemačkim obveznicama ipak ide bolje

Politički lideri Nemačke i Francuske nisu imali mnogo razloga za slavlje nakon izbora za Evropski parlament, a francuski predsednik je nakon rezultata rešio da raspiše prve vanredne parlamentarne izbore u ovom veku.

Ako posmatramo tržišta kapitala, Nemačka je ipak u nešto boljoj situaciji, pa je prinos na nemački dug i dalje manji od prinosa na francuske obveznice.

Razlika u prinosima je porasla na najviši nivo od oktobra. Francuske 10-godišnje obveznice u evrima sada nose prinos od 3,315 odsto, dok nemačke referentne 10-godišnje evroobveznice dolaze uz kamatu od 2,668 odsto, pa je razlika u prinosima (spred) sada 64,7 baznih poena, što je najviše od oktobra, o čemu je pisao i Bloomberg.

Emmanuel Macron je, od dolaska na mesto predsednika 2017. godine, uspevao da ubedi investitore u ispravnost svojih ekonomskih politika, a sada izgleda kao da se tržišta nećkaju.

U razgovoru za Bloomberg Adriju, osnivač i izvršni direktor Senzal Kapitala Rade Rakočević procenio je da Evropa ulazi u fazu u kojoj on ne bi previše investirao u deonice kontinentalnih kompanija.  

"Ako izuzmemo sektore finansija i pojedinačne kompanije, fokusirao bih se na evropske kompanije koje su na globalnom tržištu i ne zavise samo od evropskog potrošača. Ako baš treba da biram, radije bih gledao investiranje u Sjedinjenim Državama, jer ukoliko posmatramo sa strane, možemo reći da Evropa postaje rizično tržište za neko ozbiljnije investiranje."

S druge strane, iako su giganti francuskog bankarstva BNP Paribas i Societe Generale reagovali padom od preko pet odsto nakon vesti o prevremenim parlamentarnim izborima, Rakočević ocenjuje da će finansijski sektor nastaviti da održava jake osnove i u predstojećem periodu.

Partije sa desne strane političkog spektra osvojile su najviše glasova na izborima za Evropski parlament u Francuskoj i Austriji, dok su u Nemačkoj i Holandiji bile na drugom mestu.

Najviše glasova u Francuskoj dobila je desna stranka Nacionalno okupljanje, dok je upola manje glasova imala koalicija na čijem je čelu predsednik Emmanuel Macron.

Posle ubedljive pobede partije Marine Le Pen, Macron je raspustio parlament i raspisao vanredne parlamentarne izbore.

U Nemačkoj je najviše glasova dobila konzervativna koalicija Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Hrišćansko-socijalne unije (CSU), a krajnje desna Alternativa za Nemačku (AfD) bila je druga.

Na trećem mestu su vladajuće socijaldemokrate, kojima pripada i kancelar Olaf Scholz, dok su na četvrtom takođe vladajući Zeleni.

- U pisanju pomogla Alice Gledhill.

Odricanje od odgovornosti: Sve informacije su opšteg karaktera i ne predstavljaju investicione savete.