UBS: Evropske akcije atraktivnije od američkih

Stratezi švajcarske investicione banke UBS trenutno preferiraju evropske akcije u odnosu na američke, jer se očekuje poboljšanje ekonomskog rasta u svetlu potencijalnih rezova kamatnih stopa, izvestio je Bloomberg.

Tim analitičara, među kojima je glavni strateg Bhanu Baweja, kaže da veoma malo klijenata UBS-a ulaže prekomerno u evropske akcije, ali se očekuje da jači ekonomski rast podrži procenu vrednosti akcija, čak i ako pritisak na maržu priguši dobitke, navodi se u belešci.

Panevropski indeks Stoxx 600 bi mogao da se trguje na nivou od 565 poena do kraja godine, ukoliko se ostvari scenario tzv. mekog sletanja (ciklično usporavanje privrednog rasta koje ne dovodi do recesije). To implicira porast od osam odsto u odnosu na trenutno stanje.

S druge strane, politička neizvesnost u SAD u godini izbora mogla bi ponovo da podigne premiju rizika, dajući indeksu Stoxx 600 fer procenu vrednosti od 510 poena. Inače, evropski tim za strategiju kapitala UBS-a je prošle nedelje podigao svoj cilj za Stoxx 600 do kraja godine - na 540 poena.

U posebnoj napomeni, stratezi koje predvodi Sutanya Chedda kažu da vide priliku u evropskim akcijama i kada je reč o vrednosti i o rastu. Smatraju da će banke imati koristi od nižih kamatnih stopa, jer bi to trebalo da smanji kreditni rizik i pospeši potražnju za kreditima.

 

 

Podsećamo, UBS je početkom maja saopštio da će nedavno smanjenje kamata u Švajcarskoj uticati na prihode od kredita i prvi je veliki evropski zajmodavac koji upozorava da će zamah koji traje skoro dve godine konačno promeniti smer.

Ista banka je takođe saopštila da se smanjenje kamata očekuje i u evrozoni i u SAD u 2024, samo je pitanje vremena, jer inflacija ostaje iznad ciljanog raspona. Međutim, zašto se više optimizma širi Evropom nego Amerikom? Zato što ECB gotovo sigurno pravi prvi rez kamata 6. juna, dok se američkim zvaničnicima ne žuri.

Svako svojim putem ili?

Ublažavanje monetarne politike više nije pitanje, ali jeste kada će do toga doći - barem u SAD. Iako ECB insistira na nezavisnosti od Feda pri donošenju odluka, teško da dešavanja u Americi neće uticati na njene odluke. 

Kako je to slikovito opisao član Saveta guvernera Evropske centralne banke Robert Holzmann, SAD je preveliki zalogaj za borbu, odnosno gorila u sobi.

Piet Christiansen, glavni strateg u Danske Banku, početkom aprila je rekao da Evropska centralna banka definitivno može da krene ispred Feda, ali je takođe istakao da je to razilaženje moguće samo kratkoročno.

"Na kraju, sve što pokreće odluke u Fedu preliće se na Evropu i uticati i na zonu evra", dodao je.

Koliko god da stavovi ECB i Feda zasad deluju različito, činjenica je da je u Evropi - kada je reč o smanjenju kamata - siguran samo prvi potez (junski). Ostali koraci ostaju nepoznanica, mada Danske Bank tvrdi da neće biti smanjenja u septembru, već u decembru. Ipak, i junsko rezanje je dovoljno da da vetar u leđa investitorima.

Akcije u Evropi otvorile su nedelju dnevnim rastom, a u petak će biti poznati ažurirani podaci o inflaciji u evrozoni. Dodatno, glavni ekonomista ECB Philip Lane rekao je da banka mora da zadrži restriktivnu politiku u 2024.

Ne pomaže ni Nvidia, investitori vrebaju Fed

Jedna od najvećih tehnoloških kompanija današnjice, Nvidia, ostvarila je odlične poslovne rezultate, što je poguralo američke akcije prethodnih dana. Naime, njen prihod se više nego utrostručio u prvom kvartalu - na 26 milijardi dolara.

Štaviše, tržišna vrednost Nvidije trenutno je veća od vrednosti svih akcija na nemačkoj berzi, a rast njenih akcija takođe je uticao na skok deonica drugih kompanija povezanih sa veštačkom inteligencijom. Mnoge od njih, svakako, kotiraju na Wall Streetu, međutim, investitorima su prioritet kamate i dalji pravac Feda.

Oni gube veru da će Fed uskoro sniziti kamatne stope, što je dovelo do toga da indeks Dow Jones Industrial Average 23. maja zabeleži svoj najgori dan u godini, a pali su i indeksi S&P 500 i Nasdaq 100.

Na pitanje o mogućim podizanjima kamatnih stopa, predsednik Feda Jerome Powell je početkom maja rekao kako postoje dokazi da je trenutna cena zaduživanja restriktivna i da će se kroz vreme pokazati dovoljno restriktivnom da vrati inflaciju na cilj. "Malo je verovatno da će sledeći potez Feda biti podizanje kamatne stope", naveo je tada.