Evropski indeksi u zelenom, dok iz Nemačke stižu mešovite vesti

Nemačka u sredu i vedri i oblači na kontinentu, budući da iz najveće evropske ekonomije dolaze mešovite vesti.

Industrijska proizvodnja je pala prvi put ove godine, mada je objavljeni rezultat bolji od očekivanog. Istovremeno, BMW je podbacio kada je reč o zaradi u prvom kvartalu, ali su zato Siemensu akcije skočile više od 12 odsto nakon što je kompanija podigla projekcije za 2024, uzdajući se u svoj softverski biznis.

Kada je reč o centralnim bankama Evrope, stižu dve zanimljive vesti: Švedska je krenula u smanjenje kamata prvi put od 2016. i tako postala druga centralna banka iz razvijenih zemalja koja je ublažila monetarnu politiku, a Banka Španije će, možda, prvi put u istoriji imati ženskog lidera Montserrat Martinez.

U međuvremenu, indeksi današnje trgovanje završavaju u zelenom, izuzev milanskog indeksa FTSE MIB koji je u padu za 0,27 odsto. Londonski indeks FTSE 100 je ojačao 0,49 odsto, nemački DAX 0,37 odsto, francuski CAC 40 je jači za 0,69 odsto, a madridski IBEX 35 za 0,65 odsto. Panevropski indeks Stoxx Europe 600 beleži rast od 0,34 odsto.

Kada je reč o nemačkim i britanskim obveznicama, i jedne i druge dan završavaju u zelenom. Evro je blago pao, baš kao i funta. Ostale strane ključne valute su mahom rasle, osim australijskog dolara.

Nafta WTI je porasla na 79,05 dolara po barelu kasnije tokom dana, nakon što je zabeležila pad pre podne. Brent se trguje po ceni od oko 83 dolara po barelu.

Zlato je poraslo, na 2.328 dolara za uncu. Za taj kontinuitet su mahom zaslužne centralne banke ali i geopolitičke tenzije. Konkretno, Kineska centralna banka je u aprilu 18. mesec zaredom uvećala svoje zlatne rezerve, iako je tempo kupovine usporen zbog rekordnih cena.