Otkriveno čak 3.711 transakcija Donalda Trumpa u jeku rata

Najnoviji finansijski izveštaj predsednika SAD Donalda Trumpa privukao je pažnju zbog svojih zapanjujućih razmera: 3.711 trgovanja, gotovo u potpunosti akcijama američkih kompanija, uključujući mnoge čija se sudbina može promeniti zavisnost od savezne politike.

Te transakcije zajedno predstavljaju dosad neviđeni talas aktivnosti aktuelnog predsednika na tržištu akcija, što je izazvalo oduševljenje među masama dnevnih trgovaca (engl. day-traders), dok je kritičare podstaklo na upozorenja o trgovanju na osnovu insajderskih informacija.

Međutim, pregled transakcija, uz razgovore sa stručnjacima za investicije, otkriva toliko višestranu prirodu trgovanja da se ono ne može lako konačno tumačiti. Obrasci nose obeležja isprepletenih strategija upravljanja portfeljem, često zasnovanih na indeksima, od kojih je većina verovatno automatizovana, a sve to je teško razmrsiti.

 

To u velikoj meri odgovara javnom objašnjenju Trumpove organizacije (Trump Organization). Ona navodi da predsednikovom imovinom nezavisno upravljaju treće finansijske institucije koje kontrolišu sve investicione odluke, uključujući alokaciju imovine, trgovanje, rebalansiranje i upravljanje portfeljem. Trgovanja se izvršavaju putem "automatizovanih portfelja baziranih na modelima i strategija direktno indeksiranja", bez ikakvog uticaja Trumpa, njegove porodice ili kompanije. Potpredsednik SAD JD Vance rekao je u utorak da je pomisao da predsednik trguje iz Ovalnog kabineta "apsurdna".

Zvaničnici Bele kuće su na upit za komentar uputili su Bloomberg News natrag na Trumpovu organizaciju.

"To je strukturni problem kada predsednik poseduje akcije i pojedinačne kompanije: ljudi će pretpostaviti da će ulagati u ono za šta zna da će biti profitabilno i na šta može uticati", rekao je Kedric Payne, glavni pravni savetnik u Campaign Legal Centeru, koji podržava zakone koji bi članovima Kongresa zabranili trgovanje akcijama. "Ne bi smeo da postoji ni privid da predsednik koristi svoj položaj za vlastitu finansijsku korist."

Trumpovi kritičari brzo su povezali određene transakcije s javnim postupcima i izjavama predsednika. Elizabeth Warren, demokratska senatorka iz Masačusetsa, osudila je "trgovanje u kompanijama na koje je Trumpova administracija uticala sopstvenom politikom", navodeći kupovinu akcija Nvidia Corp. u vrednosti od milion dolara pre nego što je odobrena prodaja naprednih čipova Kini. "Ono što Trump radi trebalo bi da bude ilegalno", rekla je u videu na svojoj internet-stranici.

Tragovi poreskog trgovanja

Objavljena aktivnost trgovanja predstavlja ogroman skok u odnosu na tipičan Trumpov izveštaj, koji obično prikazuje transakcije u stotinama. Više od 2.000 trgovanja dogodilo se u martu, kada je rat s Iranom izazvao skok volatilnosti na tržištu.

Broj transakcija i njihov obuhvat, koji uključuje stotine hartija od vrednosti i mnogo relativno malih trgovanja, ukazuje na automatizovane procese, a ne na ljudskog menadžera koji donosi na hiljade zasebnih odluka od kompanije do kompanije. Neke su akcije kupljene i prodate više puta u istom danu, što može biti znak da je izveštaj agregacija više od jednog računa. Stručnjaci su takođe naveli da vide dokaze o prodaji akcija nakon lošeg rezultata, što upućuje na trgovanje povezano s porezima.

"Preuzimanje poreskih gubitaka (tax-loss harvesting, kompenzacija poreskih gubitaka, odnosno minimiziranje poreza prodajom gubitaških akcija ili poreska optimizacija kroz investicione gubitke, prim. prev.) verovatno je najčešća pojedinačna strategija portfelja koju danas vidimo među imućnim i ultraimućnim investitorima", rekao je Samir Vasavada, suosnivač Visea, investicione platforme s oko 80 milijardi dolara imovine koja nudi prilagođeno indeksiranje. "Verujemo da je trgovačka aktivnost u izveštaju 278-T predsednika Trumpa verovatan primer kako to izgleda u velikim razmerama."

Aspekti podataka bili su dosledni direktnom indeksiranju. To je situacija u kojoj investitor poseduje pojedinačne akcije u nekom indeksu, radije nego udele u fondu koji čini isto, što mu omogućuje da preuzme gubitke prodajom onih akcija koje gube na vrednosti, dok i dalje široko prati referentni indeks.

Mnogobrojna trgovanja dogodila su se u danima kada su se resetovali glavni indeksi. Drugi najprometniji dan trgovanja bio je 23. mart, što se poklopilo s rebalansom indeksa S&P 500, 600, 400 i 100, kao i dodavanjem novih akcija u određene referentne indekse FTSE Russell.

Pojedinačne akcije u izveštaju pokazuju preklapanje od oko 90 odsto sa kompanijama u indeksu Russell 3000, rekao je Vasavada.

Sve to potencijalno pomaže da se objasni deo grupisanja trgovanja, ne samo oko rebalansa indeksa, već i u danima pada tržišta koji stvaraju prilike za preuzimanje gubitaka. Izveštaj pokazuje 155 prodaja 12. februara i 124 prodaje 18. marta, u danima kada je indeks S&P 500 pao za više od jedan odsto.

"Kada držite stotine ili hiljade pojedinačnih pozicija, a sistem svaki dan skenira gubitke koje može preuzeti, na kraju dobijete puno trgovanja", rekao je Vasavada.

 

Objavljeni podaci bili su ograničeni, što analitičarima otežava donošenje konačnih zaključaka. Izveštaj prikazuje samo široke raspone vrednosti, a ne tačne veličine trgovanja, ne prikazuje dobit ili gubitak na bilo kojoj poziciji i ne nudi raščlanjene aktivnosti po računima.

Ipak, neki obrasci iskaču. Na primer, i januar i februar pokazuju skok u trgovanju dan pre objavljivanja podataka o inflaciji u SAD, dok je aktivnost u martu bila povišena i na dan objavljivanja podataka i dan nakon toga.

To bi mogla biti nepovezana prilagođavanja portfelja zasnovana na kalendaru, ili postupci nekog makro fonda ili fonda osetljivog na kamatne stope. Skok aktivnosti pre sastanka Federalnih rezervi u martu ide u prilog potonjoj teoriji.

U međuvremenu, od 3.711 prijavljenih trgovanja, od kojih je većina uključivala američke akcije, 625 je kategorisano kao "neinicirane" (engl. unsolicited) - što je oznaka koja se odnosi na transakcije koje nije pokrenuo broker.

Ona su se gotovo sva dogodila u martu, naglo skočivši prvog trgovačkog dana nakon što je SAD napao Iran. Radilo se uglavnom o kupovini i čine se više ad hok u poređenju sa sistematskim trgovanjem na drugim mestima u izveštaju.

 

'Neverovatni' obimi

Ono što podaci sa sigurnošću pokazuju jeste neobično aktivan trgovački otisak povezan s aktuelnim predsednikom, koji politikom ili izjavama može promeniti izglede za kompanije, sektore ili celo tržište. Trumpovi prethodnici često su koristili slepe trustove (engl. blind trusts, pravni aranžman u okviru koga zvaničnik prenosi upravljanje svojom imovinom na nezavisnog poverenika kako bi se izbegao sukob interesa, pri čemu zvaničnik nema uvid u to koje se akcije kupuju ili prodaju, prim. prev.) ili široko diverzifikovane uzajamne fondove dok su bili na dužnosti.

"Ako se bavite predviđanjem dodele ugovora, na primer, onda bi u ovakvim vrstama izveštaja mogle biti skrivene neke informacije", rekao je William Cassidy, docent finansija na Univerzitetu Vašington koji proučava kako političke sile utiču na finansijska tržišta.

Za razliku od članova Kongresa, koji takođe mogu biti uključeni u politiku koja utiče na kompanije na berzi, Trump je neobičan primer jer često direktno komentariše pojedinačne kompanije, rekao je Barney Chen, doktorand na Univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu (UCLA), koji je biok oautor rada o kongresnim trgovanjima.

Na primer, izveštaj pokazuje neiniciranu kupovinu akcija Apple Inc. u vrednosti između milion i pet miliona dolara početkom marta, otprilike nedelju dana pri nego što je Trump javno pohvalio izvršnog direktora kompanije Tima Cooka.

Bruce Sacerdote, profesor s Dartmoutha koji je s Chenom napisao taj rad, rekao je da je obim transakcija povezanih s Trumpom upečatljiv. Međutim, nije pronašao jasne dokaze o rezultatima koji nadmašuju tržište.

"Neverovatno je koliko se trgovanja događa" rekao je. "Ne nalazimo čvrste dokaze da on nadmašuje tržište, čak ni u slučajevima kada je bilo nekih promena politike ili tvitova."

 

- U pisanju pomogli Surya Mattu, Mathieu Benhamou, Jade Khatib, Cedric Sam i Geoffrey Morgan.