Nvidia, SpaceX, Novo Nordisk, Alphabet, Apple – dostignuća 2024. godine

Sa svojim H100 čipovima, Nvidia je postala šampion u oblasti veštačke inteligencije, dok Evropska unija svojim Zakonom o veštačkoj inteligenciji (AI Act) preuzima vodeću ulogu u etičkoj regulativi, ali prema nekima usporava razvoj AI tehnologije u Evropi. U isto vreme, SAD i Kina se nalaze u "tehnološkom hladnom ratu", gde čipovi i solarni paneli zamenjuju tradicionalnu diplomatiju.

Apple je predstavio svoju viziju proširene stvarnosti sa Vision Pro, iako je još uvek tražen u svetu generativne veštačke inteligencije. Svemirski sektor, predvođen SpaceX-ovom raketom Starship, doslovno je dostigao nove visine jer kvantni računari pomeraju granice mogućeg – Googleov kvantni čip Willow obrađuje podatke brže nego što možemo da zamislimo.

Farmaceutski sektor je doživeo procvat sa "ozempicom", dok termalne baterije otvaraju vrata energetski efikasnijoj budućnosti. Inovacije u 2024. takmiče se sa izazovima kao što su infrastruktura, propisi i geopolitičke tenzije. Budućnost nije jednostavna, ali je svakako uzbudljiva. Ovo su samo neki od ključnih primera koji će uticati ili već poprilično utiču na razvoj u narednim godinama.

Uspon Nvidije

Nvidia je napravila neverovatan napredak u tehnologiji čipova za veštačku inteligenciju i učvrstila se kao lider u tom sektoru. Tržišna vrednost kompanije premašila je 3,6 milijardi dolara, čime je na trenutak čak pretekla Microsoft. Njihovi AI čipovi serije H100 Hopper postali su zlatni standard za pogon velikih jezičkih modela (LLM) poput GPT-4 i njegovih naslednika, podstičući potražnju među tehnološkim divovima kao što su Microsoft, Google i Meta.

Uvođenje Zakona o veštačkoj inteligenciji EU (AI Act)

Evropska unija je usvojila svoj revolucionarni Zakon o veštačkoj inteligenciji (EU AI Act), koji postavlja standarde za etički razvoj i primenu veštačke inteligencije. Ovaj regulatorni okvir će uticati na tehnološke politike širom sveta. Zemlje i kompanije van Evrope će verovatno morati da prilagode svoju praksu kako bi poslovale na evropskom tržištu. Međutim, kritičari upozoravaju da se zakon previše fokusira na regulativu, a da ne podstiče dovoljno istraživanja i razvoj u Evropi. Zbog strogih ograničenja, kompanije bi mogle da premeste svoje razvojne projekte van Evrope, što bi moglo da umanji njihovu konkurentnost na svetskom tržištu.

 

Appleov Vision Pro i izazovi u oblasti generativne veštačke inteligencije

Apple je predstavio Vision Pro, koji predstavlja značajan korak napred u inovacijama u oblasti proširene stvarnosti. Međutim, tehnološki gigant se suočava sa vidljivim izazovima u razvoju generativne veštačke inteligencije. Ovo je podstaklo Apple da diverzifikuje svoje poslovanje izvan modela "usredsređenog na iPhone". Kompanija planira da uvede sopstvene modemske čipove za zamenu komponenti kompanije Qualcomma, sa ambicijom da nadmaši tehnologiju tog konkurenta do 2027. godine, što bi moglo znatno da promeni dinamiku tržišta.

Rastuće tehnološke tenzije između SAD i Kine

SAD su pooštrile izvozna ograničenja za napredne tehnologije, uključujući Nvidijine čipove serije H100 i softver za veštačku inteligenciju, sa ciljem usporavanja tehnološkog napretka Kine. Kao odgovor, Kina je razvila Mate 70 čipove koje proizvodi Huawei i povećala domaću proizvodnju poluprovodnika preko SMIC-a, gde su predstavili čipove od sedam nanometara. Takođe, Kina je povećala proizvodnju solarnih panela i razvila nove generacije visokoefikasnih baterija.

S druge strane, SAD su putem zakona CHIPS podstakle izgradnju fabrika poluprovodnika, poput Intelove u Arizoni, i ojačale saradnju sa Japanom, što je ograničilo izvoz ključnih litografskih materijala potrebnih za kinesku proizvodnju čipova. Kritičari upozoravaju da bi ove tenzije mogle da dovedu do "tehnološkog hladnog rata", koji bi podelio globalno tržište. Trka za tehnološku dominaciju između ove dve zemlje ne pokazuje znake jenjavanja, a obe strane ubrzano ulažu u inovacije i jačaju svoj uticaj na globalnoj sceni.

Depositphotos

 

Generativna veštačka inteligencija podstiče kapitalne izdatke

Microsoft je kupio više od 485 hiljada Nvidijinih čipova H100 za svoje modele veštačke inteligencije, dok je Amazon uložio dodatne četiri milijarde dolara u Anthropic za razvoja konkurentnih rešenja za veštačku inteligenciju. Meta je najavila nove modele za kreiranje društveno-prijateljskog sadržaja, povećavajući ulaganja u AI infrastrukturu. Procene govore da će tokom 2024. godine biti uloženo skoro 300 milijardi dolara u razvoj rešenja i infrastrukture za veštačku inteligenciju.

Primene generativne veštačke inteligencije kreću se od automatizacije pisanja i kreiranja slika do optimizacije farmaceutskih istraživanja i razvoja autonomnih vozila. Na primer, farmaceutske kompanije poput Moderne koriste veštačku inteligenciju da ubrzaju razvoj lekova, dok Tesla primenjuje generativne modele za poboljšanje navigacije u svojim vozilima.

Uprkos velikim mogućnostima, ostaju značajni izazovi. Troškovi infrastrukture potrebne za rad ovih sistema su izuzetno visoki, što favorizuje velike tehnološke kompanije, dok u isto vreme otežava ulazak manjim igračima.

Ekspanzija svemirskog sektora

SpaceX je sa raketom Starship uspešno izveo prvu potpuno višekratno upotrebljivu misiju, što će drastično smanjiti troškove lansiranja i omogućiti širi pristup svemirskim istraživanjima. Američka kompanija Intuitive Machines lansirala je lunarni modul Odysseus pomoću rakete Falcon 9 kompanije SpaceX, koja je uspešno sletela na Mesec. Bilo je to prvo američko sletanje na Mesec u više od pola veka, značajan korak za komercijalne svemirske programe i istraživanje Meseca.

 

Evropska svemirska agencija izvela je svoju prvu komercijalnu misiju sa raketom Ariane 6 i doprinela razvoju modula za lunarnu stanicu Lunar Gateway, u saradnji sa NASA. Kompanije poput Blue Origina i Rocket Laba ubrzale su razvoj tehnologija mikrolansiranja i komercijalnih misija na asteroide, otvarajući nove oblasti istraživanja svemira.

Eksplozija 'ozempica' i sličnih lekova za mršavljenje

U svetu je došlo do eksplozije potražnje za lekovima za mršavljenje, poput "ozempica" i "wegovyja", koji su zasnovani na aktivnom sastojku semaglutidu. Ovi lekovi, prvobitno razvijeni za lečenje dijabetesa tipa 2, postali su popularni zbog svog "sporednog" efekta - gubitka težine. Potražnja za njima je toliko porasla da su farmaceutske kompanije kao što su Novo Nordisk i Eli Lilli povećale proizvodne kapacitete kako bi zadovoljile globalnu potražnju.

Bloomberg

 

"Ozempic" je u Sjedinjenim Američkim Državama postao jedan od najčešće propisivanih lekova, dok je "wegovy" stekao izuzetnu popularnost u Evropi i Kini. Istovremeno, farmaceutske kompanije proširuju istraživanja i razvijaju nove formulacije koje obećavaju još veću efikasnost u regulisanju telesne težine. Na primer, Eli Lilly je uveo lek "tirzepatid", koji je u kliničkim studijama pokazao čak i bolje rezultate od semaglutida.

Kvantna tehnologija

Izuzetan napredak je postignut u oblasti kvantnog računarstva, što je omogućilo rešavanje problema koji su ranije bili nerešivi za klasične računare. Google je predstavio svoj novi kvantni kompjuterski čip Willow, sposoban da reši proračun za manje od pet minuta, dok bi najbržim superkompjuterima za isti zadatak bilo potrebno 10 kvadriliona godina.

Ovaj uspeh je zasnovan na upotrebi 105 kvantnih bitova (qubit), koji omogućavaju paralelnu obradu informacija u više stanja istovremeno, eksponencijalno povećavajući računarsku snagu. Pored toga, Willow je dizajniran da smanji greške kako se broj qubita povećava, što je do sada bio jedan od najvećih izazova u kvantnom računarstvu. Ovo otkriće obećava revoluciju u različitim oblastima, kao što su kriptografija, medicinska istraživanja i simulacije molekularnih procesa.

Termalne baterije

Termalne baterije su dizajnirane da pretvaraju električnu energiju u toplotu, skladište je i kasnije puštaju za upotrebu. Proces počinje stvaranjem toplote, pri čemu se električna energija, često dobijena iz obnovljivih izvora kao što su solarna energija i energija vetra, koristi za zagrevanje materijala sa visokim toplotnim kapacitetom, kao što su keramičke cigle, ugljenični blokovi ili metalne legure. Akumulirana toplota se zatim skladišti u izolovanim sistemima, omogućavajući dugoročnu dostupnost čak i kada električna energija nije dostupna.

Kompanije poput Rondo Energyja razvijaju sisteme koji pretvaraju električnu energiju u toplotu pomoću grejača, sličnih onima u električnim pećima, ali u većem obimu i na višim temperaturama. Pored Rondo Energyja kompanije kao što su Antora Energyja i Electrified Thermal Solutionsa rade na sličnim tehnologijama koje koriste ugljenične blokove ili toplotno provodljive cigle za generisanje i skladištenje toplote.