Futurista Ian Beacraft: Bez brige, AI će nas sve zameniti

Mnogi strahuju da će zbog veštačke inteligencije izgubiti posao. Ne brinite, sve će nas zameniti, rekao je futurista Ian Beacraft na Danima komunikacija u petak. Sala je bila puna. Čuli su se uzdasi. Tokom njegovog predavanja o tome kuda nas vodi ubrzani razvoj i trenutno najhladnija i ujedno veoma strašna tehnologija, tu i tamo se mogla čuti tiha psovka koja je verovatno nenamerno izletela. Ali Bikraft je zaključio da je dobro što će nas veštačka inteligencija zameniti jer će nas promeniti.

U holovima hotela Lone, gde se održavaju Dani komunikacija, ne prođe nijedno predavanje a da se govornici ne dotaknu uticaja pametnih četbotova na, pa zapravo, na sve – industriju, posao, život. Čak i oni koji najstrastvenije brane veličanstvenost nove tehnologije imaju rezerve, a neki o tome govore sa knedlom u grlu jer posledice preteranog oslanjanja na čudnu sintetičku inteligenciju mogu izazvati nezamislive katastrofe. Ali ne možemo da poreknemo da veštačka inteligencija čini čuda. Za nekoliko trenutaka ona obavi posao na kojem timovi ljudi rade mesecima, pa čak i godinama. Pored ovako divnih primera šta sa tim može da se uradi, etičke dileme, pitanje prava intelektualne svojine i šta će biti sa ličnim podacima koje su razvojni jezički modeli isisali o nama, padaju u drugi plan.

Veštačka inteligencija je motor pokretač koji će poslovanje odvesti na novi nivo jer će veštine svakog pojedinca u timu moći eksponencijalno da rastu, što dosad nije bilo moguće, tvrdi Beacraft. Direktor agencije za strateško predviđanje Signal & Cipher, koja "vodi firme kroz tehnologije i pomaže im da primene inovacije kako bi stvorile nove proizvode i usluge", objasnio je kako smo industrijskom revolucijom mehanizovali rad te da sada digitalizujemo veštine.

"Odgojeni smo sa mišljenjem da je specijalizacija dobra za karijerno napredovanje, to se s veštačkom inteligencijom menja. Stiglo je vreme kreativnih generalista. Jedna osoba sada može da napravi što je nekada radio ceo tim. Novim veštinama ceo tim eksponencijalno može da jača svoje sposobnosti. Veštačka inteligencija će nas sve zameniti, ali mi nećemo izgubiti posao, samo opis svog radnog mesta", konstantovao je futurista i to je potkrepio pomoću nekoliko primera.

Jedan zaposleni njegove agencije u slobodno vreme crta stripove. Igrajući se mogućnostima veštačke inteligencije, u nekoliko klikova je uspeo da animira crteže i udahne im život. Na tome bi, rekao je, inače radilo mnogo ljudi različitih specijalizacija i trajalo bi mesecima. Tako je dočarao šta misli pod tim da ćemo s vremenom postati generalisti.

Tokom svog predavanja pustio je i stvarni snimak kako se četbot na zahtev korisnika dogovara s drugim specijalizovanim četbotom da naruči picu. Ugodan ženski glas Josephine zaista je pozvao piceriju i poručio. Poziv je protekao vrlo glatko, a osobi koja je primila porudžbinu verovatno nije ni na kraj pameti bilo da ne razgovara s osobom od krvi i mesa. Takve priče nas više ne iznenađuju.

Ian Beacraft pojašnjava kako je samo jedan izum, struja, promenila živote. Takav će učinak, smatra, imati i veštačka inteligencija. Foto: Bloomberg Adria

 

Međutim, ono što je delovalo šokantno jeste da je tu "open source" verziju autonomnog agenta za obavljanje zadataka Baby AGI Yohei.me programirao jedan mladić u samo tri dana. Taj mladić, objasnio je Beacraft, ne zna da programira. Time je pokazao kako se svima otvara prilika da u saradnji s veštačkom inteligencijom izlaze iz okvira onoga čime su se dosad bavili. Virtualni blizanci daće nam, tvrdi, dodatne moći da obavljamo više stvari odjednom, na primer, moći ćemo da ih šaljemo na dosadne sastanke, a ljubavne veze s četbotovima postaju realnost.

"Veštačka inteligencija će vas zameniti", ponovio je. "To će nam omogućiti da se usmerimo na izazove sutrašnjice."

Priznao je i kako previše verujemo tehnologiji, kao i to da ona ne može da prepozna kvalitet i osrednjost, dobro i loše te da će biti i katastrofa koje će izazvati nena upotreba. Budući da je dostupna svima, neko vreme ćemo "grcati u sr***", ali pomicaće se i granice i stvarati nešto novo. "Veštačka inteligencija ne diktira vaše granice, to radite sami", rekao je futurista koji je prognozirao i da će prvi posao izgubiti virtuelni asistenti (op.a. oni ljudski kojima delegirate posao). Umetna inteligencija je transformativna kao struja te će promeniti sve što danas znamo, zaključio je.

Rezervni igrači

Koliko smo ludi za veštačkom inteligencijom i koliko je inspirativna nova tehnologija, najbolje pokazuje podatak koji je izneo Aljaž Peklaj, strateški direktor i partner u slovenačkoj marketinškoj agenciji Bold Group. Naime, on je rekao da će do kraja ove godine nastati osam milijardi - da, nisam se zbunila - osam milijardi asistenata koji rade pomoću veštačke inteligencije.

Takođe, naveo je i da bi veštačka inteligencija mogla do 2025. godine da zameni 85 miliona radnih mesta, ali i da stvori 97 miliona novih.

Stiče se utisak da kao pomahnitali razvijamo virtuelne agente koji će nas u mnogim sferama gde smo dosad igrali na ključnim pozicijama posaditi na klupu kao rezervne igrače. Svi ćemo biti princ Harry, ali za razliku od njega, smatraćemo da je to sasvim u redu. Valjda hoćemo. Možda ipak ne svi mi. Oni od nas koji potiču iz analognih vremena imaće neke "twitcheve" pri predaji uzdi virtuelnim magovima. 

Budućnost agencija

Bilo je zanimljivo čuti kako nova virtuelna sila, koja svakim danom stasa sve više, utiče na kreativce koji godinama vode agencije.

Kreativni direktor i suvlasnik hrvatske kreativne agencije Bruketa&Žinić&Grey Nikola Žinić razgovarao je s osnivačem i partnerom u bosanskohercegovačkoj agenciji Via Media Vesnom Beganović, članom uprave i partnerom slovenačke agencije Pristop Sašom Dimitrievskim, izvršnim direktorom hrvatske digitalne agencije Infinum Nikolom Kapraljevićem, direktorom makedonske marketinške agencije New Moment Sašom Peševom i osnivačem I&F Grupa Srđanom Šaperom.

Oni ne sede na klupi za rezervne igrače, zasad, no spominjala se reč dinosaurus. Spominjala se zakasnela reakcija na promene. Spominjali su se talenti koji više ne žele da se "pozajmljuju" iz konkurentskih agencija. Industrija je uzdrmana pojavom novog, u mnogo čemu superiornog igrača koji ima veštine, ali nema osećaj, iskustvo kako je biti čovek i ljudski mozak koji iz tog koktela senzacija o spoljnom i unutrašnjem svetu može kreativno da stvara. To je ogroman bod prednosti koji, međutim, ne znači da agencije ne bi trebalo dobro da se zagreju i da počnu da trče prema promenama da bi održale korak s vremenom koje, sasvim sigurno, namerava da ih pregazi.

Predstavnici šest agencija iz pet zemalja regiona raspravljaju o kreativnosti i novom dobu Foto: Bloomberg Adria

 

Treba se čuvati meteora koji su oduvek padali i uništavali one koji se nisu prilagođavali, rekao je Žinić, aludirajući na to da je nova evolucija u toku. Ipak, čini se da tehnološka evolucija nije ta koja ubija kreativu.

"Današnji svet je najbolji među svim mogućim svetovima. Ne bih bio pesimističan oko toga kuda se ova planeta i posao kreće. Tek sad je dobar početak za mnogo toga. Kreativnost je u našem poslu uvek bila u funkciji nečega na poslovima koje je neko naručivao", rekao je Šepar, podsećajući na to da je i za Sikstinsku kapelu postojalo neko uputstvo po kom je umetnik radio.

"Sa svim ovim novim alatkama za kreativnost, to je samo uzbudljiv početak jednog novog doba i oni koji sada krenu u to imaju priliku da naprave neke, dosad za nas, nezamislive stvari", kazao je osnivač McCann Grupe.

Ograničavajući faktori

Zanimljivo, izdvojio je da za kreativnost može biti ograničavajući faktor ne neki tehnološki momenat, nepoznavanje rada u nekim novim alatima, već velika potreba za balansom privatnog i poslovnog života jer se i najbolje kreativne ideje sada prekidaju kada je vreme da se ode kući sa posla.

Beganović se nadovezala da odlazak s posla, međutim, ne znači da se kreativni procesi zaustavljaju, oni se mogu odvijati bilo gde. Navela je kako je pogubniji za kreativnost strah od eksperimenata, čemu najviše pogoduje strah od osuđivanja i javnog mnjenja. Budući da je svaki korisnik društvenih mreža dobio glas i njegova kritika se sada daleko čuje, kreativci moraju da priguše svoj zanos. Klijenti žele nešto fantastično, a da istovremeno nemaju nikakav rizik, objasnio je tu situaciju Šaper.

Pešev je upozorio na istraživanje koje kao ubicu kreative osuđuje makedonski obrazovni sistem. "Istraživanje je pokazalo da su deca četverostruko kreativnija u periodu od pete do šeste godine nego s dvadeset, kada izađu iz našeg obrazovnog procesa. To predstavlja barijeru kreativnosti."

Da nove tehnologije nisu prepreka složio se i Dimitrievski koji je rekao da je oduševljen novim tehnologijama te da im se raduje kao dete. "Sada se s veštačkom inteligencijom osećam isto kao i kada se prisetim onih malih momenata iz detinjstva koji te naprave jako bogatim u duši. Naravno, treba razmišljati i o tome kako da naučimo da je koristimo", rekao je i ispričao kako zbog tih novih veština koje su im potrebne proširuju tim novim kadrovima. Više nije interesantno pridobiti nekoga ko radi u konkurentskoj agenciji, nego nekoga iz drugih sektora ko ima sasvim druga znanja i set veština.

Pomalo paradoksalno, jedini predstavnik digitalne agencije, Kapraljević, utvdio je da im je tehnologija često ograničavajući faktor. Alati koje razvijaju naslanjaju se na neke druge sisteme i programe s kojima moraju da funkcionišu tako da su neke virtuozne improvizacije i novotarije nepoželjne. Takođe, ispričao je da su navike korisnika usmerene protiv kreativnosti. Digitalne proizvode koje razvijaju namenjeni su velikom broju korisnika koji imaju očekivanja da korisničko iskustvo ne odskače od onoga na koje su navikli.

Iako tehnologija uglavnom nije kočničar kreativnosti, za agencije predstavlja izazov. Nužno je brzo usvojiti nova znanja, promeniti poslovne modele pa čak i promeniti naziv delatnosti jer agencija zvuči kao posredništvo, kao nešto neprivlačno, posebno talentima koji u startap kulturi žele da učestvuju u razvoju projekata "ab ovo".

"Ako se mi ne promenimo, neko drugi će nas promeniti i izbaciti nas iz posla", zaključuje Šaper.