Digitalizacija je donela prednosti i olakšala život korisnicima mnogih usluga na više od jednog načina. Plaćanje i sektor bankarstva svakako nisu izuzetak od ovog trenda (često su i pioniri u ovoj oblasti), i danas se svet teško može zamisliti bez plaćanja preko interneta, mobilnog bankarstva i drugih finansijskih usluga za koje nije potrebno veće angažovanje od tipkanja prstiju po tastaturi ili par dodira ekrana vašeg pametnog telefona.
Nažalost, inovacije uvek prate pokušaji da se nova procedura zloupotrebi kako bi se ostvarila nelegalna dobit. Sa druge strane, finansijske usluge bilo koje vrste (a naročito banke) kao prvu vrednost nude poverenje, odnosno izvesnost da će vaša sredstva završiti upravo na računu osobe ili firme koje želite.
Određeni deo stvari koje se daju uraditi po pitanju sigurnosti tiče se samih korisnika usluga i u odnosu na njih mi kao klijenti možemo da preduzmemo određene korake kako bismo onima sa lošim namerama otežali zadatak.
Promo / Depositphotos
Izbegavanje javnih računara za plaćanje, provera datuma prethodnog logovanja, korišćenje podataka koji se ne mogu lako pogoditi na osnovu naših ličnih podataka, ili registrovanje broja telefona kao mere dodatne zaštite samo su neki od primera onoga što mogu da urade sami klijenti.
Drugi (mnogo složeniji) deo obezbeđenja plaćanja i naših podataka odvija se iza kulisa, i mi za njega i ne znamo. Osnovno pravilo je da se sredstva zaštite moraju razvijati onoliko brzo koliko brzo evoluiraju i metodi plaćanja.
Tu već ulazimo u temu o kojoj mi, kao korisnici finansijskih usluga, po pravilu ne znamo previše. Dodatni zahtevi za autentifikaciju, višestruki slojevi zaštite, promenljiva lozinka, enkripcija, tokenizacija i EMV čipovi sve su pojmovi za koje mi kao korisnici uglavnom nismo ni čuli pa nam stoga donose više novih pitanja nego odgovora.
Činjenica je da ogromna mašina koju mi ne vidimo radi iza kulisa kako zlonamernici ne bi mogli da dođu do naših podataka, a samim tim i novčanih sredstava. Ta mašinerija svakog dana dobija poneki novi šraf, bilo da se radilo o geolokaciji ili merama biometrijske identifikacije.
Pri svemu ovome se nameću i pitanja kako da korišćenje finansijskih usluga na digitalnom terenu ne bude previše komplikovana za korisnike, i kako korisnicima omogućiti globalni pristup njihovim sredstvima ili im omogućiti oslobađanje od odgovornosti ako do zloupotrebe ipak dođe. Stvar je mnogo složenija nego što bismo možda mislili.
Zbog boljeg upoznavanja sa tekućim trendovima u bezbednosti plaćanja, upravo će ova tema biti jedna od ključnih na drugom panelu konferencije „Finance Industry Trends 2023", koja će se održati u četvrtak, 30. marta, sa početkom zvaničnog dela programa u 10.30 u Jugoslovenskoj kinoteci, u Uzun Mirkovoj 1 u Beogradu.
Promo
Kako smo svesni da banke nisu same u ovom procesu, drugi panel će se takođe dotaći i tema finteka i drugih igrača koji su se uključili ili se uključuju u trku sa bankama.
Znamo da je digitalizacija proces koji se neće zaustaviti. Platne kartice polako ali sigurno preuzimaju primat nad gotovinom, i pitanje je do kada će "Cash is king" ostati istinita parola. Pomenuti trendovi, i naročito poslovanje i plaćanje preko interneta u igru su uveli i druge učesnike.
Banke, pored problema koji se tiču sigurnosti plaćanja, sada pred sobom imaju i novi izazov, a to su fintek kompanije. Ne samo da ove kompanije posluju u istoj sferi u kojoj to čine banke, već se pojedini učesnici na tržištu uključuju i na druga tržišta, kao što su, na primer, turizam ili osiguranje.
Još jedan od fenomena čije postojanje ne smemo smesti s uma je i blokčejn tehnologija i pojava kriptovaluta i ostalih vidova decentralizovanih finansija. Tako dolazimo do pitanja kako banke mogu da pariraju ovim uslugama u povoju. Upravo tu se vraćamo na teme kojima smo i počeli, a to su sigurnost plaćanja i poverenje.
Za razliku od finteka i valuta koje se zasnivaju na softveru otvorenog koda, banke imaju izrazito dugu tradiciju, a regulativa kojom se kontroliše njihovo poslovanje nije prisutna ništa kraće.
Drugim rečima, neophodno je neprestano nadograđivati odbrambene mehanizme finansijskih institucija kako bi se uvek ostalo jedan korak ispred kriminalaca, a banke su u tom polju aktivne mnogo duže od ostalih finansijskih institucija.
S druge strane, taj zadatak nije nimalo lak. Kako tehnologija nastavlja da zamenjuje tradicionalne finansijske usluge i proizvode, krađe podataka i sajber-napadi stvaraju za njih nove izazove, a situacija se menja iz dana u dan, zahtevajući odgovoran pristup.
Na pitanja o tome kako se banke snalaze u okolnostima koje se iznova menjaju i koje su prednosti tradicionalnih finansijskih institucija u odnosu na njihove mlađe parnjake (naročito u domenu bezbednosti) pokušaće da odgovore panelisti.
Konferenciju će svečano otvoriti Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije.
Govornici na konferenciji su:
- Darko Popović, predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa a.d. Beograd
- Vladimir Đorđević, generalni direktor kompanije Visa za jugoistočnu Evropu
- Vlastimir Vuković, predsednik Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke a.d. Beograd
- Miloš Zečević, izvršni direktor za upravljanje aktivom i pasivom, Erste Banka a.d. Novi Sad
- Iva Rogović Lekić, Vice President u kompaniji Marsh McLennan
- Tamara Perko, direktorka Hrvatske udruge banaka
- Nebojša Bjelotomić, generalni direktor, Incijativa „Digitalna Srbija”
- Andrej Knez, glavni analitičar Bloomberg Adrije
Na konferenciji će u dva panela predstavnici vodećih kompanija i asocijacija bankarskog i finansijskog sektora razgovarati o najvećim izazovima pred učesnicima na tržištu, ali i o najizglednijim scenarijima i načinima na koje će banke adaptirati svoje poslovanje u periodu pred nama.
Za postojeće Bloomberg Adria pretplatnike osiguran je određeni broj rezervisanih mesta. Ukoliko niste pretplatnik, svoje učešće možete potvrditi uz jednomesečnu pretplatu na Bloomberg Adria digitalno izdanje. Pozivamo sve zainteresovane da se prijave putem LINKA.
.webp){kind=icon}
