Kineski istraživači su uspešno testirali model sistema tehnologije koji bi jednog dana mogao bežično da prenosi solarnu energiju iz svemira na Zemlju.
Model elektrane na Univerzitetu Xidianu u provinciji Shaanxi hvata sunčevu svetlost visoko iznad zemlje i pretvara je u mikrotalasne zrake. Zatim se prenosi kroz vazduh do prijemne stanice na Zemlji, gde se može ponovo pretvoriti u električnu energiju. Dok model šalje energiju samo 55 metara kroz vazduh, istraživači se nadaju da bi se tehnologija jednog dana mogla proširiti da šalje energiju iz orbitalnih solarnih panela na Zemlju.
Istraživački tim koji stoji iza toga nedavno je sproveo testove pred ekipom spoljnih stručnjaka, koji su potvrdili njegov uspeh 5. juna, navodi se u saopštenju univerziteta.
Ovo ohrabruje da će solarne energije iz svemira eliminisati najveći nedostatak tehnologije čiste energije - nemogućnost rada u mraku - postavljanjem panela u orbitu gde mogu da izbegnu Zemljinu senku.
Kina nije jedina zemlja koja se bavi ovom tehnologijom. Istraživači sa Kalifornijskog instituta za tehnologiju pokrenuli su svemirski solarni program nakon granta od 100 miliona dolara 2013. Istraživači u Indiji, Rusiji, Velikoj Britaniji i Francuskoj takođe istražuju mogućnosti, a Japan je posebno napredovao u ovoj oblasti, navodi Xidian. Dok su pojedinačne komponente solarne tehnologije iz svemira već testirane, kineski istraživači su prvi koji su uspešno testirali model celog sistema, rekao je Xidian.
Bloomberg Mercury
Kineski ciljevi skladištenja hidroenergije možda postaju sve veći
Najveći kineski graditelj brana kaže da zemlja pokreće veću operaciju od prvobitno planirane za izgradnju skladišta hidroenergije kao dopuna obnovljivoj energiji.
Nacija će započeti izgradnju više od 200 crpnih hidrostanica sa kombinovanim kapacitetom od 270 gigavata do 2025. godine, rekao je Ding Yanzhang, predsednik Kineske kompanije Power Construction Corp. of China. Ova kompanija je najveći izvođač takvih projekata u zemlji, a izjava je izašla u časopisu "People’s Daily", koji vodi Komunistička partija Kine. To je više od kapaciteta svih elektrana u Japanu i bilo bi dovoljno da zadovolji oko 23 odsto potražnje Kine.
To bi takođe bilo ogromno povećanje u odnosu na ono što je Kina predložila pre samo tri meseca u svom petogodišnjem planu za energetski razvoj, kada su zvaničnici rekli da zemlja želi da ima 62 gigavata crpne hidroelektrane u pogonu i još 60 gigavata u izgradnji do 2025. godine.
PowerChina nije odmah odgovorila na pitanja, kao ni Nacionalna uprava za energetiku iz Pekinga.
Tehnologija hidroskladištenja datira više od jednog veka. Voda se pumpa u rezervoar uzbrdo, koristeći električnu energiju kada je potražnja mala, a zatim generiše energiju kada je to potrebno, puštajući gravitaciju da nosi vodu nizbrdo kroz turbine. Može se upariti sa kineskom brzorastućom flotom solarnih panela i vetroturbina za proizvodnju električne energije kada sunce ne sija i vetar ne duva.
Kina je u planovima za veliku izgradnju pumpne hidroelektrane najmanje od prošle godine. U avgustu je u nacrtu NEA dokumenta identifikovan potencijal za 680 gigavata crpnih hidroelektrana u zemlji i razmatrano je da se počne izgradnja od 180 gigavata do 2025. Konačna verzija plana objavljena u septembru smanjila je razmere na 120 gigavata kapaciteta koji rade do 2030. Ceo svet je imao 158 gigavata hidroakumulacije na kraju 2019. godine.
Kina takođe pojačava planove za uvođenje novijih oblika skladištenja energije kao što su baterije, a najveća mreža u zemlji kaže da se nada da će imati 100 gigavata takvog kapaciteta dostupnog do 2030. godine.
.webp){kind=icon}
