Plaćanje poreza na kripto i dalje može stvoriti zabunu

Kriptovalute se i dalje u Srbiji većinski posmatraju kao svojevrsna egzotika na finansijskom tržištu. Njihova velika volatilnost, manjak upućenosti građana u taj sektor i pompezni naslovi novinarskih tekstova jasni su uzroci takve percepcije.

Podsetimo, kriptovalute (ili virtuelne valute, kako ih naša regulativa zvanično imenuje) jedan su od dva vida digitalne imovine koje prepoznaje važeći zakon o digitalnoj imovini. Drugi su digitalni tokeni, o kojima se dosta govorilo proteklih nedelja, budući da je krajem maja odobreno izdavanje prvog takvog tokena u našoj zemlji. Jedno od pitanja koje se tada postavilo jeste kakav poreski tretman čeka one koji žele da ulože novac u tokene, o čemu je Bloomberg Adria već detaljno pisala.

Međutim, šta je sa već pomenutim kriptovalutama? Kako se oporezuju fizička, a kako pravna lica koja se služe bitcoinom, ethereumom, tetherom i drugim novčićima? Odgovor daje ovlašćeni računovođa i poreski savetnik specijalizovan za digitalnu imovinu Miloš Praštalo.

Fizička lica

Kao fizičko lice možete rudariti kriptovalute, trgovati njima (i potencijalno zaraditi od toga) ili ih naslediti.

U slučaju rudarenja, navodi naš sagovornik, postoje trenutno dva tumačenja, a još nema primera iz prakse (primera sa terena inspektora).

Jedno tumačenje kaže da se plaća porez na ostale prihode i doprinosi u slučaju rudarenja. Porez iznosi 20 odsto, a doprinosi kumulativno 36,05 odsto, pojašnjava Praštalo. "Po takvom tumačenju, rudarenje nikako nije isplativo u slučaju fizičkih lica zbog obaveze plaćanja velikih poreza", ocenjuje naš sagovornik. 

Prema drugom tumačenju u slučaju rudarenja, uopšte se ne smatra da je čovek uložio neki rad - već računar, to jest mašina samostalno obavlja rudarenje bez ikakvog rada čoveka.

"Po mom mišljenju, oba tumačenja su logična, ali dok ne budemo imali konkretan primer iz prakse ili - još bolje - konkretno mišljenje regulatora, do tada ćemo samo nagađati", kaže on.

Međutim, u Ministarstvu finansija su razrešili ovu dilemu. Porez na drugi prihod i doprinosi se ne plaćaju u ovom slučaju.

"Digitalna imovina stečena takozvanim rudarenjem, oporezuje se isključivo porezom na kapitalni dobitak po osnovu prihoda (kao pozitivne razlike između prodajne i nabavne cene) ostvarenog prometom uz naknadu tako stečene digitalne imovine", poručili su za Bloomberg Adriju.

Bloomberg

 

Dakle, ukoliko želite da zaradite od kriptovaluta, budite spremni da platite pomenuti porez na kapitalnu dobit. On se u tom slučaju plaća u iznosu od 15 odsto na dobit ostvarenu od prodaje kriptovaluta.

"Ako fizičko lice nema dokaz o nabavnoj vrednosti (od dana kada je kupio/uložio u digitalnu imovinu), u tom slučaju porez plaća na ceo iznos prodajne vrednosti (vrednost u dinarima koja mu je isplaćena na lični tekući račun banke prilikom prodaje kriptovaluta)", napominje Praštalo. Ako prenosite kriptovalute koje ste stekli rudarenjem, nabavnom cenom smatra se iznos troškova koje ste imali u sticanju ovih digitalnih novčića i koje možete da dokumentujete, istaklo je ministarstvo.

Uz to, postoji potencijalno oslobađanje od dažbina. Naime, kada prodajom kriptovaluta lice ostvari kapitalnu dobit, ali tu istu kapitalnu dobit uloži u, na primer, kapital neke firme - u tom slučaju se porez na kapitalnu dobit plaća sa 50 odsto oslobođenja (7,5 odsto).

Fizička lica prijavu podnose u roku od 120 dana od isteka kvartala u kojem su ostvarili dobit od prodaje digitalne imovine.

Treba imati u vidu da kada fizičko lice trguje između kriptovaluta (na primer, prebacivanjem iz bitcoina u ethereum), takođe je obveznik poreza na kapitalnu dobit. U tom slučaju radi se o zameni prava za pravo. Naime, ako postoji pravo na nekoj hartiji od vrednosti, ili pravo svojine na nečemu, ono se može menjati za drugo pravo svojine nečega.

Digitalna imovina je uređena i porezima na imovinu. U tom smislu, ako su poklonodavac i poklonoprimac fizička lica iz prvog naslednog reda, prenos kriptovaluta (kao uostalom i digitalnih tokena, kao drugog vida digitalne imovine) ne podleže porezu na imovinu.

Međutim, ako su poklonodavac i poklonoprimac lica iz drugog naslednog reda porez se plaća po stopi od 1,5 odsto, a ako su lica iz trećeg ili daljeg naslednog reda porez se plaća 2,5 odsto.

Pravna lica

Za početak, važno je napomenuti da, za razliku od fizičkih lica, svako pravno lice ili preduzetnik koji poseduje kriptovalute mora o tome izvestiti Narodnu banku Srbije. To važi za bilo koji slučaj sticanja virtuelnih valuta - i ako ih rudare, i ako kupe, i ako dobiju.

I dok se kod digitalnih tokena po pravilu plaća porez na dodatu vrednost (PDV), kod kriptovaluta to nije slučaj.

"Ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV za pravna lica i preduzetnike prilikom trgovine sa kriptovalutama, odnosno prilikom prodaje kriptovaluta, jer postoji oslobođenje po članu 25 Zakona o porezu na dodatu vrednost", objašnjava poreski savetnik.

Ovo na prvu loptu može zazvučati jako lepo, međutim, to povlači činjenicu da onda ne postoji ni mogućnost odbitka ulaznog PDV pri kupovini kriptovaluta, odnosno pri ulaganju u njih, kao ni pri rudarenju, koje se posmatra kao proizvodnja. Tako ne postoji pravo na odbitak PDV po osnovu troškova električne energije i ulaganja u mašine, jer prilikom prodaje postoji oslobođenje. Trošak rudarenja i dalje je priznat u potpunosti, ali jednostavno, ulazni PDV ne sme da se odbija.

Kada je u pitanju porez na kapitalnu dobit (ostvarenu od prodaje kriptovaluta), pravno lice/preduzetnik ga plaća u iznosu od 15 odsto. Postoje dva izuzetka kada se ovaj porez uopšte ne plaća, a to su:

• Ako obveznik ima dozvolu za pružanje usluga u vezi sa digitalnom imovinom (na primer, kripto-menjačnica);

• Ako prodajom digitalne imovine pravno lice (dakle, ne i preduzetnici) ostvari kapitalnu dobit, ali tu istu kapitalnu dobit uloži u kapital nekog drugog preduzeća. Ovde dolazi do velike uštede u porezu ako, na primer, matično pravno lice konstantno kapitalnu dobit ostvarenu od prodaje digitalne imovine prebacuje u kapital svog povezanog pravnog lica.

Pravna lica i preduzetnici prijavljuju kapitalnu dobit posle isteka kalendarske godine kada sprovode završni račun i podnose poresku prijavu poreza na dobit za prethodnu godinu.

"U tom momentu popunjavaju i poreski bilans i tada zavode i dobit ili gubitak od prodaje digitalne imovine i samim tim obračunavaju i porez", kaže Praštalo.