text size
Irski reditelj Ruairi Robinson uneo je dve rečenice teksta u aplikaciju i za manje od minuta dobio film koji je uzdrmao Holivud: Tom Cruise i Brad Pitt tuku se na krovu, sa zvukom, efektima i kinematografskim rezovima.
Cela operacija koštala ga je sedam centi. ByteDance, kineski vlasnik TikToka, lansirao je Seedance 2.0, alat koji za nekoliko sekundi generiše video-sadržaj sa zaštićenim filmskim likovima, bez ikakve naknade autorima.
Iza viralnog spektakla krije se jedno od najvažnijih pravnih i poslovnih pitanja ove decenije: ko je vlasnik kreativnog rada kada ga mašina može kopirati brže nego što ga autor može zaštititi.
Trka alata koju regulativa ne može da dostigne
Priča počinje pre Seedancea. Midjourney, američki alat za generisanje fotografija, bio je prvi na meti kada su Disney i Universal u junu 2025. podneli tužbu od 110 strana, tvrdeći da alat koristi milione zaštićenih dela bez naknade.
U septembru im se pridružio i Warner Bros., a zajedno traže zabranu rada servisa koji broji oko 20 miliona pretplatnika i godišnji prihod od 300 miliona dolara. Midjourney se brani argumentom da je treniranje modela na zaštićenom materijalu zakonito kao oblik slobodnog korišćenja (engl. fair use), isto kao što i čovek uči gledajući tuđa dela.
Dok se ti sporovi odvijaju u sudnicama, tehnologija je otišla korak dalje. Sora OpenAI-ja i Kling kineske kompanije Kuaishou doveli su generisanje videa na nov nivo, ali nijedan od njih nije izazvao reakciju kakvu je napravio Seedance 2.0.
Kompanija Resemble AI objavila je da je samo u prvih šest nedelja 2026. predstavljeno sedam aktivnih modela za generisanje videa od sedam različitih kompanija, a svaki donosi novu arhitekturu koju sistemi za detekciju moraju iznova da nauče.
Disney, Paramount i Warner Bros. su u jednom danu poslali pravna upozorenja, a Netflix je u pravnom pismu ByteDanceu, koje je objavio Variety, zapretio neposrednom tužbom i Seedance opisao kao "motor za pirateriju velikom brzinom". ByteDance ostaje van domašaja američkih sudova dok god posluje sa kineskih serverima.
Ključno pitanje nije etičko nego pravno. U junu 2025. američki sudija doneo je presudu u sporu grupe pisaca i kompanije Anthropic: treniranje na zaštićenim delima je legalno ako su dela pribavljena legalno, ali Anthropic je deo dela preuzeo ilegalno i isplatio 1,5 milijardi dolara odštete, što je najveća isplata u istoriji američkog autorskog prava. Slučajevi protiv Midjourneya i kineskih kompanija tek dolaze na red, a njihov ishod određuje pravila za celu industriju.
Disney je odabrao drugačiji put. Prema izveštaju Bloomberga, potpisao je trogodišnji licencni ugovor sa OpenAI-jem i uložio milijardu dolara, otvarajući više od 200 likova iz franšiza Marvel, Pixar i Star Wars za Sorin video-generator. Model je jasan: ko ne može da pobedi, pregovara o ceni.
SAD još uvek nema poseban zakon za autorska prava u eri veštačke inteligencije i oslanja se na sudske presude. EU je kroz Uredbu o veštačkoj inteligenciji (engl. AI Act) uvela obavezu transparentnosti o podacima za treniranje, što znači da kompanije moraju da obelodane koji su sadržaj koristile, ali ne i da za njega plate. Više o Uredbi o veštačkoj inteligenciji možete pronaći na Bloomberg Adria sekciji o edukaciji.
Produkcijska kuća iz Zagreba ili Beograda dobija studio vredan milione
Dok se Holivud bori sa tehnološkim kompanijama na sudovima, produkcijske kuće i agencije u regionu već koriste alate koji drastično smanjuju cenu produkcije. Generativni video-modeli omogućavaju da se reklamni spot koji je ranije zahtevao tim od deset ljudi, nekoliko dana snimanja i budžet od oko 50.000 evra napravi za jedan dan i nekoliko stotina evra.
Za male produkcije to praktično znači pristup digitalnom studiju kakav je do juče bio rezervisan za kompanije sa budžetima od stotina miliona dolara. Agencija sada može da ponudi klijentu nekoliko vizuelnih koncepata u roku od jednog dana, dok se scenografija, statisti ili specijalni efekti generišu softverski.
Upravo tu nastaje prilika za manje kreativne industrije poput onih u Srbiji ili Hrvatskoj. Ako je najveći trošak produkcije nekada bio studio, oprema i velika ekipa, generativna veštačka inteligencija taj trošak pretvara u softver i računar. To znači da mala produkcijska kuća iz regiona može konkurisati međunarodnim projektima na tržištu digitalnog oglašavanja, animacije ili video-sadržaja.
Ali isti alati otvaraju i pitanje autorskih prava. Produkcijske kuće, fotografske agencije i muzičari iz regiona nisu deo pregovora između Holivuda i tehnoloških kompanija, dok njihov sadržaj koji cirkuliše internetom može postati baza za treniranje modela. Bez resursa za sudske sporove, nalaze se u slabijoj poziciji od velikih studija koji mogu da pregovaraju o licencama.
.webp){kind=icon}
