U AI infrastrukturu do 2050. biće uloženo 32 biliona dolara, procenjuje PwC

Globalna ulaganja u data centre trebalo bi da dostignu 31,6 biliona dolara do 2050. godine, kako bi se zadovoljila sve veća svetska potražnja za veštačkom inteligencijom. To predstavlja investicioni bum bez presedana, navodi PricewaterhouseCoopers LLP.

 

Ulaganja u data centre mogla bi da dostignu čak 50 biliona dolara u narednih 25 godina ukoliko usvajanje veštačke inteligencije bude brže nego što PwC predviđa u svom "prvobitnom scenariju". To bi nadmašilo projekte poput izgradnje železnice, razvoja interneta i elektrifikacije, navodi se u izveštaju kompanije objavljenom u sredu. Za poređenje, bruto domaći proizvod SAD iznosi oko 30 biliona dolara.

Kako potrošači, kompanije i vlade sve više koriste veštačku inteligenciju, tehnološki giganti poput Microsoft Corp. i Amazon.com Inc, ali i manji operateri data centara, ubrzano grade nova računarska postrojenja širom sveta. Najveći deo ulaganja biće usmeren na opremu koja se nalazi unutar data centara, odnosno hardver kompanija poput Nvidia Corp., globalnog lidera u proizvodnji čipova za AI.

Tehnološka industrija pokušava da ublaži sve snažniji otpor prema data centrima, koji preti da uspori njihovu izgradnju. Najmanje 75 projekata, ukupne vrednosti oko 130 milijardi dolara, blokirano je ili odloženo zbog protivljenja lokalnog stanovništva tokom prva tri meseca ove godine, prema podacima istraživačke grupe Data Center Watch. Protivnici projekata ukazuju na zabrinutost zbog uticaja na životnu sredinu, potrošnje resursa, ali i šireg pitanja kako bi veštačka inteligencija mogla da promeni tržište rada i društvo.

SAD će privući gotovo polovinu projektovanih ulaganja u data centre, odnosno 15,1 bilion dolara, navodi PwC. Slede Azijsko-pacifički region sa 8,2 biliona dolara, Evropa sa 5,6 biliona, Bliski istok sa 1,1 bilionom i Afrika sa 255 milijardi dolara kumulativnih kapitalnih ulaganja, prema prvom PwC-ovom Globalnom pregledu data centara.

Ulaganja će nastaviti da rastu sve do sredine veka, jer će grafički procesori, serveri, sistemi za skladištenje podataka, mrežna oprema i drugi hardver zahtevati redovnu zamenu. Najveći deo ulaganja neće odlaziti na zemljište i izgradnju objekata, već na stalne nadogradnje čipova, odnosno povećanje računarske snage. To se razlikuje od tradicionalnih ciklusa kapitalnih ulaganja, poput prethodnih generacija proizvodnje memorijskih čipova ili globalne izgradnje optičke internet mreže, gde je najveći deo ulaganja bio koncentrisan na početku projekta, sa troškovima i rizicima.

"Železnice. Elektrifikacija. Internet. Za svaki od tih projekata bile su potrebne ogromne količine kapitala i svaki je obeležio jednu epohu", naveli su istraživači u izveštaju. "Ciklus ulaganja u AI infrastrukturu koji je sada u toku nadmašuje sva tri. Ovaj ciklus se obnavlja svakih četiri do šest godina i nema naznaka da će se završiti."

Godišnja globalna ulaganja u data centre porašće sa oko 800 milijardi dolara ove godine na 1,1 bilion dolara 2030. godine i 1,8 biliona dolara 2050. godine, prognozira PwC. Kina i Indija biće glavni pokretači dodatne potražnje, zahvaljujući velikom broju stanovnika, brzorastućim digitalnim ekonomijama i velikom prostoru za primenu veštačke inteligencije u poslovanju i svakodnevnom životu potrošača.

PwC je angažovao Oxford Economics Ltd. da napravi model kapitalnih ulaganja u data centre. Izveštaj obuhvata 46 zemalja i teritorija, kao i pet regiona, koji zajedno predstavljaju najveći deo svetske ekonomske aktivnosti i ulaganja u digitalnu infrastrukturu.

Iako je globalna potražnja snažna, faktori poput dostupnosti električne energije, zahteva u vezi sa suverenošću podataka i protoka poluprovodnika odrediće koji će regioni privući najveći deo ulaganja, navodi PwC. Dostupnost električne energije biće najvažniji faktor koji će određivati gde će se ulagati u AI infrastrukturu.

Zapravo, veliki deo prognoze zavisi od toga koliko brzo može da se obezbedi pouzdano snabdevanje data centara električnom energijom, navodi se u izveštaju. Pristupačna, pouzdana i sve manje ugljenično intenzivna električna energija u velikim količinama predstavlja najteži uslov za mnoge zemlje i tržišta.

Iako projekcija istraživača polazi od pretpostavke relativno otvorenog trgovinskog sistema, u kojem se čipovi slobodno kreću preko granica, poremećaji u lancima snabdevanja poluprovodnicima mogli bi da smanje globalna ulaganja za gotovo 20 odsto, navodi se u izveštaju. Istovremeno, sve snažniji trend ka tehnološkom suverenitetu mogao bi da promeni raspodelu globalnih ulaganja, ali ne i njihov ukupan obim.

"Pitanje vredno 31,6 biliona dolara nije da li kapital postoji. Postoji", naveli su istraživači. "Nije pitanje ni da li je potražnja stvarna. Jeste. Pitanje je koji su regioni, operateri i institucije u poziciji da privuku ta ulaganja, a koji nisu."