Kontroverzna obnova Budimskog dvorca: očuvanje istorije ili podvala

Zahvaljujući američkom predsedniku Donaldu Trumpu, arhitektura istorijskog preporoda ponovo je dospela u vesti ove godine. U januaru je potpisao izvršnu naredbu kojom se zahteva da sve nove savezne zgrade u svom dizajnu poštuju "tradicionalno i klasično arhitektonsko nasleđe" - odražavajući širi desničarski trend povezivanja revivalističke arhitekture s konzervativnim vrednostima.

Ova težnja ka "novim-starim" zgradama globalna je pojava: u Drezdenu, u Nemačkoj, čitavi delovi istorijskog centra grada obnovljeni su tako da podsećaju na izgled grada pre Drugog svetskog rata - projekat koji se ponavlja širom Nemačke, Rusije i Francuske. Često ovakve inicijative promovišu i mejnstrim desničarske partije poput nemačkog CDU, kao i kulturna agitacija s ekstremne desnice.

Najpoznatiji primer ovog fenomena odvija se u mađarskoj prestonici Budimpešti, gde vlada premijera Viktora Orbana rekonstruiše Budimski dvorac - kompleks raskošnih palata i zgrada iz 19. veka na utvrđenom brdu s pogledom na grad. Projekat, prvobitno procenjen na 590 miliona dolara, a verovatno mnogo skuplji, predstavljen je kao obnova sjaja tog područja. Kritičari, međutim, ističu da je preuređenje - poznato kao Nacionalni Hauszmann program - sve samo ne istorijski verno.

Pogled na Budim, sa dvorcem i Crkvom Svetog Mateja, koja se smatra jednom od najunikatnijih u Evropi. Foto: Depositphotos

 

Umesto toga, rekonstruisane zgrade su moderne betonske konstrukcije oblikovane prema ukusu Orbanove autoritarno nastrojene vlade, dok su nekada javni prostori pretvoreni u ministarstva. I dok projekat navodno slavi nasleđe Budima, stvarna preostala arhitektura Pešte - bliznakinje preko reke, koja čini veći deo Budimpešte - suočava se s propadanjem, rušenjem i prenamenom.

Sa starim, na novo

Budimski dvorac je prvi put počeo da se gradi u 12. veku, kao odgovor na mongolske invazije, a današnje preostale građevine uglavnom potiču iz 18. i 19. veka. Verzija dvorca koju sadašnji projekat nastoji da oživi sama je rezultat velike rekonstrukcije i preuređenja sprovedenog između 1890. i 1912. godine, koje je vodio arhitekta Alajos Hauszmann, s ciljem da kompleksu podari kraljevski izgled dostojan statusa Budimpešte nakon 1867. godine, kada je, zajedno s Bečom, postala nova prestonica Austrougarske.

Smešten na litici s pogledom na Dunav, dvorac je oštećen tokom Drugog svetskog rata, a potom dodatno izmenjen rušenjima u doba komunizma. Četvrt je 1987. UNESCO proglasio svetskom baštinom.

 

Unutrašnjost Budimskog dvorca noću. Foto: Depositphotos

 

Trenutni program rekonstrukcije pokrenut je 2019. godine. U promotivnom materijalu Hauszmann programa navodi se da će se "poput uspavane lepotice, Budimski dvorac probuditi iz sna". Planovima se predviđa obnova više od desetak građevina, od palata do monumentalnih stepeništa i bedema, delimično na osnovu autentičnih ostataka, a delimično kroz potpuno izmišljene rekonstrukcije izgubljenog.

Same zgrade su u suštini betonske školjke obložene slojem dekoracije u historicističkom stilu, čiji izgled često primetno odudara od originala koje kopiraju. Na primer, obnovljena Kraljevska komanda odbrane sada ima kupolu koja stoji na višem i širem postolju nego ranije, dok je sam obim zgrade prepolovljen, verovatno kako bi se smanjile prepreke u panoramskom pogledu iz Orbanove kancelarije u bivšem manastiru iza nje. Na drugim mestima, novi zidani bedemi prekrivaju preostale srednjovekovne utvrde.

Šta kažu stručnjaci

Projekte poput ovih kritikovala je nagrađivana arhitektkinja i profesorka Zsófia Csomay, koja u penziji može slobodnije da govori nego kolege zabrinute za svoju egzistenciju. "To je očigledna laž", kaže ona o celom projektu. "Odluke se donose u tajnosti. Osim što je politički, projekat je i csicsa - kič."

Penjući se od svoje kuće u podnožju Dvorca ka Orbanovim grandioznim gradilištima, Csomay pokazuje na masu koja raste u obliku palate nadvojvode Josepha, čija betonska konstrukcija još nije potpuno obložena kamenom. "To je opereta. Kuća je veća od planine", kaže. "Nažalost, većini se to sviđa."

Bronzana konjanička statua kralja Stefana ispred Crkve Svetog Mateja. Foto: Depositphotos

Csomay vidi Hauszmann program kao otimanje prostora: ministarstva koja su nekada bila blizu mađarskog parlamenta već su premeštena u bivšu kraljevsku citadelu, zatvarajući slavne javne vidikovce. "Život dvorca će se potpuno promeniti", kaže ona. "Nekada je to bilo kulturno središte sa starim kućama, malim restoranima i barovima. Sada će biti centar moći."

Međunarodni posmatrači takođe su izrazili zabrinutost: UNESCO je više puta kritikovao radove na Dvorskom brdu i stanje baštine u prestonici uopšte, dok je Icomos, savetodavno telo za očuvanje i zaštitu koje savetuje UNESCO, ovog leta dao negativan izveštaj o trenutnom stanju lokacije.

Rekonstruisana Kraljevska komanda odbrane na Dvorskom brdu se obnavlja sa višom kupolom i znatno manjom masom: Foto Robert Bevan/Bloomberg

Do sada, brige UNESCO-a nisu izazvale promenu kursa Orbanove vlade. Kao dodatni potez Orban je ugasio Nacionalni zavod za kulturnu baštinu (KÖH), zadužen za zaštitu mađarskog graditeljskog nasleđa. Njegove kancelarije čekaju prenamenu u hotel.

Pro i kontra

Tamás Fejérdy, mađarski arhitekta i visoki član Icomosa, koji je za Bloomberg govorio u ličnom svojstvu, ipak je branio projekat. On pravi razliku između davno izgubljenih zgrada i onih uništenih u skorije vreme. "Veoma sam protiv rekonstrukcije utvrđenja uništenih pre mnogo vekova", kaže. "Ali postoji razlika između savremenih ruševina i istorijskih ruševina."

Neke zgrade koje se sada rekonstruišu još su postojale, u oštećenom obliku, tokom njegovog detinjstva. Nove građevine, kaže on, jesu "ponovne izgradnje" zasnovane na detaljnom znanju o originalima, koristeći savremene materijale koji su "autentični za naše vreme".

Šta je sa Peštom

Dok mađarska vlada obnavlja davno nestale zgrade na Dvorskom brdu, preostala baština u gradu je u opasnosti. Preko reke, u Pešti, komercijalnom srcu grada, neke zapuštenije četvrti kriju obnovljene strukture pored grandioznih, propalih građevina koje bi bile ponos drugih gradova.

Na centralnom Trgu Deák Ferenc, na primer, uzdiže se veličanstveni oker eklekticizam palate Anker, izgrađene 1907. godine za osiguravajuće društvo. Ona propada, iako se nalazi u istoj zoni zaštićene svetske baštine kao i dvorac, koja se nastavlja s obe strane Andrássy avenije. U obližnjim ulicama, obnovljene sinagoge stoje pored oronulih stambenih zgrada - mnoge u karakterističnom mađarsko-secesijskom stilu art nouveau, čiji narodni motivi čine arhitekturu istinski i posebno mađarskom.

Palata Anker je i dalje u stanju propadanja. Foto: Robert Bevan/Bloomberg

Nedostatak zvanične akcije znači da su obnove sporadične. Kako je istakla istoričarka umetnosti Gabriella Uhl, u područjima poput nekadašnje jevrejske četvrti u VII okrugu, renovirani prizmeni lokali u kojima se turistima prodaju gulaš i odžak kolači (Kürtőskalács - slatko pecivo u obliku dimnjaka, posut cimetom) često se nalaze u zgradama čiji gornji spratovi propadaju ili se potpuno preuređuju. Ovaj "raspad" postao je perverzni turistički mamac u vidu "ruin barova", čija je estetika oljuštenog maltera i grafita epicentar momačkih večeri. Čak i obnovljene zgrade često su "zakrpljene" lakim materijalima poput gipsanih ploča umesto pravog maltera.

 

Jedna od mnogih pekara u Budimpešti koje nude dimnjak kolače. Foto: Depositphotos

Uhl objašnjava da deo problema potiče iz korupcije, deo iz kompleksnih vlasničkih pitanja i trauma iz mađarske prošlosti. Nakon Holokausta, koji je devastirao mađarsku jevrejsku populaciju, seljaci iz unutrašnjosti dovođeni su da obnove prestonicu, mnogi bez iskustva života u stanovima. U postkomunističkom periodu, tržište nekretnina otvoreno je za strana ulaganja i privatizaciju, a restitucija i špekulacije počele su da potiskuju te zajednice.

"Prava restauracija nikada nije sprovedena", kaže Uhl. "Tokom socijalizma postojale su specijalizovane institucije i regulative, ali kada je Orban došao na vlast, zatvorio je institucije i raspršio osoblje po drugim ministarstvima." Nove građevinske regulative uklonile su sve suštinske reference na baštinu. "Postoje tople reči, ali u stvarnosti ne postoji ništa o tome kako se odnositi prema kulturnoj baštini."

Prizor iz 'ruin bara' u srcu Pešte. Foto: Depositphotos

Bilo je pokušaja da se obnovi zaštita - posebno osnivanje udruženja ÓVÁS 2007. godine - ali se ono uglavnom smatra neefikasnim. Ograničenja visine novih zgrada su prekršena, što se vidi u 28-spratnom neboderu Normana Fostera za naftnu i gasnu kompaniju MOL, dok je 22 hektara nekadašnjeg radničkog kvarta u južnoj Pešti srušeno kako bi se izgradio tržni centar i stambeni kompleks Corvin Setany, čija je poslednja zgrada završena 2022. "Sve je gore", kaže Uhl. "Ljudi žele novac. Nema plana. Nikoga nije briga za stanje zgrada."

Na nekim mestima žalili su se i da rušenja radi novih projekata nisu sprovedena bezbedno, s mogućim oslobađanjem azbesta. Takođe, na uglu Ulice muzeja gradi se veliki pravoslavni "centar za dijalog", gde su obnovljene zgrade spojene s novim krilom u imitaciji palazzo stila 19. veka. U zemlji gde samo 0,1 odsto stanovništva čine pravoslavci, potencijalna zajednica je gotovo nepostojeća. "Ko će koristiti ovu zgradu?" pita se Uhl. "Putin?"

Nova stara Evropa

Preuređenje Budimskog dvorca odražava posebno entuzijastičnu posvećenost mađarske vlade ideji povezivanja tradicionalnog dizajna s nacionalističkom politikom.

U Ujedinjenom Kraljevstvu, spajanje uskog koncepta "lepote" s konzervativnom agendom promovisao je filozof i društveni kritičar Sir Roger Scruton, koji je 2018. predsedavao uticajnoj arhitektonskoj komisiji koju su formirali torijevci kako bi promovisala kulturnu agendu. Komisija "Building Better, Building Beautiful" ostvarila je i kraljevsku podršku i određeni uticaj, iako je nova laburistička administracija izbacila reč beauty iz nacionalne politike planiranja. Scrutonove ideje pomogle su da se oblikuje svojevrsni model i za Mađarsku: Orban mu je dodelio mađarski Orden zasluga za njegov rad na promociji evropske "hrišćanske civilizacije" (a njegovo ime nosi i mini-lanac Scruton kafića).

 

Barokna vrata na istorijskoj zgradi iz 18. veka u Budimu. Foto: Depositphotos

Postoje presedani za ovakve projekte, uključujući rekonstrukciju Starog grada Varšave nakon nacističkog kulturnog genocida tokom Drugog svetskog rata. Sam Icomos to priznaje, usvojivši 2018. tzv. Varšavsku preporuku, koja prepoznaje "legitimne težnje pogođenih zajednica da prevaziđu traumu sukoba, rata i katastrofa kroz rekonstrukciju... kao način reafirmacije identiteta."

Ali postoji opasna strana ovako kasne rekonstrukcije ako ona omogućava prikrivanje fizičkih dokaza istorije u političke svrhe. Varšavska preporuka nikada nije bila zamišljena da nadjača Povelju iz Venecije iz 1964, koju je podržao UNESCO, a koja je dugo bila vodič za najbolju praksu u očuvanju i naglašava da "restauracija ne sme falsifikovati umetničke ili istorijske dokaze".  Podizanje nestalih zgrada iz temelja predstavlja najveće moguće odstupanje od takvih pravila.

Rezultat ovih promena u Budimskom dvorcu jeste oblik "heritage Disneylanda", gde turisti čak i ne shvataju da ono što gledaju nije istinski staro. "To me nervira", kaže Gabriella Uhl. "Ovako se konstruiše lažna istorija i identitet."

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar