.webp){kind=icon}
Video priložen u nastavku istražuje ovo pitanje, pružajući uvid u uslove rada, kreativne doprinose indijskih firmi koje sarađuju sa velikim modnim kućama i trenutno stanje regulative.
U junu je Evropski parlament doneo nove propise o dubinskim analizama koji omogućavaju podnošenje tužbi protiv velikih kompanija iz tekstilnog sektora, uz moguće kazne, ukoliko ne uspeju identifikovati i rešiti povrede ljudskih prava i degradaciju životne sredine u svojim lancima snabdevanja. Iako se sve više brendova okreće Indiji kao potencijalnoj bazi za proizvodnju, radnici koji se nalaze na samom dnu lanca snabdevanja i dalje rade u lošim uslovima, često spavajući na fabričkim podovima kako bi završili zadatke za koje su nedovoljno plaćeni.
Liv Simpliciano, menadžer za istraživanje i standarde u organizaciji Fashion Revolution iz Londona, ističe da je "cilj transparentnosti u lancu snabdevanja zaštita najugroženijih".
Diorova revija u Mumbaju, koja je bila prva revija luksuznog brenda koja je predstavila novu kolekciju u Indiji, privukla je pažnju mnogih zaljubljenika u modu. Ovaj događaj je bio prilika za Dior da preuzme kontrolu nad narativom o svom indijskom lancu snabdevanja.
U promotivnom dokumentarcu o stvaranju revije, Dior je otkrio deo pozadine ove saradnje. Poseban segment dokumentarca vodi gledaoce u radionice na jugu Indije, gde se tkanine ručno izrađuju na razboju. Istaknuta je saradnja Marie Grazia Chiuri, kreativne direktorke Diora za žensku odeću, sa radionicama Chanakya. Kroz ovu saradnju, više od 1.000 žena je dobilo priliku za zapošljavanje ili osnivanje svojih radionica.
Međutim, Maximiliano Modesti, osnivač Les Ateliers 2M, indijske firme koja proizvodi za luksuzne konglomerate, ističe da, i pored činjenice da se, recimo, 70 odsto veza proizvodi ručno u Indiji, luksuzne kuće i dalje oklevaju da jasno označe proizvode kao "Made in India", iako ih na to obavezuju zakoni.
Zašto veza između te zemlje i zapadnih luksuznih brendova i dalje ostaje obavijena tajnom, saznajte u videu.
