Teret potopljenog broda na dnu Jadrana i danas nosi težinu

Mletački trgovački brod sa raznovrsnom skupocenom robom za trgovinu po lukama Mediterana, potopio se 1583. godine u Pašmanskom kanalu, kod ostrvceta Gnalić udaljenog nekoliko milja južnije od Biograda.

Blago neprocenjive vrednosti bilo je skriveno na dnu mora, gotovo puna četiri veka, a različite ljudske sudbine vezane uz brod Gagliana Grossa, koji se, pretpostavlja se, kretao uobičajenom pomorskom trgovačkom rutom od Venecije do Carigrada, i danas izazivaju pažnju kako arheologa i istoričara, tako i medija.

Šezdesetih godina prošlog veka kapetan Miljenko Barić iz Zadra sa intuicijom iskusnog ronioca i svešću odgovornog čuvara mora i priobalja, otkrio je potonuli brod. Njegovom dolasku na lokalitet, međutim, prethodili su pohodi podmorskih pljačkaša.

“Naime, ovaj lokalitet godinama je sistemski pljačkan", kaže Miljenko Barić. "U pitanju je bila organizovana grupa kolekcionara iz velikih evropskih centara koji su raznim kanalima dolazili do blaga iz napuštenih brodova u vodama Jadrana šesdesetih godina prošlog veka. Ovoga puta, u pitanju su bili pljačkaši iz Belgije, koji su kasnije uz organizovanu intervenciju Interpola i lokalne policije privedeni i kasnije osuđeni. U kući u kojoj su pothranjivali vredne predmete sa broda otkriveno je blago u vrednosti koja se tada sigurno mogla meriti stotinama hiljada maraka, ako ne i više. Ja sam najpre izvadio sa mojom posadom jedan top i to je odneseno u Zadar. Prijavili smo šta smo pronašli nadležnima. Jednog dana sam primetio dva gumenjaka kako idu putem lokaliteta. Slutio sam da se radi o pljačkašima. Znao sam da iako u vremenskoj prednosti u odnosu na nas, mogu izdržati dvadesetak minuta pod morem na toj dubini. Dok sam se približio, već su stavili jedan top na tri podvodna padobrana. Kada su došli na nekih deset metara dubine, samo su presekli jedan padobran i taj top je ispušten. Bilo ih je šestorica. Oni su zapravo već danima ronili i pakovali sanduke za put. Ja sam sačuvao i doneo alat koji sam našao sa kojim su radili. To je sve bio vredni dokaz na sudu."  

Od te 1967. godine sprovedeno je više stručnih hidroarheoloških istraživanja koja su dala mnoštvo predmeta neprocenjive vrednosti. Deo predmeta po vrstama, njih oko 950, izloženo je u stalnoj muzejskoj postavci Zavičajnog muzeja Biograd na Moru, u zbirci "Teret potopljenog broda iz 16. stoljeća". Zbirka je od svog osnivanja 1970. pa do danas doživela više dopuna novim predmetima kako su pristizali s konzervacije. 

Značajno je istaknuti da su neki od predmeta: medene folije, kositrene šipke, cinober, olovni karbonat i poeca damasta, apsolutni unikati. 

Barba Miljenko kaže da nije siguran da su svi predmeti koje je svojim rukama izvadio sa broda, našli svoje utočište u Muzeju i drugim zvaničnim ustanovama gde mogu biti svedoci ovoga važnog perioda evropske istorije. Upravo zato, navodi on, nikada nije želeo da ode u Muzej i vidi postavku. Sve do ovog leta i prilike da sada, u devetoj deceniji života, kaže svoju stranu priče u ekskluzivnom intervjuu za Bloomberg Adriju. 

Bloombreg Adria

“Nijedan čovek nije ostrvo, sasvim sam za sebe; svaki je čovek deo Kontinenta, deo Zemlje; ako more odnese grudu zemlje – Evrope je manje, kao da je odnelo kakav rt, posed tvog prijatelja ili tvoj vlastiti, kazao je Hemingvej u "Za kim zvono zvoni" a naš sagovornik time objašnjava svoj životni moto i želju da sunarodnicima i svojoj zemlji sačuva ono što je deo kulturnog i nacionalnog blaga. Njegovo razočaranje je pak time bilo veće kada je svedočio tih godina da nisu svi bili istog stava. "Nepoznanica o konačnoj adresi nekih predmeta višedecenijska je enigma, kojom sam radi mira u duši odavno prestao da se bavim. Za neke predmete sam znao da su odneti na konzervaciju, pa onda planirani za muzej, ali mnogim se amforama i predmetima od bronze zauvek gubi trag… Ja koji sam mnogo predmeta već izronio, mogao sam slobodno pokupiti šta sam želeo, takav je bio odnos prema tom blagu. Ko pre devojci, njemu devojka. Zato nisam nikada mogao kročiti u Muzej. Sada sam postavku video prvi put", iskren je barba Miljenko. 

Bloombreg Adria

U pres-službi Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Hrvatske kažu da u vezi predmeta pronađenih na brodu Gagliana Grossa '60-ih godina nemaju nikakvih saznanja i objašnjavaju da poslednji zabeleženi slučaj povrata hrvatskih kulturnih dobara, nezakonito iznesenih i otuđenih devastacijom hidrolokaliteta iz Republike Hrvatske tokom 2006/2007, datira iz 2017. godine. 

Tada je iz Italije u Republiku Hrvatsku vraćeno ukupno 19 predmeta za držanje i posluživanje hrane i pića, a koji potiču sa olupine austrougarskog putničkog parobroda Baron Gautsch, koji se nakon potapanja 1914. nalazi zapadno od ostrva Brioni. Navedeni brod je zaštićen i upisan u Registar kulturnih dobara RH kao jedno od najvrednijih nalazišta u hrvatskom podmorju. 

Predmeti se trajno čuvaju u Povijesnom i pomorskom muzeju Istre u Puli, a na čiju inicijativu je na temelju Direktive EU 2014/60 o povratu predmeta kulturne baštine nezakonito iznesenih s teritorija države članice, Ministarstvo kulture i medija Republike Hrvatske 2016. godine pokrenulo postupak povratka navedenih predmeta. 

Predmeti sa broda kao važni svedoci epohe 

Gvozdena škrinja najintrigantniji je predmet iz tereta potopljenog broda, svedoči Barić, jer su svi verovali da su u njoj najvredniji dragulji, pa je samim tim i apetit bio veći. Međutim, kaže da kada su uspeli da je otvore, u njoj su bili tekstilni predmeti: bala - peča svilenog damasta od 54 metara, tri duge bele košulje i osam vunenih kapa. Svi tekstilni predmeti očišćeni su i konzervisani u firmi ABBEGO u Riggesburgu kod Berna, navodi se na zvaničnoj stranici Zavičajnog muzeja Biograd na moru.  

Od ostalih predmeta koji su nađeni većina ih je oprema i inventar broda: dva velika sidra, devet bronzanih topova, nekoliko topovskih kugli.  

Bloombreg Adria

Od gotovih proizvoda najbrojniji su stakleni luksuzni predmeti: čaše, boce, vrčevi, zdelice, prozorsko staklo okruglo i levano, te mala okrugla i četvrtasta ogledala. Prema finoći i kvalitetu izrade utvrđeno je da staklo potiče iz jedne od venecijanskih radionica u Muranu. Posebna grupa su predmeti od kobaltnog stakla i stakla tamnosmeđe boje i sitne staklene perle u velikim količinama, različitih boja i veličina.

Svećnjaci su na drugom mestu po brojnosti i po lepoti. Pronađene su dve vrste: zidni i plafonski - viseći. Za razliku od staklenih predmeta, izrađeni su na severu Evrope, najverojatnije u Lubeku. Pri vrhu plafonskog svećnjaka nalazi se dekorativni element s prikazom dvoglavog okrunjenog orla. Smatra se da je dvoglavi orao preuzet s habzburškog grba. Svećnjaci su se transportovali rastavljeni i sortirani po delovima. Komadno su nađena 602 dela svećnjaka od kojih bi se moglo sastaviti osam lustera i šezdeset zidnih svećnjaka, navodi se u prezentaciji Muzeja.  

Od keramičkih predmeta nađene su tri vrste: jednostavno kuhinjsko posuđe, oslikana majolika i gravirana keramika. Osim navedenih predmeta, teretu trgovačkog broda pripadali su mnogobrojni predmeti za svakodnevnu upotrebu: naprsci, šivaće igle, pribadače, britve, naočare za vid, makaze, razne vrste praporaca, dve precizne vage.

Sirovine i polufabrikati čine najveći deo tereta po težini i broju. Dominiraju mesingani predmeti u tri oblika, zatim kositrene šipke (izvađeno ih je preko 1000 kilograma), 10 kugli cinobera (teških preko 1000 kilograma) i olovni karbonat - belilo, takođe u velikim količinama. Godine 1972. prvi je put pronađen beli lim u obliku pravougaonih tankih ploča. To je, u stvari, pokositreni čelični lim, vrlo otporan na koroziju. Proizvodio se u Češkoj i Saksoniji, a upotrebljavao u proizvodnji ogledala.

Bloombreg Adria

Ronenje barba Miljenka pored akcije spasavanja blaga napuštenog broda i ukusne ribe, donelo mu je i druga vredna životna iskustva vredna pamćenja: "Kada ste rođeni na moru, ceo život je more, a ronjenje samo jedan od načina, za mene, doduše, značajan, da se sa morem saživite. Negde oko ovog perioda kada se desilo otkrivanje broda, angažovala me je italijanska filmska produkcija sa rediteljem Francom Rossijem na čelu, da izvedem zahtevne scene ronjena u TV seriji "Odisej" u kojem su glumile zvezde poput Irene Papas, Bekima Fehmiua, Barbare Bach. Za potrebe snimanja filma "Bitka za radar" o istorijskoj bitki za Britaniju (jul-oktobar 1940), čija pobeda mnogo duguje tehnološkoj inovaciji razvoja sistema radarskih stanica nastalih pre Drugog svetskog rata po pokroviteljstvom Vlade Velike Britanije, dovedeni su italijanski ronioci. Nisu mogli izvesti zahtevnu scenu pa su onda opet mene pozvali. Za nekoliko dana snimanja zaradio sam godišnju platu i počeo štedeti za prvu kuću", priseća se sa osmehom barba Miljenko.  

I dok se žuri da se iz Muzeja vrati kući jer je već vreme ručka, pitam ga koji je plan za dalje. Odgovor je, naslućujete: "Pa, zna se - u ribarenje!"

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar