Svakako se u 2050. godini može očekivati da će naš životni prostor postati "pametan" i još efikasniji i udobniji zahvaljujući integraciji tehnologije. Tridesetak godina od danas – živećemo u domu u kome su kontrolni sistemi i pametni uređaji automatizovani, kontrolišu različite aspekte domaćinstva, uključujući osvetljenje, grejanje/ hlađenje, bezbednost, kućne aparate, ali i našu zabavu, hobije i zdravlje. Ovakvo nešto danas nije teško zamisliti.
Godine 2050, održivost i fleksibilnost će biti ključni faktori u dizajnu budućih domova. Smart sistemi, iako su trenutno retki, postaće standard u stambenoj izgradnji, kazao je Sami Drino, arhitekta u Studio Doxat. „Savršen spoj je kombinacija veštačke inteligencije i arhitektonskog minimalizma.” Minimalistički pristup karakteriše jednostavnost, čista forma, minimalna upotreba elemenata i naglasak na funkcionalnosti. Prema njegovim nadanjima, ljudi će postepeno u sve većem broju naginjati ovom stilu, posebno ako se ima u vidu svakodnevno vizuelno opterećenje - vizuelni detoks će biti sve češća tema.
Depositphotos
Opširnije
Radni dan 2050: sastanci u metaverzumu
U narednim decenijama, tehnologija će dosta promeniti način na koji radimo.
17.07.2023
Mobilnost 2050: brzo, jeftino, bez sopstvenog auta
Do 2050. godine stručnjaci predviđaju ogromne promene u mobilnosti.
15.07.2023
Striming ratovi u regionu: borba za jezik i pretraživanje sadržaja
Kako se pružaoci striming sadržaja bore za svoje gledaoce?
13.07.2023
Čak i IT-jevci strahuju za svoja radna mesta
Pogled na to ko je nezaposlen, ko treba da bude zabrinut i ko vredi više nego ikad.
05.07.2023
"Implementacija veštačke inteligencije u stambenoj izgradnji desiće se u oblasti energetske efikasnosti. U vremenu kada je život sve skuplji i kada se resursi iscrpljuju velikom brzinom, ovo je najvažniji korak", objašnjava Drino. U ovom slučaju će i arhitekte pomoću veštačke inteligencije uložiti manje truda u crtanje. Napredne tehnologije – kao što su generisanje planova i evolucioni algoritmi – mogu drastično da promene proces planiranja izgradnje modernog doma.
Danas već imamo pametne frižidere, a u budućnosti, kada ostanemo bez hrane, on će poslati porudžbinu u prodavnicu i dostaviti nam je u naš dom, kao primer razvoja tehnologije u domaćinstvu je naveo Zenel Batagelj, entuzijasta savremene tehnologije i direktor kompanije Valicon.
Najveće korišćenje smart tehnologije u budućnosti upoređuje arhitekta Drino sa filmom "Iron Man" i njegovim AI programom J.A.R.V.I.S. – koji prožima sve uređaje svog vlasnika – od telefona, kompjutera, vozila, odela, pa čak i njegovog doma. Danas već imamo AI asistente na većini ovih uređaja, a njihovo povezivanje sve više napreduje. Samo je pitanje vremena kada će AI asistent objediniti svaki lični uređaj i prostor.
Pored primene AI sistema u svrhu energetske efikasnosti, kontrole orijentacijskih solarnih panela i prilagođavanja količine sunčeve svetlosti koja ulazi u stambeni prostor, Drino navodi kako će imati važnu ulogu i u razvoju nadzornih sistema. "Neumorno 'oko' veštačke inteligencije moći će da uoči sumnjive aktivnosti, da uči iz prethodnih iskustva i da na vreme obavesti nadležne. I da se tako stalno usavršava", zaključuje Drino.
U idealnoj budućnosti, tehnologije će omogućiti interakciju sa virtuelnim objektima i informacijama u domovima, što će doneti nove mogućnosti u oblastima zabave, obrazovanja i rada.
Koncerti u igricama su već danas realnost. Pioniri u ovoj oblasti su popularne igre među mladima - Fortnite, Roblox i Minecraft. Nekoliko miliona ljudi prisustvovalo je koncertima popularnih izvođača kao što su Travis Scott, Ariana Grande (oboje u Fortniteu) ili Lil Nas X i Royal Blood (oba u igrici Roblox).
Bloomberg Businessweek Adria
Pored toga što se ljudi već danas sve više brinu o okolini i svojim domovima, posebno pažnju poklanjaju sebi i svom zdravlju. U ubrzanom svetu, gde je veliki deo života posvećen poslu i radu, a izloženost stresu je svakodnevna, važnost "brige o sebi" pronalazi značajno mesto u životu ljudi.
Zdravlje i velnes, sa ovakvim razvojem, mogu postati prioritet u budućim domovima. Možemo zamisliti ugrađene biološke senzore koji pružaju informacije o stanju zdravlja stanara i upozoravaju na rane simptome bolesti, kao i prostore za vežbanje, relaksaciju i meditaciju integrisane da podrže dobrobit korisnika.
Danas već postoje pametni toaleti koji bi mogli da otkriju niz zdravstvenih podataka koristeći kompjuterski vid i duboko učenje dok toaleti vrše analize urina i stolice. U izradi je i pametni toalet koji vrši skrining na određene karcinome, poput uroloških i kolorektalnih maligniteta.
S obzirom na sve veći nedostatak zelenih prostora u urbanim sredinama, kuće bi mogle da integrišu više zelenih površina u zatvorenom prostoru. Vertikalne bašte, hidroponski sistemi za uzgoj biljaka u 2050. deo su naše dnevne sobe. Stvari koje danas gledamo u filmovima, možda su u budućnosti naša svakodnevnica.
Iako pametne tehnologije još uvek stidljivo ulaze u razne aspekte života, uz njihove benefite korisnici mogu da ostvare znatne uštede, koje bi, kako kaže Aleksandar Mastilović, ekspert za pametne gradove, već danas ubedile kupce da pametne kuće stave u svoje prioritete pri izboru nekretnine za kupovinu, što sektoru građevinarstva ne bi ostavilo "ništa drugo nego da tim zahtevima udovolji".
Ipak, budućnost je neizvesna, a sve ideje i očekivanja su spekulativni. Ali ono što sa sigurnošću možemo reći - različiti faktori, uključujući tehnološke inovacije, ekonomske uslove, društvene promene i političke odluke, oblikovaće naš budući život.
.webp){kind=icon}
