Putovanje 2050. na mesec ili virtuelno u Afriku maziti lemura

Putovanja se neće značajno promeniti u narednih 27 godina, i dalje će uključivati groznicu putovanja, vožnju, nove i ponekad i spektakularne vidike, egzotične poslastice, povremeni mamurluk i mogućnost da dobijete ne baš zabavne, ali nezaboravne probavne smetnje. S druge strane, menjaće se prevozna sredstva i destinacije koje ćemo obići autobusom.

Zaista, uz svemirski turizam i posmatranje dalekih zvezda, konačno će biti moguće putovati i kroz vreme. Savremeni Marty McFly (protagonista filmova "Povratak u budućnost" – Back to the Future) samo će staviti hedset (engl. headset) za virtuelnu i proširenu stvarnost i, vamonos, Vudstok i rušenje Berlinskog zida mogu ponovno početi. I ne samo to, pored vremenske, još više će "hakovati" prostorna dimenzija. Umesto poslepodnevne okrepljujuće dremke, moći ćemo brzinski skoknuti do Madagaskara, zaboraviti na stres maženjem lemura ili kontemplirati o životu uz šoljicu čaja pod zvezdanim nebom Sahare. Naravno, govorimo o putovanjima u virtuelnoj stvarnosti, nešto poput holograma za odmor u "Zvezdanim stazama". Ovakva putovanja 2050-ih biće češća od onih svemirskih jer neće zahtevati baš toliko dubok džep. 

Bloomberg Businessweek Adria

 

Iako se Space X Elona Muska, Virgin Galactic Richarda Bransona i Blue Origin Jeffa Bezosa takmiče ko će pre komercijalizovati letove u svemir, privatni orbitalni let do Međunarodne svemirske stanice SpaceX-om košta desetine miliona dolara po sedištu, na suborbitalnom letu s Bezosom karta je koštala 28 miliona dolara, a rezervacije za let s Virgin Galacticom kreću se oko 450 hiljada dolara. Iako će verovatno za tri decenije malo pojeftiniti, nije očekivano da će dotad zaista procvetati masovni svemirski turizam i da ćemo otići do orbite kao što sada uplatimo "ručak na nebu" jer "jednom se živi".

Tohomohiro Ohsumi – Bloomberg

 

Međutim, već postoje i sada nešto povoljnije varijante putovanja u nebo. Reč je o balonima bez pritiska koji planiraju da odvedu turiste avanturiste na krstarenje kroz Zemljinu stratosferu. Francuski Zephalto prihvata rezervacije za svoj šestosatni let dvadesetak kilometara iznad Zemlje, gde će hranu pripremati kuvari s Michelinovim zvezdicama. Rezervacije koštaju 118 hiljada evra po osobi.

Na ivicu Zemljine atmosfere putnike planira da povede i World View za 50 hilijada dolara po osobi, a konkurencija mu je američki startap Space Perspective i njihova Neptun kapsula koja će za kartu tražiti oko 125 hilijada dolara. Obe kompanije zacrtale su da prve putnike provozaju već sledeće godine, ali do sada za ovaj poduhvat nisu dobile odobrenje Federalne uprave za civilno vazduhoplovstvo (FAA). Do 2050. verovatno hoće.

"Putovanja na Mesec i Mars nisu u bliskoj budućnosti", kaže Boris Žgomba, predsednik Uprave hrvatske turističke agencije Uniline i potpredsednik Evropskog udruženja putničkih agencija i turoperatora (ECTAA). Međutim, napominje, doći će do velikih promena u sektoru.

"Već danas imate vozove koji idu velikim brzinama, avione sve većih brzina sa sve manjom emisijom ugljen-dioksida, tehnološki sve razvijenije automobile, a transportna industrija će nastaviti da se razvija veoma intenzivno. Udaljenost između destinacija više neće biti problem". On ističe da će održivost biti na pijedestalu, a novi koncepti prevoza promeniće navike turista. Njima će, kaže, više odgovarati intenzivan odmor s puno sadržaja. U životu će želeti da vide što više destinacija, tako da više neće biti toliko gostiju koji se vraćaju. 

Ako profunkcioniše hajperlup, pokrivanje velikih razdaljina biće dostižno za tren oka, ako se komercijalizuju vozila zasnovana na obnovljivim izvorima energije i skladištenje vodonika, trošak putovanja bi moglao znatno da padne, što bi izazvalo malu putničku revoluciju. Ona je već počela putovanjima iz fotelje.  

"Mi i danas nudimo virtuelne ture, koje su bile posebno popularne tokom pandemije. U dogovoru sa turističkim agencijama iz Japana organizovali smo virtuelne ture po Dubrovniku. Industrija virtualnih putovanja će rasti, ali ne verujem da će zameniti realna putovanja", smatra Žgomba.

Može se reći da se u narednih trideset godina očekuje dekonstrukcija turizma kakav danas poznajemo, ali ne potpuno. I dalje će biti ljudi koji će svoj mir i detoksikaciju od tehnologije tražiti u planinskoj kolibi, na osamljenoj plaži ili u šumi. Verovatno ćemo mi, penzioneri u toj životnoj fazi, biti nešto stariji, i neće nam biti jasni putnički afiniteti mlađih generacija rođenih u sasvim drugom svetu. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar