Kako funkcioniše režim u Iranu

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je na početku najvećeg vojnog napada na Iran od rata s Irakom osamdesetih godina prošlog veka, imao na umu više od samog uništenja nuklearnog programa. Kada se 13. juna, nakon početka izraelskog vazdušnog napada, direktno obratio Irancima, predložio im je da iskoriste trenutak i ustanu protiv svojih vođa kako bi ih srušili s vlasti.

U vazdušnim napadima do sada je ubijeno nekoliko najuticajnijih iranskih ličnosti, a među njima i komandant elitne Islamske revolucionarne garde (IRGC), koja osigurava opstanak režima u zemlji i inostranstvu. Ali zasad, dok je više od 200 Iranaca poginulo i hiljade ljudi pobeglo iz Teherana u strahu od daljih napada, čini se da je stanovništvo više usmereno na sopstveno preživljavanje nego na rušenje vlasti.

Ko upravlja Iranom

Najvišu vlast u Iranu ima ajatolah Ali Khamenei, vrhovni vođa od 1989. godine. Imenuje ga Savet islamskih klerika i on ima apsolutnu moć nad svim granama vlasti - pravosuđem, medijima i vojskom, uključujući i Islamsku revolucionarnu gardu, jednu od najmoćnijih institucija u zemlji.

Iran formalno bira predsednika (trenutno je to reformista Masoud Pezeshkian), ali njegova ovlašćenja su ograničena i on deluje pod nadzorom vrhovnog vođe. Na iranske izbore utiče Savet čuvara, koji diskvalifikuje kandidate ukoliko postoji sumnja u njihovu lojalnost verskom vođi. Savet čuvara takođe ima pravo veta na zakone koje donosi parlament.

Parlament, međutim, ima ulogu u kontroli izvršne vlasti - odobrava budžet, međunarodne ugovore i imenuje ministre, koje može i smeniti. Na njegovim sednicama se vode političke rasprave i upućuju kritike radu vlade.

Koliko je važna Iranska revolucionarna garda

IRGC je osnovana nakon Islamske revolucije 1979. godine i postala je uticajna sila sa značajnom političkom moći. Prema procenama, kontroliše između 20 i 40 odsto iranske privrede, upravlja velikim infrastrukturnim projektima i poseduje velike konglomerate.

Ovaj ekonomski uticaj omogućava Gardi da obezbedi pokroviteljstvo i radna mesta, čime dodatno učvršćuje lojalnost režimu.

Bloomberg

IRGC takođe nadgleda unutrašnju bezbednost Irana i deluje na Bliskom istoku kako bi sprovela strateške interese režima. Njena civilna milicija Basidž (engl. Basij) zadužena je za gušenje unutrašnjih neslaganja i protesta, dok elitne jedinice Kuds (engl. Quds Force) predvode odbrambenu strategiju i operacije u širem regionu.

IRGC ima i sopstvenu obaveštajnu službu, koja je često moćnija čak i od zvaničnog Ministarstva za obaveštajne poslove. Vrhovni vođa Ali Khamenei učvrstio je svoju poziciju kroz jačanje veza s IRGC-om. Pod njegovim vođstvom, uticaj Garde na državnu politiku, ekonomiju, obaveštajni sistem i sektor bezbednosti znatno je porastao.

Kako se iransko rukovodstvo održalo na vlasti

Nakon svrgavanja korumpirane sekularne monarhije, iranski revolucionarni lideri su želeli da poboljšaju životni standard u dugo zapostavljenim seoskim područjima. Vođeni tim ciljem, proširili su infrastrukturu i obezbedili osnovne usluge poput električne energije, čiste vode, zdravstvene zaštite i obrazovanja. Nakon revolucije, stopa pismenosti se više nego udvostručila, a danas je gotovo celokupno stanovništvo pismeno.

Ipak, siromaštvo je i dalje široko rasprostranjeno. Ekonomija, ograničena američkim sankcijama i oslabljena lošim upravljanjem, nije uspela da stvori dovoljno bogatstva za potrebe stanovništva, koje je sa oko 37 miliona 1979. godine naraslo na oko 90 miliona danas. Tokom poslednje decenije, nezadovoljstvo građana, dodatno podstaknuto inflacijom, dovelo je do učestalijih protesta, koje milicija Basidž i bezbednosne snage redovno suzbijaju.

Demonstrante tuku, hapse, a u nekim slučajevima i pogubljuju. Bezbednosne službe ciljano deluju protiv Iranaca povezanih sa Zapadom, a politički protivnici su često optuženi za špijunažu. Režim kontroliše javnu debatu putem državnih medija, gušenja nezavisnog novinarstva i cenzurisanja društvenih mreža.

Kroz svoj građevinski konglomerat, IRGC dodeljuje radna mesta, infrastrukturne projekte i državne ugovore, čime ekonomski pogoduje poslovnim i verskim elitama, kao i različitim interesnim grupama - osiguravajući njihovu lojalnost vlasti. Islamska republika nastoji da dodatno učvrsti legitimitet na međunarodnoj sceni predstavljajući se kao branilac islamskih vrednosti i zaštitnik od štetnog imperijalističkog uticaja SAD i Izraela.

Bloomberg

Kakvo je stanje političke opozicije u Iranu

U Iranu ne postoji legitimna i organizovana opozicija. Građani, doduše, kritikuju vlast, ali se takvi stavovi retko izražavaju u strogo nadziranim državnim medijima. Mogu da deluju samo političke frakcije koje podržavaju temeljne vrednosti Islamske republike, među kojima je i načelo da "državom mora vladati snažan islamski pravnik".

Iranski političari se grubo dele u tri kategorije - ultrakonzervativce, poput Khameneija i Ebrahima Raisija, koji je poginuo u helikopterskoj nesreći 2024. godine, zatim na umerene konzervativce, kao što je bivši predsednik Hassan Rouhani, i reformiste, poput Pezeshkiana, koji smatra da politički sistem treba da bude otvoren za unapređenja.

Odaziv na nedavne izbore bio je najniži u istoriji Irana, što ukazuje na opštu apatiju i razočaranje u rukovodstvo. Protesti su uglavnom usmereni na ekonomske probleme, restriktivne zakone, korupciju i loše upravljanje državom. Iranske etničke manjine, naročito Kurdi, Baluči i arapska manjina, koje je država u prošlosti marginalizovala, često protestuju protiv vlasti i često su mete hapšenja.

Protesti iz 2022. godine predstavljali su najveći izazov vlastima Islamske republike od revolucije 1979. godine. Žene, mladi i etničke manjine predvodili su proteste širom zemlje nakon smrti dvadesetdvogodišnje Mahse Amini, koju je uhapsila i privela policija zbog navodnog kršenja strogih iranskih verskih pravila odevanja za žene.

Ni ti protesti, zbog intenzivnog nadzora i represije vlasti, nisu prerasli u politički pokret koji bi mogao da dobije široku podršku. Pošto je organizovana opozicija u zemlji faktički zabranjena, a aktivisti za ljudska prava često su mete bezbednosnih službi i pravosuđa, iranska dijaspora postala je značajan činilac u usmeravanju opozicije.

Ostaje nejasno koliku podršku te grupe - posebno one koje se otvoreno zalažu za promenu režima i rušenje Islamske republike - dobijaju od zapadnih vlada ili Izraela.