Kratak pregled svetskih vesti: Globalna ekonomija prevazilazi inflatornu krizu

BIZNIS

OpenAI

OpenAI razmatra mogućnost da izvršnom direktoru Samu Altmanu ponudi udeo od sedam odsto, u sklopu planiranog prelaska na profitabilno poslovanje. To bi predstavljalo veliki zaokret, a Altman bi prvi put dobio vlasništvo nad startapom za veštačku inteligenciju, piše Bloomberg.

Sam Altman (Bloomberg)

Kompanija razmišlja i da postane korporacija sa javnom odgovornošću, sa zadatkom da ostvaruje profit i pomaže društvu. To tvrde dobro upućeni izvori. U međuvremenu, tehnička direktorka OpenAI Mira Murati objavila je da napušta kompaniju u kojoj je provela šest i po godina.

 

OpenAI vredi 150 milijardi dolara.

EKONOMIJA

OECD 

Globalna ekonomija prevazilazi inflatornu krizu i na putu je stabilnog rasta. To se navodi u najnovijem izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Ekonomski rast ostao je otporan poslednjih meseci, inflacija je nastavila da se smanjuje, a pokazatelji sugerišu na zamajac u sektoru usluga, saopštila je organizacija sa sedištem u Parizu.

Bloomberg

Tako je projekcija globalnog rasta povećana na 3,2 odsto za ovu godinu, koliko će iznositi i naredne godine. Više o projekcijama rasta evropske ekonomije govorio je glavni ekonomista OECD-a.

 

POLITIKA

Izrael

Na geopolitičkom planu, SAD, evropski saveznici i arapske zemlje, predložili su tronedeljni prekid vatre između Izraela i Hezbolaha u Libanu. Cilj je da se otvori put za pregovore i spreči sveopšti rat. "Vreme je da se postigne diplomatsko rešenje koje će omogućiti civilima sa obe strane granice da se bezbedno vrate svojim domovima", navodi se u zajedničkom saopštenju objavljenom u sredu uveče.

Bloomberg Mercury

BERZE 

Evropa

Fjučersima na evropske akcije ovog jutra trguje se mešovito, uoči obraćanja predsednice Evropske centralne banke Christine Lagarde na konferenciji Evropskog odbora za sistemske rizike u Frankfurtu. Evropske berze su se zacrvenele u sredu, pri čemu su po padu prednjačili bankarski sektor, ali i automobilske kompanije.

Panevropski berzanski indeks Stoxx 600 je trgovanje završio padom od 0,11 odsto. Najbolji rezultat među firmama koje su obuhvaćene ovim indeksom postigle su akcije finske kompanije koja se bavi tehnologijama i automatizacijom za različite industrije Valmet Corp., koje su porasle za 11,71 odsto.

Bankarski sektor bio je u minusu, nakon tenzija i preokreta u procesu preuzimanja nemačke banke Commerzbank od strane italijanskog UniCredita. Indeks Stoxx 600 Banks pao je za 0,73 odsto.

Kada je reč o ceni nafte, globalna referentna vrednost nafte brent je potonula na 71 dolar po barelu, nakon što je Saudijska Arabija najavila moguće povećanje proizvodnje, a istočna i zapadna vlada u Libiji uspele da postignu dogovor oko guvernera.

Dogovor u Libiji znači da će istočna vlada vratiti određene barele na tržište. Takođe, još jedan od razloga pada cene nafte jeste predloženi tronedeljni prekid vatre između Izraela i Hezbolaha.

SAD

I fjučersi na američke indekse kolebaju se između dobitaka i gubitaka, nakon što su najnoviji podaci ukazali na pad prodaje novih domova u Sjedinjenim Američkim Državama. Ipak, odvojeni izveštaj je pokazao da su hipotekarne stope slabile osam nedelja uzastopce, što je podstaklo potražnju za stambenim nekretninama.

Berzanski indeks S&P 500 je oslabio za 0,19 odsto, Dow Jones Industrial Average za 0,7 odsto, dok je tehnološki Nasdaq 100 uspeo da zabeleži rast od 0,14 odsto, sa Intelom i Nvidijom kao nekim od kompanija koje su ostvarile najbolje rezultate.

Podsetimo, Fed je cene zaduživanja u zemlji nedavno smanjio za 50 baznih poena, na opseg od 4,75 do pet odsto. Odluku Feda komentarisala je i guvernerka Federalnih rezervi Adriana Kugler, navodeći da su mogući dodatni rezovi ukoliko inflacija nastavi da usporava.

Azija

Kada je reč o akcijama u Azijsko-pacifičkom regionu, one trguju sa dobicima, na krilima rasta deonica tehnoloških kompanija. Tome je delimično doprineo skok akcija američke kompanije Micron Technology, nakon što je objavila snažne projekcije prihoda.

Na rast azijskih deonica su ove nedelje uticale i nove kineske mere za oživljavanje privrede. Tako je, u okviru novih podsticaja, objavljeno da Kina razmatra ubacivanje142 milijarde dolara kapitala u svoje najveće državne banke kako bi povećala njihov kapacitet za pružanje podrške oslabljenoj ekonomiji. To bi bilo prvi put od svetske finansijske krize 2008. godine da je Peking ubrizgao kapital u svoje velike banke.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar