Nastavlja se sa preokretima u Addiku, jeftinija hrana u Srbiji zasad ostaje nemoguća misija, a Nvidia je još jednom premašila očekivanja. Ovo je pet stvari koje treba da znate danas.
Addiko Bank: Akcionar banke postao i srpski Diplomat Pay
Addiko Bank AG saopštio je u četvrtak da je srpska firma Diplomat Pay, koja je pod kontrolom Stefana Rodića, uslovno kupila udeo u toj banci od 6,87 odsto od Alta Pay Groupa 20. marta ove godine. Kako u saopštenju regulatoru navodi banka sa sedištem u Beču, ta transakcija povezana je sa akcijama koje Alta Pay još ne poseduje, a predmet su drugog uslovnog kupoprodajnog ugovora.
Odvojeno od toga, Diplomat Pay je kupio još 3,12 odsto udela kroz više transakcija od 26. marta do 10. aprila, navodi Addiko, preneo je Bloomberg.
Addiko je ranije ove nedelje objavio da Alta Pay, koji se pored kompanije Agri Europe Cyprus Miodraga Kostića i slovenačke banke NLB takmiči za udeo u Addiko banci, sada drži 9,63 odsto akcija u austrijskoj banci.
Nvidia nadmašila očekivanja, prihod se više nego utrostručio
Bloomberg
Kompanija Nvidia, proizvođač čipova važnih za razvoj veštačke inteligencije (engl. artificial intelligence - AI), objavila je u sredu rezultate za prvi kvartal koji su pokazali da su premašena očekivanja analitičara. Ovim se ukazuje na to da je potrošnja na AI računarstvo i dalje velika.
U prvom fiskalnom kvartalu, koji je završen 28. aprila, Nvidijin prihod se više nego utrostručio na 26 milijardi dolara. Isključujući određene stavke, profit je iznosio 6,12 dolara po akciji. Analitičari su predvideli prihod od oko 24,7 milijardi dolara i zaradu od 5,65 dolara po akciji. Kompanija je saopštila da predviđa da će prihod u drugom kvartalu iznositi 28 milijardi dolara, nadmašujući 26,8 milijardi dolara, koliko predviđaju analitičari.
Akcije Nvidije su porasle za čak 7,8 odsto u produženom trgovanju u sredu, prvi put dostigavši cenu iznad 1.000 dolara. Akcije su ove godine porasle za 92 odsto do zatvaranja u sredu, podstaknute nadama investitora da će kompanija nastaviti da nadmašuje očekivanja, izvestio je Bloomberg.
Zašto u Srbiji ne padaju cene hrane?
Narodna banka Srbije (NBS) inflaciju je spustila sa 16,2 na pet odsto, što znači da cene već stagniraju. Drže se na pet odsto u martu i aprilu. Ne možemo da očekujemo da se vrate na nivo na kome su nekada bile zato što su ulazne komponente, odnosno ono od čega se proizvodi prave poskupele trajno. Vraćanje na nekadašnje cene je prosto nemoguće. Kada ćemo osetiti poboljšanje zavisi od potreba i plata svakoga od nas pojedinačno, odgovorila je guverner Jorgovanka Tabaković na pitanje novinara kada ćemo u prodavnicama osetiti pad inflacije.
Guverner je tokom proteklih godinu dana više puta ukazivala na ponašanje proizvođača, prerađivača pa i trgovaca, koji su podgrevali inflaciju. To je učinila i ovog puta na predstavljanju izveštaja o inflaciji, kada je rekla da, nažalost, mnogi koriste situaciju, odnosno neelastičnu potrebu i to što je inflacija svuda u svetu da bi neopravdano povećavali cene proizvoda (za koje obično nemamo vremena da idemo da tražimo gde su jeftiniji i koje svakodnevno moramo da kupujemo u prvoj prodavnici) kao što su mleko, hleb i slično.
Republički zavod za statistiku (RZS) dokazao je ono o čemu se u prethodnom periodu govorilo: inflaciju u Srbiji, koja je prošle godine bila 12,4 odsto, podgrejali su proizvođači, odnosno prerađivači hrane, a ne trgovci, mada ni trgovci nisu bezgrešni. Proizvodnja prehrambenih proizvoda beleži 3,6 puta veću prosečnu stopu bruto marže nego trgovina na malo. Zaključili su da su cene rasle brže od inflacije zbog nesavršenosti na tržištu otkupa i prerade.
"Kod određenih artikala možemo da očekujemo pad cena, kao što se na primer desilo kod mesa u maju. To su informacije koje stižu svakodnevno kod nas u Privrednoj komori Srbije. Dakle, cene pojedinih artikala će padati, ali ukupno gledano, cena hrane se neće smanjiti do kraja godine", rekao je za Bloomberg Adria TV pomoćnik direktora sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije Bojan Stanić.
Do kraja godine na kredit: Srbija potrošila prirodne resurse 46 dana ranije
Depositphotos
Sve ono što zemlja može da obnovi ili proizvede za godinu dana, građani Srbije potrošili su za nešto više od pet meseci i 23. maja Srbija je ušla u ekološki dug.
Rezultati koje je dobio Global Footprint Network (GFN) pokazuju da smo u ekološki dug prema prirodi, u odnosu na prošlu godinu, zakoračili 46 dana ranije. Naime, u 2023. kod prirode smo počeli da se zadužujemo 8. jula.
"Emitujemo više ugljen-dioksida u atmosferu nego što naši okeani i šume mogu da apsorbuju, iscrpljujemo zalihe ribe brže nego što one mogu da se obnove i sečemo šume neplanski i pre nego što mogu ponovo da izrastu. Posledice su nezapamćeni toplotni talasi, poražavajući šumski požari, razorne poplave i dramatične suše koji se sve češće događaju širom sveta, a na nama je da to zaustavimo i preokrenemo", rekla je Dunja Macoko Drvar, direktorka programa zaštite prirode u Svetskoj organizaciji za zaštitu prirode Adria.
Sledi...
RZS će u petak objaviti podatke o prosečnim platama za mart.
Nemačka će izvestiti o bruto domaćem proizvodu, Japan o inflaciji, a Singapur o industrijskoj proizvodnji. Iz Sjedinjenih Američkih Država će stići novi izveštaji o trajnoj robi i raspoloženju potrošača.
Članica Izvršnog odbora Evropske centralne banke Isabel Schnabel obratiće se u Bonu (Nemačka).
.webp){kind=icon}
