Pet stvari koje treba da znate danas: Skupljanje kajmaka u mlekarskoj industriji i okretanje nuklearkama

U fokusu svetskih investitora pažnju je, između ostalog, privuklo zlato, koje je postiglo nov rekord, a Bloomberg Adria istraživala je situaciju na domaćem tržištu mleka i mlečnih proizvoda, cene usluga dadilja, te planove regiona kada je u pitanju nuklearna energija. Donosimo vam pet stvari koje treba da znate danas.

Kajmak ipak skidaju prerađivači

Postalo je jasno da poskupljenje hrane u Srbiji nije uvezeno spolja i da su cene rasle brže od inflacije zbog nesavršenosti na tržištu otkupa i prerade. Mleko i sir su tokom cele godine bili na vrhu liste namirnica koje su podgrevale inflaciju i u jednom trenutku zbog poskupljenja mlečnih proizvoda za oko 25 odsto potrošači su kaznili industriju prerade mleka, kojoj je proizvodnja prošlog leta opala za oko osam odsto. 

Tržište mleka u Srbiji karakteriše veliki broj malih proizvođača i visoko koncentrisan sektor industrijske prerade. Rezultat toga jesu nepovoljni uslovi otkupa i stvaranje oligopolskog tržišta finalne prerade.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, smatra da država može malo toga da uradi po ovom pitanju, jer Srbija ima slobodnu tržišnu privredu. Otkupljivači, kako je rekao, poljoprivredne proizvođače privlače primamljivom cenom i olakšicama da uđu u proces proizvodnje mleka. "Potom počinju da ih ucenjuju i snižavaju cenu. Onaj ko proizvodi 2.000 litara mleka, nema izbora i pristaje na uslove koje mu postave otkupljivači. Veliki dobavljači idu dalje i ucenjuju trgovce."

Dadilja u Beogradu skuplja od polovine prosečne plate

Depositphotos

Nedavno se u medijima i na društvenim mrežama pokrenula žustra rasprava o cenama usluga dadilja, gde se postavilo pitanje ko može priuštiti da svakog dana plaća dadilju i koliko novca treba izdvojiti za to. Podaci koje smo prikupili od servisa koji posreduju između dadilja i roditelja pokazuju da za ovu uslugu mesečno treba izdvojiti bar 60.000 dinara, a verovatno i više, u zavisnosti od toga koje zahteve imate. Podsetimo, prosečna zarada za januar u Srbiji iznosila je 95.836 dinara.

Dadilje u Srbiji mogu se unajmiti preko agencije ili preko društvenih mreža. Postoji i jedan servis koji je osnovao Grad Beograd, i koji pruža usluge čuvanja dece u glavnom gradu, Bebi servis, koji za čuvanje jednog deteta osam sati dnevno naplaćuje 58.857 dinara mesečno, a dva deteta 68.729 dinara mesečno.

Cene ovih usluga rastu iz godine u godinu. Recimo, prošle godine je Bebi servis uslugu osam sati čuvanja jednog deteta mesečno naplaćivao skoro 7.000 dinara manje. Pošto ove servise ipak subvencioniše Grad Beograd, logično je da su cene nešto niže nego u drugim agencijama koje posluju na tržištu.

Svet se okreće nuklearkama, a Adria region?

Spoljnopolitički novinar i dopisnik iz Nemačke Nenad Radičević u svom autorskom tekstu za Bloomberg Adriju podseća da, kada je pre 13 godina cunami doveo do nuklearnog akcidenta u Fukušimi, to tragično iskustvo u Japanu naizgled je uverilo dobar deo sveta da je gotov "san o jeftinoj i bezbednoj nuklearnoj energiji". Štaviše, demohrišćanska kancelarka Nemačke Angela Merkel je, osetivši puls javnosti, promptno donela odluku o postepenom zatvaranju nemačkih nuklearki, što joj je povećalo popularnost i čak donelo epitet "zelene" kancelarke. Sumirajući situaciju u Nemačkoj, ali i širom Evrope, uticajni nedeljnik Spiegel je tada sve opisao naslovom: "Fukušima označila kraj nuklearne ere". 

Tada niko nije mogao ni da pretpostavi da će za nešto više od decenije nuklearna energija postati u Evropi "zelena" i vrlo poželjna. A upravo se to dogodilo pretprošle godine. U uslovima energetske krize čak i pre početka ruske invazije na Ukrajinu, Evropska komisija je predložila da energetska tranzicija Evropske unije na obnovljive izvore energije bude izvedena tako što će prirodni gas i nuklearna energija biti klasifikovani kao "prelazne" zelene energije, te da će one biti evropski most u procesu dekarbonizacije, to jest odustajanja od fosilnih goriva čijim sagorevanjem dolazi do emisije ugljen-dioksida i ostalih gasova koji utiču na klimatske promene. 

Svetska nuklearna renesansa neminovno ima odjeka i u Adria regionu i okolnim zemljama, uprkos tome što u većini zemalja ovog regiona dekarbonizacija i dalje nije visoko na listi prioriteta. U planu su novi reaktori u Sloveniji, Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj, a ovakvi projekti sve više privlače i Srbiju.

Zlato oborilo rekord

Bloomberg

Zlato je ponovo oborilo rekord, jer sve više učesnika na tržištu misli da se Federalne rezerve (Fed) približavaju smanjenju kamatnih stopa. Cenu zlata su pogurale i geopolitičke tenzije i rast tražnje u Kini.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar