U fokusu svetskih investitora pažnju je, između ostalog, privuklo zlato, koje je postiglo nov rekord, a Bloomberg Adria istraživala je situaciju na domaćem tržištu mleka i mlečnih proizvoda, cene usluga dadilja, te planove regiona kada je u pitanju nuklearna energija. Donosimo vam pet stvari koje treba da znate danas.
Kajmak ipak skidaju prerađivači
Postalo je jasno da poskupljenje hrane u Srbiji nije uvezeno spolja i da su cene rasle brže od inflacije zbog nesavršenosti na tržištu otkupa i prerade. Mleko i sir su tokom cele godine bili na vrhu liste namirnica koje su podgrevale inflaciju i u jednom trenutku zbog poskupljenja mlečnih proizvoda za oko 25 odsto potrošači su kaznili industriju prerade mleka, kojoj je proizvodnja prošlog leta opala za oko osam odsto.
Tržište mleka u Srbiji karakteriše veliki broj malih proizvođača i visoko koncentrisan sektor industrijske prerade. Rezultat toga jesu nepovoljni uslovi otkupa i stvaranje oligopolskog tržišta finalne prerade.
Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, smatra da država može malo toga da uradi po ovom pitanju, jer Srbija ima slobodnu tržišnu privredu. Otkupljivači, kako je rekao, poljoprivredne proizvođače privlače primamljivom cenom i olakšicama da uđu u proces proizvodnje mleka. "Potom počinju da ih ucenjuju i snižavaju cenu. Onaj ko proizvodi 2.000 litara mleka, nema izbora i pristaje na uslove koje mu postave otkupljivači. Veliki dobavljači idu dalje i ucenjuju trgovce."
Dadilja u Beogradu skuplja od polovine prosečne plate
Depositphotos
Nedavno se u medijima i na društvenim mrežama pokrenula žustra rasprava o cenama usluga dadilja, gde se postavilo pitanje ko može priuštiti da svakog dana plaća dadilju i koliko novca treba izdvojiti za to. Podaci koje smo prikupili od servisa koji posreduju između dadilja i roditelja pokazuju da za ovu uslugu mesečno treba izdvojiti bar 60.000 dinara, a verovatno i više, u zavisnosti od toga koje zahteve imate. Podsetimo, prosečna zarada za januar u Srbiji iznosila je 95.836 dinara.
Dadilje u Srbiji mogu se unajmiti preko agencije ili preko društvenih mreža. Postoji i jedan servis koji je osnovao Grad Beograd, i koji pruža usluge čuvanja dece u glavnom gradu, Bebi servis, koji za čuvanje jednog deteta osam sati dnevno naplaćuje 58.857 dinara mesečno, a dva deteta 68.729 dinara mesečno.
Cene ovih usluga rastu iz godine u godinu. Recimo, prošle godine je Bebi servis uslugu osam sati čuvanja jednog deteta mesečno naplaćivao skoro 7.000 dinara manje. Pošto ove servise ipak subvencioniše Grad Beograd, logično je da su cene nešto niže nego u drugim agencijama koje posluju na tržištu.
Svet se okreće nuklearkama, a Adria region?
Spoljnopolitički novinar i dopisnik iz Nemačke Nenad Radičević u svom autorskom tekstu za Bloomberg Adriju podseća da, kada je pre 13 godina cunami doveo do nuklearnog akcidenta u Fukušimi, to tragično iskustvo u Japanu naizgled je uverilo dobar deo sveta da je gotov "san o jeftinoj i bezbednoj nuklearnoj energiji". Štaviše, demohrišćanska kancelarka Nemačke Angela Merkel je, osetivši puls javnosti, promptno donela odluku o postepenom zatvaranju nemačkih nuklearki, što joj je povećalo popularnost i čak donelo epitet "zelene" kancelarke. Sumirajući situaciju u Nemačkoj, ali i širom Evrope, uticajni nedeljnik Spiegel je tada sve opisao naslovom: "Fukušima označila kraj nuklearne ere".
Tada niko nije mogao ni da pretpostavi da će za nešto više od decenije nuklearna energija postati u Evropi "zelena" i vrlo poželjna. A upravo se to dogodilo pretprošle godine. U uslovima energetske krize čak i pre početka ruske invazije na Ukrajinu, Evropska komisija je predložila da energetska tranzicija Evropske unije na obnovljive izvore energije bude izvedena tako što će prirodni gas i nuklearna energija biti klasifikovani kao "prelazne" zelene energije, te da će one biti evropski most u procesu dekarbonizacije, to jest odustajanja od fosilnih goriva čijim sagorevanjem dolazi do emisije ugljen-dioksida i ostalih gasova koji utiču na klimatske promene.
Svetska nuklearna renesansa neminovno ima odjeka i u Adria regionu i okolnim zemljama, uprkos tome što u većini zemalja ovog regiona dekarbonizacija i dalje nije visoko na listi prioriteta. U planu su novi reaktori u Sloveniji, Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj, a ovakvi projekti sve više privlače i Srbiju.
Zlato oborilo rekord
Bloomberg
Zlato je ponovo oborilo rekord, jer sve više učesnika na tržištu misli da se Federalne rezerve (Fed) približavaju smanjenju kamatnih stopa. Cenu zlata su pogurale i geopolitičke tenzije i rast tražnje u Kini.
Cena plemenitog metala je u ponedeljak skočila na 2.265,73 dolara po unci, što je 1,6 odsto više u odnosu na cene sa kraja trgovanja od četvrtka.
Fedovo omiljeno merilo inflacije - bazni indeks lične potrošnje - pokazalo je usporavanje rasta cena u februaru. Podaci su objavljeni dok je većina tržišta bila zatvorena. To bi centralnu banku moglo da motiviše da smanji kamatne stope, iako centralni bankari i dalje zvuče oprezno.
Sledi...
U utorak će S&P Global objaviti nove podatke o indeksu menadžera nabavke u sektoru proizvodnje za evrozonu, Francusku, Nemačku, Veliku Britaniju i Indiju.
Nemačka i Južna Koreja će saopštiti poslednje podatke o inflaciji u tim zemljama. Meksiko će izvestiti o deviznim rezervama, Španija o nezaposlenosti, a Sjedinjene Američke Države o narudžbinama fabrika, prodaji vozila i otvorenim radnim mestima.
Nova vlada Portugalije stupa na dužnost, a predsednik Egipta Abdel Fattah El-Sisi počinje treći mandat.
PROMO: Šta se može očekivati od ove godine u finansijskom i svetu osiguranja, kada će centralne banke konačno krenuti u popuštanje monetarnih politika, kada će novac postati jeftiniji i koji su to najnoviji trendovi u ovim industrijama, diskutovalo se u Beogradu na Bloomberg Adria konferenciji "Finance & Insurance Industries Trends 2024".
.webp){kind=icon}
