.webp){kind=icon}
Šta se može očekivati od ove godine u finansijskom i svetu osiguranja, kada će centralne banke konačno krenuti u popuštanje monetarnih politika u poslednje četiri decenije, kada će novac postati jeftiniji, i koji su to najnoviji trendovi u ovim industrijama, diskutovalo se u Beogradu na Bloomberg Adria konferenciji „Finance & Insurance Industries Trends 2024".
Konferenciju koja je okupila vodeće predstavnike iz najvećih banaka, osiguravajućih kuća, kao i kompanija iz „e-commerca“ i finteka u Srbiji i regionu, otvorila je guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković u dvorani Opera & Theatre Madlenianum u Zemunu, punoj do poslednjeg mesta.
Guverner srpske centralne banke je kroz pregled poslednjih dvanaest godina ukazala na to koliko je daleko odmakla NBS ali i ceo bankarski sektor.
“Sve što radimo, radimo za ljude i sa ljudima. A uradili smo mnogo i uradili smo zajedno Narodna banka, banke i osiguranja. I tako ćemo nastaviti i u 2024. Stigli smo na inflaciju koja je tri puta manja nego što je bila u vrhuncu krize. Prema prvim procenama inflacije u martu - mislimo da će već u maju da bude u okviru ciljanog koridora, a do kraja godine i u sredini tog cilja, na tri odsto. Pažljivo koristimo devizne rezerve koje su na rekordnom nivou od 25 milijardi evra, povratili smo poverenje u bankarski sistem i to pokazuje štednja građana od 14,7 milijardi dinara i 8,3 milijarde evra. Nastavljamo dalje, primenjujući sve inovacije koje nam nove tehnologije donose“, rekla je na otvaranju konferencije guverner Tabaković.
Jorgovanka Tabaković, guverner, Narodna banka Srbije. Foto: Promo / Bloomberg Adria
Kakvo je stanje na finansijskom tržištu u svetu i regionu i kakvi će biti trendovi, kroz svoju analizu je pokazao Andrej Knez, glavni analitičar Bloomberg Adrije.
Andrej Knez, glavni analitičar, Bloomberg Adria / Bloomberg Adria
„Prošle godine smo imali krizu poverenja u banke, ali one su danas, pogotovo u Evropi, izuzetno dobro kapitalizovane, imaju velike prihode, a donose i dobru zaradu investitorima. Neto kamatne marže su bile najviše u poslednjih 20 godina a povrat na kapital najveći od 2007. Onaj ko je uložio u indeks deonica evropskih banaka 2022. samo bi na porastu cene danas zaradio gotovo 30 odsto. Veća je zarada jedino kod tehnološkog sektora, koji jaše na talasu entuzijazma oko AI i kod industrije zbog vrlo niske baze iz za njih katastrofalne 2022. godine“, istakao je Knez.
U Adria regionu smo, za razliku od Evrope, gde se zarađivalo na parkiranju novca kod centralnih banaka, imali rast kreditnih portfelja. Taj rast sada usporava, ali je i dalje dosta snažan.
Ono što sledi i Evropi i regionu, a dugo se iščekivalo, jeste pad kamatnih stopa centralnih banaka koji se nužno preliva i na kamate poslovnih banaka.
„Kada će se krenuti sa rezanjem kamatnih stopa bitna je tema već neko vreme. Bloomberg u svojim modelima analize procenjuje da će to biti sredinom godine, i da će ECB kamate smanjiti za jedan procentni poen do kraja godine, što bi smanjilo tromesečni euribor na oko tri odsto. Istovremeno će padati i inflacija, ali će tempo pada biti usporeniji nego poslednjih meseci“, najavio je Knez.
promo / Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
promo / Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
promo / Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
promo / Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
promo / Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
promo / Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
promo / Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
promo / Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
promo / Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
promo / Bloomberg Adria
Pogledaj galeriju
Da je situacija u svetu danas veoma promenljiva i neizvesna, istakla je i Ana Drašković, potpredsednica i generalna direktorka kompanije Visa za region jugoistočne Evrope (SEE). U takvoj situaciji velike kompanije iz finansijskog sektora se moraju više posvetiti inovacijama i primeni novih tehnologija, u čemu Visa ima dugu istoriju, a mala i srednja preduzeća osvajanju e-trgovine.
"U region smo doneli prvu debitnu platnu karticu, zatim prvu digitalnu karticu, prvu karticu za internet plaćanje, beskontaktnu karticu i na kraju prvi mobilni novčanik. Kada govorimo o e-Commerceu, to više nije samo trend, to je postala jedna od osnovnih strategija razvoja i malih i srednjih preduzeća, ali i privrede u celini", dodala je Drašković u svom prvom javnom obraćanju nakon preuzimanja funkcije u kompaniji.
Ana Drašković, potpredsednica i generalna direktorka kompanije Visa za region jugoistočne Evrope (SEE). Foto: Promo / Bloomberg Adria
Kako će se banke prilagoditi novoj ceni novca
Kako banke vide situaciju sa inflacijom i kamatama, ali i kako se savremeno poslovanje menja kroz digitalizaciju i upotrebu generativnog AI i e-trgovine, bilo je tema prvog panela Bloomberg Adria konferencije pod nazivom „2024: PREKRETNICA ZA BANKARSKI SEKTOR - U KOJIM SMEROVIMA I KADA?“.
Darko Popović, predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa Beograd, istakao je da svi pitaju „kada ćete smanjiti kamate“ ali da su očekivanja ponovo nerealna.
„Sugestivno, svi očekuju da će kamate sada da padnu na nivo na kome su bile pre poslednje krize. To se neće dogoditi. Više od decenije smo probleme rešavali monetarnom anestezijom gde vrednosti novca nije bilo i videli da to nije rešenje. Sada smo oprezni, nema čarobnog štapića. Kamate će pasti ali ni ove ni sledeće godine klijenti ne treba da očekuju da će mnogo osetiti smanjenje od četvrtine procentnog poena“, napominje Popović.
Darko Popović, predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa Beograd/Bloomberg Adria
Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Raiffeisen bank Srbija smatra da je dobro što se vreme prejeftinog novca neće vratiti.
„Šest ili sedam godina se ljudima konstantno slala poruka da je loše štedeti, da treba trošiti i samo investirati, i to je bilo loše. To vreme je sada iza nas a dolazi nam bolje vreme za banke. Kreditni volumeni će se svakako povećati, dobri su izgleda za povećanje produktivnosti banaka u drugoj polovini godine ali banke će morati da rigorozno da gledaju svoje troškove“, naglasio je Petrović.
Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora, Raiffeisen bank Srbija/Bloomberg Adria
Izazov bankama ne donosi samo promena monetarne politike, već i nove tehnologije od čijeg brzog i efikasnog usvajanja može da zavisi i sam opstanak u biznisu, ističe Nikola Vuletić, predsednik Izvršnog odbora UniCredit bank Srbija.
„Primena veštačke inteligencije je velika tema i videćemo koliko će se brzo AI biti uključen u naše operativne modele. Mi već dugo koristimo neke oblike veštačke inteligencije - mašinsko učenje, čet-botove. Tu nam sada pomažu fintek kompanije, koje smo prvo posmatrali kao konkurente a sada smo partneri. Mi imao istoriju a oni imaju savremene sisteme i zajedno možemo da korisnicima pružimo personalizaciju do nivoa hiperpersonalizacije i megaaplikacija, gde će u istoj aplikaciji biti i usluge banke i drugih kompanija. A tu je još i tokenizacija, kao i digitalne valute“, rekao je Vuletić.
Nikola Vuletić, predsednik Izvršnog odbora UniCredit bank Srbija / Bloomberg Adria
Kako ojačati otpornost u sektoru osiguranja
Dinamičan ambijent u kome se nalazi finansijska industrija, kao i promene koje nameće upotreba veštačke inteligencije, oseća se i u promeni strategija i tehnika kod osiguravajućih kuća. Na njihovo poslovanje utiču i geopolitički i rizici koje nose klimatske promene.
O tome kako se prilagoditi i tržištu pružiti adekvatne proizvode i usluge, a pritom biti fokusiran i na sprečavanje nastanka rizika umesto na njegovu sanaciju, razgovaralo se na drugom panelu Bloomberg Adria konferencije „SEKTOR OSIGURANJA: JAČANJE OTPORNOSTI U IZAZOVNOM OKRUŽENJU“.
Dragan Filipović, predsednik Izvršnog odbora Generali osiguranja Srbija je istakao kao vodeće trendove povećanih rizika u sektoru osiguranja klimatske promene, sajber bezbednost i rizik „životnog stila“.
„Klimatske promene utiču i na privredu i na pojedince, pa time i na osiguravajuće kuće. Samo četiri dana superćelijskih oluja prošle godine su odnele veliki novac za saniranje šteta. Ogromne su štete i od sajber napada jer vrednost imovine koja je bila pod napadom prošle godine je jednaka BDP-u pete ekonomije sveta. Što i naša privreda bude razvijenija i ti napadi će se povećati a ko se bude bolje zaštitio biće u boljoj poziciji i na tržištu. Poseban slučaj je rizik bila stila života, jer ljudi sve manje vode računa o sopstvenom zdravlju i žive ’od danas do sutra’“, rekao je Filipović.
Dragan Filipović, predsednik Izvršnog odbora Generali osiguranja Srbija / Bloomberg Adria
Francesco Masci, predsednik Izvršnog odbora DDOR osiguranja, dodao je da su klimatski rizici sada toliki da više nisu ni neizvesnost a istaknutom trendu rizika je dodao i sve veću prosečnu starost stanovništva.
„Prošle godine su odštete zbog klimatskih promena bile vredne 480 milijardi dolara. Klasični modeli analize osiguranja tu više ne pomažu i moraju se naći novi, u saradnji javnog i privatnog sektora jer i države moraju da se uključe u saniranje šteta. Starenje populacije, koje je posebno veliko pitanje u Evropi, jeste trend koji se ne može preokrenuti a smanjuje radnu snagu a povećava opterećenje socijalnom sistemu. Situacija je takva da će do 2050 godine svaka šesta osoba biti starija od 65 godina“, rekao je Masci.
Francesco Masci, predsednik Izvršnog odbora DDOR osiguranja / Bloomberg Adria
Jedna od načina na koji se osiguravajuće kompanije bore sa svim ovim problemima je i primena novih tehnologija. Nikola Đukić, predsednik Izvršnog odbora UNIQA neživotnog osiguranja, kaže da je to već zaživelo i u regionu.
„Naši klijenti već imaju mogućnost da korite uslugu video procene rizika ili štete, kontaktom sa našim agentom preko svog mobilnog telefona. Sledeći je korak da se uz primenu veštačke inteligencije vrši i procena štete u smislu određivanja vrednosti štete. Odmakli smo i u projektu korišćenja vojs-botova. Pilot projekat je u toku u Hrvatskoj a sledeća je Srbija“, najavio je Đukić.
Nikola Đukić, predsednik Izvršnog odbora UNIQA neživotnog osiguranja / Bloomberg Adria
Elektronsko plaćanje: Rast nezaustavljiv a potencijal ogroman
U Zapadnoj Evropi se danas retko vidi gotovina a čak i ulični svirači imaju svoje POS terminale za bezgotovinsko plaćanje. Elektronsko plaćanje je u Srbiji u nezaustavljivom rastu ako posmatramo širu sliku, ali je u nekim segmentima još u povoju. O njegovom ogromnom potencijalu se razgovaralo na trećem panelu Bloomberg Adria konferencije, koji je nosio naziv: „eCommerce: Nova paradigma održivog i profitabilnog rasta“.
U Srbiji su bezgotovinska plaćanja prošle godine bila na nivou od 9,5 milijardi evra, što je za 25 odsto više nego godinu dana ranije.
Slobodan Lukić, direktor za saradnju sa trgovcima i bankama u kompaniji Visa za region jugoistočne Evrope, smatra da su glavni izazovi za dalji razvoj e-trgovine infrastruktura, edukacija i pitanje bezbednosti podataka.
„U Srbiji pre svega nedostaje infrastruktura jer veliki broj malih trgovaca nema uređaje za plaćanje karticama. Problem je i edukacija jer ljudi još ne shvataju koje su prednosti tog načina plaćanja, kako utiču na kupce a kako na trgovce i celu ekonomiju. Kod straha od krađe podataka ili novca, već danas imamo tehnologije koje to onemogućavaju ali tu se vraćamo na prvo pitanje. Klijenti sami ugrožavaju svoju bezbednost neopreznom upotrebom“, objasnio je Lukić.
Slobodan Lukić, direktor za saradnju sa trgovcima i bankama u kompaniji Visa za region jugoistočne Evrope / Bloomberg Adria
Marko Danon, savetnik za ekonomski razvoj u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED), ističe da je bezgotovinsko plaćanje izuzetno važno zbog suzbijanja sive ekonomije i davanja impulsa privrednom rastu.
"Ukoliko bi Srbija u smisli bezgotovinskih plaćanja došla do proseka zemalja centralne i istočne Evrope onda bi po osnovu suzbijanja sive ekonomije budžet bio pojačan sa dodatnih 700 miliona evra godišnje. Prema istraživanju FREN-a, jedan odsto rasta vrednosti elektronskih transakcija smanjuje sivu ekonomiju za 0,3 odsto", rekao je Danon.
promo / Bloomberg Adria
Ivan Tanasković, član Upravnog odbora i izvršni direktor, eCommerce Asocijacije Srbije istakao je da je za razvoj e-trgovine u Srbiji pored porasta bezgotovinskog plaćanja bitan i razvoj dostave, koja značajno utiče na potrošačko iskustvo.
„Taj sektor se značajno unapredio, više se kompanija time bavi, postavljeni su paketomati. I tu se vidi primena veštačke inteligencije, jer kompanije prave uštede boljim pravljenjem ruta za dostavu na osnovu bolje obrade podataka. Inače, upravo je e-trgovina primer za dobru primenu AI jer samo u sektoru prodaje obuće i odeće, koja čini 70 odsto transakcija u tom delu ekonomije, može da reši ogromne probleme sa praćenjem zaliha“ napominje Tanasković.
Ivan Tanasković, član Upravnog odbora i izvršni direktor, eCommerce Asocijacije Srbije. Foto: Promo / Bloomberg Adria
Organizaciju konferencije „Finance & Insurance Industries Trends 2024" podržali su zlatni sponzori Banca Intesa Beograd, VISA, Generali Osiguranje Srbija, kao i sponzori UniCredit Bank Srbija i UNIQA Osiguranje Srbija.
