Pet stvari koje treba da znate danas: Bitcoin, Stellantisova električna 'panda' i trinaesta plata

Početak nedelje obeležen je rekordnim rastom cena zlata, ali i najveće kriptovalute, koja je u ponedeljak u jednom trenutku dostigla čak 42.000 dolara, pa kriptovalute ponovo deluju primamljivo mnogim kripto-investitorima. U Srbiji se očekuje da će Stellantisova "panda" podstaći dalja ulaganja, a pred novogodišnje i božićne praznike mnogim zaposlenima bi dobro došao podsticaj u vidu trinaeste plate, koja je u našoj zemlji sve ređa pojava. Donosimo vam pet stvari koje treba da znate danas.

Šta treba znati o skoku bitcoina

Bitcoin je od početka godine porastao za više od 140 odsto i tako prestigao druge klase imovine, kao što su akcije i zlato, a optimizam po pitanju daljih dobitaka ostaje visok.

Vrednost kriptovalute je skočila zahvaljujući očekivanjima da će Federalne rezerve uskoro početi da snižavaju kamatne stope i nade da postoji velika tražnja za fondovima kojima se trguje na berzi (engl. exchange-traded fund - ETF). Bitcoin je na ovom nivou poslednji put bio u aprilu prošle godine, pre nego što je došlo do kolapsa stabilne kriptovalute terraUSD.

Investitori u ovaj digitalni novčić dobili su snažan vetar u leđa. Optimisti ocenjuju da su težnja da se obuzdaju sumnjive aktivnosti i nalet apliciranja za ETF-ove znak da industrija sazreva i da postoji potencijal za širu bazu investitora za digitalnu imovinu.

Stellantisova 'panda' - podsticaj za nove investicije

Italija bi ponovo mogla da bude prvi i najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije kada Stellantis počne da proizvodi električne "pande" u Kragujevcu, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u nedelju nakon sastanka sa italijanskom premijerkom Giorgiom Meloni u Beogradu.

Bloomberg

 

To praktično znači da se očekuje da zajednička kompanija Fiata i Peugeota izvozi električne automobile u vrednosti većoj od milijardu evra. Italija je trenutno na petom mestu naših spoljnotrgovinskih partnera, iza Nemačke, Kine, Mađarske i Bosne i Hercegovine.

U Srbiji trenutno ukupno posluje oko 1.200 kompanija sa većinskim italijanskim kapitalom koje zapošljavaju oko 19.100 radnika, pokazuju podaci Agencije za privredne registre i Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja.

Svakako najveći investitor je bio nekadašnji Fiat, danas Stellantis, sa investicijom od 1,5 milijardi evra u proizvodnju "fiata 500 L", a u proizvodnju električnog automobila uložiće oko 160 miliona evra.

Trinaesta plata u Srbiji sve ređa

Trinaesta plata pojam je koji se uglavnom odnosi na isplatu koju kompanije svake godine, uglavnom u decembru, daju zaposlenima. U Srbiji je sve manje poslodavaca koji isplaćuju tu vrstu benefita, a i sam ovaj pojam uglavnom je zamenjen terminom bonus. Iako ni visina 13. plate, ni bonusa nisu određeni zakonom, pod 13. platom se najčešće podrazumeva dodatna plata u visini sličnoj redovnoj mesečnoj zaradi, dok bonus ima šire značenje.

Kako objašnjava poreski savetnik Đerđ Pap, u Srbiji ne postoje, u poreskopravnom smislu, pojmovi 13. ili božične plate. "Međutim, ako govorimo o faktičkom stanju, ima dosta privrednih društava koja isplaćuju nešto što bismo mogli nazvati 13. platom. To je neka zarada koju poslodavci isplaćuju zaposlenima preko onog mesečnog iznosa koji je propisan ugovorom o radu."

Depositphotos

 

Problem koji poslodavci često navode kada su upitani zašto se odlučuju da ne isplate 13. platu jeste visoka stopa poreza koja se plaća uz nju. Naime, bonus ili 13. plata ima karakter redovne zarade, na koju se plaćaju porezi i doprinosi, što u jednom delu Evrope nije pravilo, te to podstiče kompanije, ali ne odgovara državnom budžetu.

Ipak, još uvek ima i nekih kompanija koje radnicima krajem godine isplate još jednu zaradu, bilo da je razlog za to duga tradicija, dobro poslovanje ili nešto treće.

Pad turističkih poseta u Srbiji

U oktobru ove godine u Srbiji je zabeležen pad broja dolazaka turista za 1,5 odsto u odnosu na isti mesec lane, a broj noćenja je niži za 13 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Zemlja je u posmatranom periodu zabeležila više od 396.000 dolazaka i preko 1.095.000 noćenja, a pad je uzrokovan slabijim interesovanjem domaćih gostiju.

 

 

Prema najnovijem izveštaju RZS, broj noćenja domaćih turista u oktobru je pao za preko 21 odsto međugodišnje, dok je broj noćenja stranaca neznatno manji - za svega 0,5 procenata. Gledano po broju dolazaka, naši građani su ih ostvarili za oko 10 odsto manje nego u oktobru 2022, dok je stranaca čak bilo i više nego prošle godine - i to za devet odsto.

Banje su tokom oktobra podbacile u odnosu na isti period prošle godine, sa preko 20 odsto manje ostvarenih dolazaka i skoro 30 odsto manje noćenja. Planinski centri su zabeležili neznatno manje dolazaka, ali zato za preko 10 procenata manje noćenja. Gradska naselja ostvarila su za 4,5 procenta više dolazaka, ali i za 3,6 odsto manje noćenja.

Sledi...

U Briselu će biti održan sastanak ministara pravde Evropske unije, kao i drugi politički forum na visokom nivou o EU integracijama Bosne i Hercegovine.

Očekuju se podaci o cenama na malo poljoprivrednih proizvoda za treću nedelju novembra, a biće objavljeni i indeksi cena proizvođača industrijskih proizvoda za izvoz, indeksi cena proizvođača industrijskih proizvoda za domaće tržište u novembru, kao i podaci o kvartalnom poslovanju privrednih društava u trećem kvartalu 2023.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar