Svetsko prvenstvo u fudbalu počinje danas u atmosferi narušenog fer-pleja jer je zemlja bez fudbalske tradicije zahvaljujući svojoj finansijskoj moći stekla pravo da organizuje ovaj turnir. Osim toga, zbog izuzetno visokih letnjih temperatura u Kataru, prvi put se svetsko prvenstvo ne održava u uobičajenoj letnjoj pauzi, već u novembru, čime se na šest nedelja prekida domaća fudbalska takmičenja na severnoj hemisferi. To je velika promena i za navijače i za igrače.
Narednih nekoliko nedelja biće i podsećanje na ishod sukoba vrednosti liberalnog Zapada i konzervativnih, ali bogatih arapskih država u međunarodnoj areni, uprkos opštem nezadovoljstvu.
Pre svega, stanje ljudskih prava u Kataru je upitno, a demokratski sistem postoji samo na papiru. Zemljom vlada autokratska dinastija Al Thani, koja zatvara LGBTQ osobe koje se usude da imaju seks. Nedavno je neumorni britanski borac za ljudska prava Peter Tatchell proteran iz zemlje nakon što je sam protestovao ispred Nacionalnog muzeja Katara. Na nemačkoj televiziji prošle nedelje, zvanični ambasador Katara za Svetsko prvenstvo, Khalid Salam, iskoristio je trenutak da homoseksualnost nazove oblikom mentalne retardacije.
Tu je i ljudski danak. Oko 6.500 radnika migranata umrlo je gradeći infrastrukturu za turnir u Kataru, uključujući autoputeve, hotele i osam fudbalskih stadiona (jedan po uzoru na beduinski šator, drugi napravljen od 974 reciklirana kontejnera). Vlasti kažu da su od tada promenile zakone o radu.
Čak i Sepp Blatter, bivši predsednik FIFA, najveće krovne organizacije u fudbalu, svoju odluku 2010. godine da Kataru dodeli Svetsko prvenstvo smatra lošim izborom. Nedavno je za švajcarski list Tages-Anzeiger Blatter rekao da je Katar premala država i da su fudbal i Svetsko prvenstvo preveliki zalogaj za njega.
Bloomberg
Odluka da Katar bude domaćin turnira bila je puna kontroverzi i optužbi za korupciju. I samog Blattera je švajcarski sud u julu oslobodio optužbi za prevaru, dok američko Ministarstvo pravde takođe smatra da su članice FIFA primale mito da bi glasale za Katar, što je ta zemlja više puta negirala.
Stvari ne izgledaju mnogo bolje kada se razmatraju izgledi za fudbal u Kataru. Katar se takmičio sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima za komercijalnu nadmoć u Arapskom zalivu, a osvajanje prava na organizaciju Svetskog prvenstva donosi ogromnu propagandnu moć. Al Thaniji mogu da potroše milijarde, a Evropa želi njihov novac i tečni prirodni gas. Katarski šeici ionako su već vlasnici nekoliko evropskih fudbalskih klubova u prvih pet liga, pa zašto toj zemlji uskratiti nagradu?
Zapadne birokrate koje vode međunarodne sportske događaje kao što su Svetsko prvenstvo u fudbalu i Olimpijske igre su željne moći i rado su na usluzi. Njih politika ne zanima sve dok se utakmice igraju po rasporedu. To im je posao, kao i svaki drugi.
Mussolinijeva Italija 1934. godine, argentinska brutalna vojna hunta 1978. i Rusija Vladimira Putina 2018. koristili su Svetsko prvenstvo da promovišu svoju autokratsku politiku. Pa zašto se petljati sa siromašnim malim, ali bogatim Katarom, koji želi da bude prijatelj sa svima i garantuje svojim građanima veoma udoban život sve dok drže pognute glave?
Pored toga, organizatori turnira smatraju da autokratski režimi ne zakazuju u organizaciji. Njihovi veliki građevinski projekti izbegavaju kašnjenja radova koja su gotovo praksa u demokratskim zemljama. Zamislite samo koliko je vremena potrebno da se izgradi železnička pruga u Velikoj Britaniji ili aerodrom u Nemačkoj. I bez obzira na istorijsku podršku Katara Muslimanskom bratstvu, uobičajena islamska ograničenja za piće u Kataru mogu se ublažiti za turiste tokom turnira potezom vladarevog zlatnog pera.
Zapadna pohlepa i licemerje idu ruku pod ruku. S druge strane, mnoge poznate ličnosti, modeli i sportske ličnosti koje se pojavljuju za fotografije na događajima gej ponosa i podržavaju liberalne ciljeve u svojoj zemlji, rado uzimaju katarski novac za promociju Svetskog prvenstva. Al Thaniji moraju da misle da je sve i svako na Zapadu na prodaju.
U svakom slučaju, ako Zapad želi da utiče na arapske monarhije, mora da se angažuje. Kao što kaže lord Charles Powell i diplomatija nekoliko britanskih premijera, "prošla su vremena kada je Zaliv bio zabranjeno područje za SAD i donekle za UK". Kina i Rusija su sve važniji trgovinski i bezbednosni konkurenti u regionu. Na istoku i zapadu Iran i Izrael manevrišu za prednost. Ne možemo sebi dozvoliti da zanemarimo ove odnose. Problem je što se Vašington u jednom trenutku poziva na stanje ljudskih prava prijateljskih režima, a u sledećem ih moli za pomoć u održavanju niske cene nafte.
Narednih nedelja, naravno, bodriću naš tim sa svojim sunarodnicima. Ali ne sumnjajte, iako ćemo gledati sjajan fudbal, pobeda na Svetskom prvenstvu u Kataru biće plod prljave igre.
.webp){kind=icon}
