Pre 12 godina, kada je Katar dobio domaćinstvo Svetskog prvenstva, njegovi organizatori su dali obećanje da će događaj biti ugljenično neutralan.
To nije bio prvi slučaj da domaćin jednog svetskog fudbalskog prvenstava tako nešto obeća. To je učinila Nemačka 2006.
Ipak, katarsko obećanje je boljim poznavateljima stvari odmah zazvučalo kao "greenwashing", odnosno nastojanje da se najpre izgradi imidž ekološke odgovornosti.
Na području manjem od američke države Konetikat i sa stanovništvom od tek tri miliona ljudi, bilo je jako malo infrastrukture potrebne za tako veliki događaj, pa je planirana izgradnja sedam stadiona, koji će ugostiti više od milion ljudi bez dodavanja jednog kilograma emisiji gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, izgledalo neverovatno.
Organizatori su za izračunavanje ukupnih emisija gasova angažovali švajcarsku kompaniju South Pole i tako se došlo do broja od 3,6 miliona metričkih tona. Ipak, nezavisni stručnjaci su odmah rekli da je to nerealna procena. Pariski startup Greenly, koji se bavi metodama upravljanja emisijama gasova staklene bašte, izneo je procenu od šest miliona tona, što odgovara emisijama 750 hiljada američkih domaćinstava. Štaviše, suosnivač Greenlyja Alexis Normand smatra da će prvenstvo u Kataru proizvesti najviše emisija do sada.
Stadion Lusai u Dohi
Nezavisni eksperti kažu da je najveći propust katarske procene podcenjivanje emisija kao rezultat izgradnje stadiona.
Jedan od tih stadiona, nazvan stadion 974, sastavljen je 974 reciklirana kontejnera i biće rastavljen nakon završetka prvenstva. Ostalih šest bi trebalo da ostanu. Računajući njihov ugljenični otisak, organizatori prvenstva očekuju da će oni imati smislenu primenu u narednim decenijama, pa su im pripisali tek mali deo emisija povezanih sa izgradnjom.
Nedavna istorija upućuje na to da je takav pristup fantazija. Mnogi stadioni izgrađeni u Južnoj Africi, Brazilu i Rusiji se sada malo koriste i teško održavaju, a sve te zemlje imaju puno više stanovnika od Katara.
"Vrlo je verovatno da Katar nikad ne bi izgradio stadione bez Svetskog prvenstva i vrlo je teško verovati da će oni biti efikasno upotrebljavani u narednih 60 godina", kaže Gilles Dufrasne iz udruženja Carbon Market Watch.
Emisijske dozvole
Ako se čak i prihvati katarski račun emisijskih gasova u vezi sa izgradnjom stadiona, i dalje ostaju problemi. Katar je kupio dozvole za emisije gasova od tri projekta obnovljive energije u Turskoj i Srbiji u ukupnom iznosu od manje od 350 hiljada tona ekvivalenta ugljen-dioksida.
No, Carbon Market Watch tvrdi da bi te dve vetroelektrane i hidroelektrana postojale i bez katarskog finansiranja.
"One su održive po sebi. Prodaju struju i od toga zarađuju tako da kupovina dozvola od tih projekata ne utiče na emisije. Praktično dajete novac nekome ko bi i tako napravio te projekte", kaže Dufrasne.
Konsultantska kompanija BSR, koja se bavi održivim poslovanjem, savetuje kompanijama da ne proglašavaju događaje ugljenično neutralnima.
"Isto se odnosi na objekte i proizvode jer je to sve u suštini vrlo teško dokazivo", rekao je David Wei iz BSR-a.
Takvi pokušaji, naime, samo odvraćaju od jedinog pravog cilja, a to je ugljenična neutralnost planeta. Naime, nije moguće kompenzovati emisije koje nastaju zbog izgradnje stadiona, leta u Dohu ili dolaska kruzera u Persijski zaliv.
"Niko nije ugljenično neutralan dok to nije celi svet. Nema dovoljno projekata koji bi sve kompenzovali. Inače bi već rešili problem klimatskih promena", ističe Normand.
Ventili za klimatizaciju na Al Thumama stadionu u Dohi
Portparol FIFA je rekao da odbacuje tvrdnju da su izjave o ugljeničnoj neutralnosti kontraproduktivne, te da je taj cilj bio vrlo snažan motiv za organizatore da se fokusiraju na klimatsko delovanje.
Ogromna takmičenja
Prema zaključcima stručnjaka iz Švajcarske i Njujorka, u proteklih 130 godina je došlo do snažnog rasta velikih sportskih događaja i taj je trend neodrživ. Kako bi se izbegao kolaps, navode, i Svetsko fudbalsko prvenstvo i Olimpijske igre moraće da smanje veličinu takmičenja.
"Nažalost, mora doći do smanjivanja. Vreme je da shvatimo da nema drugog inovativnog načina izlaska iz katastrofe u koju srljamo", kaže Sven Daniel Wolfe sa univerziteta u Lozani.
Opet, dodaje Wolfe, jasno je da veliki sportski događaji donose veselje milijardama ljudi i omogućuju druženja i poslovne dogovore, pa moguće i susrete kojima se izbegavaju sukobi i ratovi.
Ipak, je li moguće organizovati veliki i u klimatskom smislu osvešćen događaj?
Jedan od načina kojim može pomoći svetska fudbalska organizacija FIFA je okončati praksu izgradnje novih stadiona. Na primer, za Svetsko prvenstvo 2026. godine u SAD, Kanadi i Meksiku neće biti potrebno graditi nove stadione.
Stadion Mane Garrincha u Brasiliji
Istina je da bi ograničavanje svetskih prvenstava samo na postojeću infrastrukturu učinilo da samo već u tom smislu razvijene zemlje mogu biti domaćini. SAD, Nemačka ili Kina bi s lakoćom mogli organizovati svako svetsko prvenstvo. Ipak, je li to cilj?
Možda je moguće rešenje, kaže Wolfe, da domaćin formalno bude, recimo, Angola, koja bi se bavila logistikom, organizacijom i ostvarivala određeni profit, a infrastrukturu bi ponudila druga zemlja poput Nemačke.
"To bi mogao biti nekakav oblik klimatski svesnog deljenja profita i prestiža", dodaje.
Druga je mogućnost da FIFA malo prilagodi standarde koje traži od domaćina u smislu stadiona. Sada je sve usredsrećeno na to koliko infrastruktura omogućava zarade putem televizijskih prenosa.
Ipak, nije samo infrastruktura problem.
Veliki doprinos emisiji gasova staklene bašte daje međunarodni vazdušni saobraćaj i tu se malo toga može postići bez smanjivanja letova na velike udaljenosti.
Olimpijske igre u Tokiju su pokazale – naravno, zbog pandemije – da manje letova dovodi do manjeg ugljeničkog otiska.
Prednost Katara je da skoro nisu potrebna putovanja unutar zemlje da bi se igrale utakmice.
Ipak, izgradnja jednog stadiona od kontejnera ili sadnja 16 hiljada stabala u zemlji je lep napor, mada nedovoljan da bi se postigla ugljenična neutralnost. Tih 16 hiljada stabala kada narastu, naime, mogu kompenzovati godišnju emisiju ugljenika nekih 11 katarskih ili 24 američka državljana.
.webp){kind=icon}
